Марку успаванка / Милица Бијелић

Марку успаванка

Привукла ме коса мека, дечја, златна.
Ја сам баршун лептир, ти си моја лампа.
Скривена у праму ко ловац у ражи,
кроз тишину слутим дамар који снажи.

Гугутаво срце у гнезду милине,
у слуху трепери док тмина не мине.
Заведена ткањем златне паучине,
у коси ти спијем,
Спавај и ти, сине.