ПОЗОРИШНА КРИТИКА – Суботица, Војводина, Србија – „Ана Едеш”, према кратком роману (1926) књижевника Дежеа Костолањија, драматуршка обрада Ката Ђармати, режија Јожеф Цајлик, Народно позориште Суботица.
МИСАО · ФОТОГРАФИЈА · РУБРИКЕ · ЖИВОТ · СПОРТ · ВИЦ НА ШПИЦ · ДОГАЂАЈИ ·
|
|
„Ана Едеш” / Фотографија: из архиве Народног позоришта Суботица.
„Режија Јожефа Цајлика је одговарајући одраз Костолањијевог књижевног стила, фино замешаног апсурда, поезије, метафорике, фантазмагорије и гротеске, спој који у представи има и трунке чеховљевске атмосфере, меланхоличног вапаја за животом који непрестано измиче.” – др Ана Тасић, театролог и позоришни критичар, пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга.
Критика је део пројекта „Критичарски караван” који реализује Удружење позоришних критичара и театролога Србије, под покровитељством Министарства културе и информисања.
|
Урбани књижевни круг® (УКК)
|
др Ана Тасић,
театролог и позоришни критичар |
Меланхолични вапај за животом
|
|
Суботица, Војводина, Србија – Представа „Ана Едеш” је настала према кратком роману (1926) мађарског књижевника из Суботице Дежеа Костолањија у драматуршкој обради Кате Ђармати, а у режији Јожефа Цајлика. Поред примарне анализе односа између господара и слуга, драматизација отвара проблематику националних и религиозних особености и разлика, између Мађара, Словака, Немаца, затим католичанства и реформације, али и теме греха и опроста, као и мушко-женских релација. Радња представе се дешава када и радња романа, у другој деценији двадесетог века, у околностима вишеструко турбулентних друштвених промена у Мађарској, након растакања Аустроугарске и пада владе Беле Куна, када је буржоазија повратила своје бенефиције, укључујући израбљивање сиромашних.
|
Режија Јожефа Цајлика је одговарајући одраз Костолањијевог књижевног стила, фино замешаног апсурда, поезије, метафорике, фантазмагорије и гротеске, спој који у представи има и трунке чеховљевске атмосфере, меланхоличног вапаја за животом који непрестано измиче. Публика седи на трибинама постављеним на сцени, где глумци наступају, близу нас, што појачава интимност игре и снагу доживљаја психолошки деликатне игре. Сценографија је маштовита и зачудна, у складу са благим апсурдом и надреализмом, стилизацијом радње и ликова. Централни простор заузима гломазни мултифункционални ормар. У зависности од тока радње, он има различите улоге, врата, кревета, складишта, из њега ликови излазе, у њему спавају (сценограф и костимограф Ерика Гадуш).
Глумци су углавном све време присутни на сцени. Када не наступају у првом плану, они седе са стране, на кантама, чак повремено пију воду, једу, шминкају се. То је изазовно решење, које са једне стране наглашава елементе стилизације и укидања реализма, док са друге успоставља значење актера као сведока догађаја, немих посматрача еруптивних друштвених промена, крвавих последица раслојености и грубих неправди према сиромашнима. У игру су уведени и састојци музичког позоришта, често хорске молитве које ојачавају спиритуална и ритуална значења радње, док инструментална музичка пратња појачава снагу драме (музика Роберт Лакатош). Глумци су стилски сагласно извајали ликове, снолико, помало одсутно, бестелесно. Занимљиво је то што они играју и нараторе и ликове, а на драматуршком плану се, у вези са тиме, мешају епско и драмско, приповедање и подражавање. То у неким сценама има брехтовски критички смисао, када глумци дискретно прелазе из улоге лика у наратора који приповеда судбину тог лика, што је нарочито важно када су у питању посебно напете, емотивне сцене (на пример, када се говори о губитку девојчице госпође Визи). |
Суботица, Војводина, Србија – „Ана Едеш”, драма на мађарском језику, према кратком роману (1926) књижевника из Суботице Дежеа Костолањија, драматуршка обрада Ката Ђармати, режија Јожеф Цајлик, Народно позориште Суботица.
Критика је део пројекта „Критичарски караван” који реализује Удружење позоришних критичара и театролога Србије, под покровитељством Министарства културе и информисања.
|
Госпођа Визи Наталије Вицеи је бледа и удаљена, као авет, често делује снуждено, поражено, али је истовремено строга и ауторитативна у односу са Аном. Ану Едеш игра глумица Хермина Г. Ердељи, маркантно и експресивно, крајње сведеним средствима, тиха је и прескромна, највећи део времена је статична до умртвљености, као збуњена, уплашена животиња. Укућани је често и третирају као предмет или животињу, што подсећа на Бихнеров драмски приказ Војцека. Господин Визи (Арпад Черник) је површан тип са крупним политичким амбицијама, а њихов син (Золтан Мезеи) достојан је наследник буржоаске декаденције, похотан и разметљив, посебно у друштву са Елекешом, такође арогантним кицошем (Ервин Палфи).
У наглашено драматичним, расплетним сценама, глумци говоре у микрофон, што доводи до захлађења, емотивног дистанцирања од бурних догађаја, успостављања рационалног, проблематизујућег односа према њима. Овај поступак је нарочито важан на крају представе, када се открива Анин „неоправдан” злочин, који захтева дубље критичко сагледавање. Због те „неоснованости” њеног поступка, то јест одсуства конкретнијег узрочно-последичног објашњења, јача његово симболичко значење, намеће се као једино релевантно. Слушкиња која убија своје господаре постаје снажан симбол побуне против неправедног устројства света, израз разарајуће јаке потребе за револуцијом друштвених односа.
У наглашено драматичним, расплетним сценама, глумци говоре у микрофон, што доводи до захлађења, емотивног дистанцирања од бурних догађаја, успостављања рационалног, проблематизујућег односа према њима. Овај поступак је нарочито важан на крају представе, када се открива Анин „неоправдан” злочин, који захтева дубље критичко сагледавање. Због те „неоснованости” њеног поступка, то јест одсуства конкретнијег узрочно-последичног објашњења, јача његово симболичко значење, намеће се као једино релевантно. Слушкиња која убија своје господаре постаје снажан симбол побуне против неправедног устројства света, израз разарајуће јаке потребе за револуцијом друштвених односа.
Критика је део пројекта „Критичарски караван” који реализује Удружење позоришних критичара и театролога Србије, под покровитељством Министарства културе и информисања.
др Ана Тасић,
театролог и позоришни критичар
театролог и позоришни критичар
|
__________________________
__________________________
|
|
__________________________
__________________________
__________________________
др Ана Тасић / Фотографија: из архиве Урбаног књижевног круга.
|
др Ана Тасић,
театролог и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга
театролог и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга
|
„Ана Едеш”, драма на мађарском језику, према кратком роману (1926) књижевника из Суботице Дежеа Костолањија, драматуршка обрада Ката Ђармати, режија Јожеф Цајлик, Народно позориште Суботица.
|
Београд, Србија – „Макбет”, текст Ежен Јонеско, режија Анђелка Николић, Атеље 212, и „Енциклопедија живих”, текст Златко Паковић и Јетон Незирај, режија Златко Паковић, ЦЗКД и Quendra Multimedia.
|
Београд, Србија – „Дух који хода”, према тексту Дејана Дуковског, у режији Александра Поповског, Српско народно позориште, Нови Сад, и „Празан град”, према тексту Дејана Дуковског, у режији Марка Манојловића, БДП.
|
|
Београд, Србија – „Родољупци”, према Јовану Стерији Поповићу (за песме су коришћени текстови Јована Стерије Поповића, Ђуре Јакшића, Јована Хаџића и Стевана Владислава Каћанског), редитељ и сценограф Андраш Урбан, Народно позориште у Београду.
|
Ниш, Србија – „Где је нестао Хармс”, фрагментарна драма о лику и делу санктпетрсбуршког књижевника Данила Хармса, према тексту Миле Машовић Николић, режија Ангелчо Илиевски, Народно позориште у Нишу.
|
Београд, Србија – „На дну”, према Максиму Горком, режија Ана Ђорђевић, Народно позориште у Београду, и „Позив на погубљење”, према Александру Червинском, режија Бобан Скерлић, Београдско драмско позориште.
|
|
Београд, Србија – „Кафа и цигарете – поздрав из Београда”, посвећено филму Џима Џармуша „Coffee and Cigarettes”, текст и режија Миа Кнежевић, Атеље 212, и „Истрајност”, инспирисано драмом „Пароброд истрајност” Шарла Вилдрака, редитељ Жан-Батист Демарињи, копродукција „Ле Студио”, Београд, и „Пулс театар”.
|
Београд, Србија – „Ми смо краљеви а не људи”, режија и кореографија Матија Ферлин, ХНК, Загреб, „Збогом”, аутор и редитељ Џонатан Капдевијел, Биро Касиопеја, Париз, „Common Ground”, режија Јаел Ронен, Максим Горки театар, Берлин, и „Мртве душе”, према роману Гогоља, режија Кирил Серебреников, Гогољ центар, Москва, на БИТЕФ-у.
|
Београд, Србија – „Смрт Ивана Иљича”, према приповеци Лава Николајевича Толстоја (1886), редитељ Томи Јанежич, Српско народно позориште, Нови Сад, и „Комплекс Ристић”, концепт и режија Оливер Фрљић, Словенско младинско гледалишче, Љубљана, ХНК Ивана пл. Зајца, Ријека, БИТЕФ, Београд, и МОТ, Скопље, на БИТЕФ-у.
|
|
Београд, Србија – „Мурмел, Мурмел”, према тексту Дитера Рота, у режији Херберта Фрича, Фолксбине ам Роза-Луксембург плац, и „Илијада”, према Хомеровом епу, у режији Јернеја Лоренција, Словенско народно гледалишче Драма Љубљана, на Београдском интернационалном театарском фестивалу (БИТЕФ).
|
Подгорица, Црна Гора – „Слика Доријана Греја”, према роману Оскара Вајлда, у режији Нини Чакветадзе, Градско позориште из Тбилисија, и „Електра”, у драматуршком и редитељском тумачењу Андреја Жолдака, Македонски национални театар из Скопља, на Фестивалу интернационалног алтернативног театра (ФИАТ).
|
Подгорица, Црна Гора – „Помутње”, према роману „Помутње гојенца Торлеса” Роберта Музила, у режији Бранка Брезовеца, загребачка копродукција, и „Мушкарчине”, београдска копродукција Битеф театра и групе „Е8”, аутора Милене Богавац и Војкана Арсића, на Фестивалу интернационалног алтернативног театра (ФИАТ).
|
|
Лондон, Енглеска – „Баханткиње”, према Еурипидовој трагедији, у преводу канадске песникиње Ен Карсон, у режији Џејмса Мекдоналда, позориште „Алмеида”.
|
Единбург, Шкотска – Светска премијера представе „Сусрет” Сајмона МекБарнија, енглеског редитеља, у продукцији компаније „Complicite”, на Единбуршком интернационалном фестивалу.
|
Единбург, Шкотска – Европска премијера представе „887” Роберта Лепажа, канадског писца и редитеља, у продукцији компаније „Ex Machina”, на Единбуршком интернационалном фестивалу.
|
|
Дубровник, Хрватска – „Дубровачка трилогија”, према драмском триптиху Иве Војновића (1901), у режији Сташе Зуровца – 66. Дубровачке летње игре.
|
Свети Стефан, Црна Гора – „Авети”, према Хенрику Ибзену, у редитељском виђењу Андреја Носова, копродукција Град театар Будва, Битеф театар, Heartefact и MESS, на фестивалу „Град театар”.
|
Локрум, Дубровник, Хрватска – „Еквиноцијо”, према тексту Ива Војновића (1895), у редитељском виђењу Јошка Јуванчића, Фестивалски драмски ансамбл – 66. Дубровачке летње игре.
|
|
Дубровник, Хрватска – „Елементарне честице”, према роману Мишела Уелбека, у режији Ивице Буљана, Фестивалски ансамбл – Дубровачке летње игре.
|
Тиват, Црна Гора – „Животињска фарма”, представа ХНК Ивана пл. Зајца из Ријеке, према роману Џорџа Орвела, у режији Андраша Урбана – фестивал „Пургаторије”.
|
Будва, Свети Стефан, Црна Гора – „Јулије Цезар”, према Вилијаму Шекспиру, у редитељском виђењу Кокана Младеновића, копродукција Града театра и Центра за културу – фестивал „Град театар”.
|
|
Чортановци, Војводина, Србија – „Бан Банк”, представа Новосадског позоришта (Ујвидеки синхаз), у режији Андраша Урбана, на „Шекспир фестивалу”.
|
Чортановци, Војводина, Србија – „Дивље месо”, представа Народног позоришта Сарајево, у режији Дина Мустафића, на „Шекспир фестивалу”.
|
Чортановци, Војводина, Србија – „Краљ Лир”, представа Белоруског слободног позоришта, у режији Владимира Шчербања, на „Шекспир фестивалу”.
|
|
Амстердам, Холандија – „Краљеви рата”, представа компаније „Тонелгроеп”, у режији Ива Ван Ховеа, на „Холанд фестивалу”.
|
Београд, Србија – „Палилулски роман”, по мотивима драме „Иза Божјих леђа” Бранислава Нушића у режији Егона Савина, Београдско драмско позориште.
|
Нови Сад, Војводина, Србија – Цанкарев „Краљ Бетајнове” у режији Едуарда Милера отворио међународни програм „Кругови” на 60. Стеријином позорју.
|
|
Београд, Србија – „Моје награде”, Народно позориште у Београду и Културни центар Панчева, и „Рахелина кутија”, „Кино-Театар”.
|
Београд, Србија – „Бела кафа”, Александар Поповић / Милан Нешковић, Народно позориште у Београду, и „Танго”, режија Филип Гринвалд, „Атеље 212”.
|
Београд, Србија – „Уображени болесник”, последње Молијерово дело – комедија-балет, у режији Јагоша Марковића, Југословенско драмско позориште.
|
|
Загреб, Хрватска – „Шоукејс” – програм представљања хрватског позоришта, кроз увид у продукцију и активности Интернационалног позоришног института.
|
Београд, Србија – „Ромео и Јулија”, према Вилијаму Шекспиру, редитељ Предраг Мики Манојловић, Народно позориште у Београду.
|
Београд, Србија – „Мале тајне”, Горан Марковић, Мадленијанум и „Мајстори, мајстори”, текст Горан Марковић, режија Милан Караџић, позориште „Бошко Буха”.
|
|
Београд, Србија – „Мама мија”, према тексту Кетрин Џонсон, музика и текстови песама Бени Андерсон и Бјорн Улваеус, редитељ Југ Радивојевић, Позориште на Теразијама. Београдска поставка једног од најуспешнијих џубокс мјузикала „Мама мија” који је премијерно изведен 1999. године у Лондону.
|
Београд, Србија – „Живот стоји, живот иде даље”, текст Филип Вујошевић, режија Јелена Богавац, Битеф театар; „Рулет-плес”, текст Александар Југовић, режија Марко Живић, Београдско драмско позориште, Нова сцена; „Струјосек”, текст Александар Радивојевић, режија Александар Швабић, Атеље 212.
|
Лондон, Енглеска – „Како задржати дах”, драма енглеске ауторке Зини Харис, у режији уметничке директорке Ројал корта Вики Федерстоун, на
сцени Ројал корта, вероватно најзначајнијег и најуваженијег позоришта
за продукцију и промоцију савременог драмског текста у целој Великој
Британији.
|
|
Лондон, Енглеска – Софоклова
„Антигона” у сценском тумачењу редитеља Ива ван Ховеа и
француске глумице Жилијет Бинош.
|
Београд, Србија – „Чудо у Шаргану”, према драми Љубомира Симовића, редитељ Егон Савин, Народно позориште у Београду.
|
Београд, Србија – „Хотел Косово”, текст и режија Ненад Тодоровић, Народно позориште из Приштине са седиштем у Грачаници.
|
|
Београд, Србија – „Разбијени крчаг”, Хајнрих фон Клајст (један од неприлагођених аутора немачког романтизма), редитељ Игор Вук Торбица, Југословенско драмско позориште, Театар „Бојан Ступица”.
|
Београд, Србија – „Хотел Европа” Синише Ковачевића (сентиментална трагикомедија разуђене структуре, написана 1980. године, када се њена радња и дешава), Београдско драмско позориште.
|
Београд, Србија – „Бајка о позоришту”, Владимир Ђурђевић – Марко Мисирача, Звездара театар и „Родољубац”, Милован Витезовић – Небојша Брадић, Звездара театар.
|
|
Београд, Србија – „Кратка прича о антихристу” – представа редитеља Андраша Урбана, према мотивима дела „Три разговора” Владимира Соловјева, Битеф театар.
|
„Јање / Кокош / Орао” – копродукција хрватских, босанских и српских позоришних институција – три представе..
|
Подгорица, Црна Гора – „Урнебесна трагедија” Душана Ковачевића, редитељ Вељко Мићуновић, Црногорско народно позориште.
|
др Ана Тасић,
театролог и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга
театролог и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга
Београд, Србија – „Догвил”, сценска адаптација филма Ларса фон Трира, редитељ Кокан Младеновић, Миксер хаус и „Ибзенов Непријатељ народа као Брехтов поучни комад”, аутор и редитељ Златко Паковић, Центар за културну деконтаминацију.
|
Београд, Србија – „Казимир и Каролина”, према драми Едена фон Хорвата, режија Снежана Тришић, Атеље 212. Драма Едена фон Хорвата (1932) је друштвено-критичка хроника малограђанштине у време успона нацизма.
|
Београд, Србија – „Дневник о Чарнојевићу”, према роману Милоша Црњанског, режија Милош Лолић, Југословенско драмско позориште. Текст је донео сусрет прозе и поезије, епског и лирског, претапање јаве и сна...
|
Београд, Србија – „Волво камиони”, према роману Ерленда Луа, режија Маја Малетковић, Атеље 212, сцена „Петар Краљ” и „Чехов је Толстоју рекао збогом”, према драмском тексту Мира Гаврана, режија Ирфан Менсур, Битеф театар.
|
|
Београд, Србија – Мини-фестивал „Пали анђео историје 1914–2014”, ЈДП: „1914“, редитељ Роберт Вилсон, Народно позориште у Прагу и „Талерхоф”, редитељ Ана Бадора, Шаушпилхаус, Грац.
|
Београд, Србија – „Пут у Дамаск”, аутор Аугуст Стриндберг – режија Никита Миливојевић, Народно позориште у Београду. Први део Стриндбергове трилогије „Пут у Дамаск” (1898).
|
„Три класе и госпођа Нушић”, Владимир Ђурђевић – Милица Краљ, Београдско драмско позориште и „Ожалошћена породица”, Бранислав Нушић – Марко Манојловић, Атеље 212.
|
|
Стокхолм, Шведска – У организацији Шведског института од 2. до 5. новембра реализован је програм „Шведска сцена” у оквиру којег су представљени савремени трендови у шведском позоришту.
|
Стокхолм, Шведска – У организацији Шведског института од 2. до 5. новембра реализован је програм „Шведска сцена” у оквиру којег су представљени савремени трендови у шведском позоришту.
|
Нушићу у част – на сцени „Раша Плаовић” Народног позоришта „Књига друга”, премијера и „Кабаре Нушић”, Позориште Тимочке Крајине „Зоран Радмиловић”, Зајечар, гостовање.
|
|
Бертолд Брехт, Курт Вајл – „Опера за три гроша”, режија Томи Јанежич, копродукција Краљевско позориште Зетски дом, Цетиње, Црна Гора и Српско народно позориште, Нови Сад, Србија.
|
48. Битеф – „Александра Зец”, Оливер Фрљић, ХКД театар, Ријека и „Полудела локомотива”, текст Станислав Игнаци Виткијевич, режија Јернеј Лоренци, Словенско народно гледалишче Љубљана.
|
48. Битеф – „Гробница за Бориса Давидовича”, према насловној новели из Кишове истоимене збирке новела (1976), режија Ивица Буљан, копродукција Хартефакт, „Битеф театар”.
|
|
48. Битеф – „Прошлост је сада”, редитељке Корине Мајер, Базел, Швајцарска и продукција „Бојно поље сећања 1914–2014” аутора Ханса Вернера Крезингера и Регине Дуре, Берлин, Немачка.
|
48. Битеф – „(А)полонија”, Кжиштоф Варликовски, Нови театар, Варшава, Пољска и „Наш разред”, Тадеуш Слобођанек – Јана Рос, Литванско национално драмско позориште, Вилњус.
|
48. Битеф – Представа „А где је револуција стоко” редитеља Борута Шепаровића, премијерно изведена продукција која је отворила 48. Битеф, на сцени Дома омладине, у Београду.
|
|
Единбург, Шкотска – Фринџ фестивал је одржан од 1. до 25. августа 2014. године. Са 3.193 различите представе, направљен је фасцинантан рекорд – овогодишњи програм је имао највише представа у историји Фринџа!
|
Единбург, Шкотска – У завршници позоришног програма Единбуршког интернационалног фестивала приказане су две премијере, „Хелен Лоренс” и „Слатки мамбо”. „Хелен Лоренс” је продукција Канадске сцене, групе основане 1987. године у Торонту (Канада).
|
Единбург, Шкотска – Овогодишњи Фринџ фестивал, одржан од 1. до 25. августа 2014. године, поново је, по фасцинантном броју наступа, потврдио да је (необориво) реч о најквантитативнијој театарској смотри на свету.
|
|
Единбург, Шкотска – Единбуршки интернационални фестивал, од 8. до 31. августа, посвећен је стогодишњици Великог рата.
|
Будва, Црна Гора – Званичан програм овогодишњег, 28. издања фестивала „Град театар” затворен је извођењем „Опере ултиме” редитеља Кокана Младеновића.
|
Будва, Црна Гора – Град театар Будва: премијера Чеховљеве „Три сестре” у Цркви Свете Марије, у режији и адаптацији Ане Вукотић и Слободана Милатовића.
|
|
Тиват, Црна Гора – У оквиру фестивала „Пургаторије”, у Центру за културу премијерно је изведена представа „Провиденца”, настала на основу Чеховљевог „Ујка Вање”, у адаптацији Стевана Копривице и режији Егона Савина; продукција Центар за културу Тиват.
|
Котор, Црна Гора – На Летњој позорници, у оквиру Међународног фестивала „Котор арт”, премијерно је изведена Брешанова „Представа Хамлета у селу Мрдуша Доња”, у режији Луке Кортине, копродукција Котор арта и Црногорског народног позоришта.
|
Представа „Шекспирова наушница” Љубише Ристића, према текстовима Јонеска, Бејкона и Шекспира. Основну драматуршку линију ствара Јонескова антидрама „Ћелава певачица”, сцене из Шекспирових драма и делови из филозофских расправа Френсиса Бејкона, из дела „Нови органон”.
|
|
Чортановци, Србија – Фестивал „Нови тврђава театар” одржан је у Вили „Станковић” у Чортановцима код Инђије, од 5. до 9. јула, у прилично необичним околностима. Фестивал је реализован у особеном избеглиштву, после прогона дирекције фестивала с њихове иницијалне, оснивачке адресе у Смедереву.
|
Лондон, Енглеска – У оквиру овогодишњег јубиларног 20. издања респектабилног ЛИФТ-а, Лондонског интернационалног театарског фестивала који се одржава бијенално, од 2. до 29. јуна, посебно је организован потпрограм „После рата” посвећен преиспитивању узрока и последица Првог светског рата.
|
Лондон, Енглеска – „Прст обарач метак пиштољ”, нова драма Ненада Прокића премијерно изведена у суботу 28. јуна 2014. године, тачно на стогодишњицу од атентата на Франца Фердинанда, у оквиру програма Лондонског интернационалног театарског фестивала, на сцени Уметничког центра Батерси, у јужном Лондону.
|
|
У оквиру овогодишњег јубиларног 20. издања ЛИФТ-а, Лондонског интернационалног театарског фестивала, организован је потпрограм „После рата”.
|
„Хамлет” редитеља Доминика Дромгула и Била Бакхурста – лондонски Глоуб театар, на сцени Народног позоришта у Београду. На великој светској турнеји, Србија је 23. земља коју су посетили.
|
Мјузикл „Виктор Викторија”, према тексту Блејка Едвардса, музика Хенри Манцини, режија Михаило Вукобратовић, Позориште на Теразијама.
|
|
Београд, Србија – „Змајеубице”, представа настала према тексту Милене Марковић, режија Ива Милошевић, Југословенско драмско позориште.
|
Стеријино позорјe – „Принцип (мали ми је ово гроб)”, према драми Биљане Србљановић, у тумачењу пољског редитеља Михала Задаре и извођењу бечког позоришта Шаушпилхаус.
|
Стеријино позорјe – „Још увек олуја”, драма Петера Хандкеа, на сцени Српског народног позоришта, у извођењу Словенског народног гледалишча из Љубљане.
|
|
Стеријино позорјe – „Ожалошћена породица”, према комедији Бранислава Нушића, у редитељском тумачењу Николе Пејаковића, а у извођењу ансамбла Народног позоришта Републике Српске из Бањалуке.
|
Београд, Србија – „Кад су цветале тикве”, представа настала према забрањиваној драми „Кад су цветале тикве” Драгослава Михаиловића (1969), режија Бобан Скерлић, Београдско драмско позориште.
|
|
„Оставите поруку или Бегунци”, према мотивима из романа „У старини име му беше Хемус” Борислава Чичовачког, текст и режија Вида Огњеновић, Српско народно позориште, Нови Сад.
|
„Мизери”, по мотивима романа Стивена Кинга, редитељ Петар Поповић и „Славна Флоренс”, према тексту Питера Квилтера, режија Ђурђа Тешић, Атеље 212, Сцена „Петар Краљ”.
|
Представа „Код вечите славине”, по тексту Момчила Настасијевића, у адаптацији Слободана Обрадовића и режији Милана Нешковића; Сценa „Раша Плаовић”, Народно позориште у Београду.
|
|
„Рођендан господина Нушића”, Душан Ковачевић – Небојша Брадић, Звездара театар. Радња је смештена у скадарлијску кафану „Златни пехар”, где Нушић свраћа на свој шездесети рођендан.
|
У Прешерновом гледалишчу у Крању је 27. марта 2014. године отворен 44. фестивал Недеља словеначке драме. Представе Јернеја Лоренција, Душана Јовановића, Матјажа Бергера.
|
Представа „Мали ми је овај гроб”, према најновијој дводелној драми књижевнице Биљане Србљановић, режија Дино Мустафић, копродукција Хартефакт, Битеф театар, Камерни театар 55, Казалиште Ulysses.
|
|
„Уносно место”, према тексту Александра Николајевича Островског, редитељ Егон Савин.
|
Београд, Србија – „Август у округу Осејџ” Трејсија Летса, режија Љиљана Тодоровић, Атеље 212.
|
Представа „Неопланта”, према роману Ласла Вегела, редитељ Андраш Урбан, драматург Ката Ђармати, Новосадско позориште.
|
|
Дом омладине Београда: „Бања Робија”, продукција АпсАрт – Центар за позоришна истраживања, и „Мерлинкина исповест”, према тексту Миладина Шеварлића, редитељ Стеван Бодрожа.
|
Београд, Србија – „Наши синови”, представа према натуралистичкој драми Војислава М. Јовановића Марамбоа (1906), адаптација и режија Татјана Мандић Ригонат, Народно позориште у Београду, сцена „Раша Плаовић”.
|
„Случајеви – Изгубљени у Србији”, редитељ Кокан Младеновић, Омладинско позориште Дадов. Актери и извођачи представе су деца узраста између десет и двадесет година.
|
др Ана Тасић,
театролог и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга
театролог и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга
|
Мисли – др Ане Тасић, театролога и позоришног критичара – о позоришту. „Позориште, по дефиницији, треба да мења наше ставове, да изазива конвенције и клишее, да нас суочава са истином, подсећа на историју...”
|
Србија – „Маратонци трче почасни круг”, аутор Душан Ковачевић (1972), режија Милица Краљ, Звездара театар и представа „Коштана”, аутор Борисав Станковић, режија Андраш Урбан, Народно позориште Суботица.
|
„Los Jugoslavos”, Хуан Мајорга – Стеван Бодрожа, копродукција Народно позориште из Ужица, Пулс театар из Лазаревца и Битеф театар; представа „Издаја”, Харолд Пинтер – Горан Шушљик, ЈДП.
|
|
Београд, Србија – Трилогија „Passport” редитеља Андраша Урбана, у продукцији суботичког позоришта „Деже Костолањи”, београдска премијера на сцени Битеф театра.
|
Београд, Србија – „Српска трилогија”, по роману Стевана Јаковљевића, драматизација Миодраг и Светолик Никачевић, режија Славенко Салетовић; Народно позориште у Београду.
|
Прочитајте правила коришћења – на енглеском језику (Terms and Conditions, Privacy Policy, Disclaimer) – пре него што пошаљете коментар. Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција „Круга УКК” – онлајн часописа примењене књижевности и традиционалне уметности – Урбаног књижевног круга, задржава право да – уколико их процени као неумесне – скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или сарадника и чланова Урбаног књижевног круга и чланова редакције „Круга УКК”, као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Урбани књижевни круг и „Круг УКК” нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара прочитали и разумели правила коришћења која су искључиво на енглеском језику – и потврдили сагласност са наведеним правилима.
|
Note: The Urban Book Circle does not necessarily endorse any of the views posted. By submitting your comments, you acknowledge that the Urban Book Circle has the right to reproduce, broadcast and publicize those comments or any part thereof in any manner whatsoever. Please note that comments are moderated and published according to our Terms and Conditions.
|
|
|
|
· Theatre criticism & Photographs: Ana Tasic / All rights reserved 2015. Copyright © Ana Tasic ·
|
Last updated on November 26, 2015.
Published by Urban Book Circle on November 26, 2015 Urban Book Circle® (UBC) |
· Photos of Édes Anna courtesy of National Theatre in Subotica / All rights reserved 2015.
Copyright © National Theatre in Subotica ·
Copyright © National Theatre in Subotica ·
· Published on Urban Book Circle · Published In Politika ·
· Design & Artwork by Djuradj Vujcic and Prvoslav Vujcic · Illustrated by Sarah Riordan and Deidre McAuliffe ·
· Edited by Djuradj Vujcic, Prvoslav Vujcic, Deidre McAuliffe, Sarah Riordan and Danijela Kovacevic Mikic ·
· Edited by Djuradj Vujcic, Prvoslav Vujcic, Deidre McAuliffe, Sarah Riordan and Danijela Kovacevic Mikic ·
All rights reserved 2015. Copyright © Urban Book Circle®
