др Ана Тасић, театролог и позоришни критичар

Марионете и манекени у свету који није њихов

Аутор фотографије: Едвард Молнар

позориште

ПОЗОРИШТЕ

__________________________

Трилогија „Passport”,
редитељ Андраш Урбан,
позориште „Деже Костолањи”, Суботица,
београдска премијера
на сцени Битеф театра.

__________________________

Аутор фотографије: Едвард Молнар

др Ана Тасић

Трилогија „Passport” редитеља Андраша Урбана, у продукцији суботичког позоришта „Деже Костолањи”, представљена је београдској публици недавно током три вечери, на сцени Битеф театра. Представе које чине трилогију, „Суботица град демона”, „Сам ђаво” и „Pass-Port Evropa”, фрагментарно исписују животе у пограничним областима, отварајући питања мултикултуралности, националног идентитета, европских интеграција. Трилогија има документаристичку основу, текстови су настали у истраживачким процесима, путем анкета и интервјуа, кроз комуникацију аутора са различитим људима који живе на пограничним територијама Србије и Мађарске (драматург Атила Антал). У погледу сценског израза, представе нису типично документаристичке, не карактерише их сувља, аскетски реалистична експресија. Напротив, оне су препознатљиво урбановске, што значи да су значењски импозантно раскошне, визуелно пребогате, густо симболичне, набујало поетичне, физички напете, аутоироничне, надреалистички гротескне.

Суботица град демона

У првом делу „Суботица град демона” нижу се сцене које мозаички приказују живот у мултиетничкој Суботици, упитно рефлектујући питања идентитета, религије, митологије, традиције. Радња се одвија у великом шатору, глумци ходају између два реда публике, као на некаквој модној писти – тако се сугерише значење да су они марионете, манекени у свету који није њихов, где не могу да доносе одлуке, већ играју како им други намећу. Глумци се огољавају и физички и емотивно, скиче, урлају, вуку се по земљи, висе... Симболички су уваљани у млевену паприку, испрашени песком, житом, изнутрицама. Смењују се сцене у којима, између осталог, глумац Имре-Елек Микеш представља попа у пластичном извођењу стриптиза, Арпад Месарош има црнохуморно обличје јунака дартвејдеровске спољашњости, Марта Береш и Микеш фарсично представљају пар површних туриста који се блентаво диве свему, па и мултиетничком измету. А жене, или женски принцип, који поред Марте Береш, отелотворују и Сузана Вуковић и Јелена Михајловић, гурнуте су у пуну крајност и понижење, оне пузе, цвиле, мекећу у патњи.

Сам ђаво

У другој представи „Сам ђаво” чији је сценски језик, у поређењу са првим, оштрији и опсценији, нижу се драмске и музичке сцене које се преовлађујуће баве односом између Мађара у Мађарској и Мађара који живе у дијаспори. Урбан се ту такође сликовито, иронично, али и врло грубо, односи према њиховим сличностима и разликама, односно зидовима који су подигнути уместо мостова, доследно настављајући линију разбуцавања мноштва стереотипа.

Pass-Port Evropa

За трећи део „Pass-Port Evropa” се може рећи да доноси синтезу прве две представе, у стилском и тематском погледу. На плану сценског језика преовлађују визуелно јаке сцене са симболичко-митским референцама, невербални фрагменти са изузетним асоцијативним потенцијалима, укомпоновани са повремено грубо исклесаним сликама (на пример, уводна сцена коју носи наги Габор Месарош, скоро стриповски постављен, у врло оштрим цртама). У погледу значења, издвајају се теме амбиваленције односа према европским интеграцијама, страха од губитка идентитета, грчевитих конфронтација са фрустрацијама друштвене изолованости, које ваља превазићи и растопити у имагинарној европској утопији.

. . .

У представи из које се луцидно преливају бројне мисли и референце, између осталог се суптилно успоставља паралела између митских конотација Европе, везаних за похотно испољавање сексуалности, и данашње сексуалне експлоатације становништва источноевропских земаља у ЕУ. То значење ослобађа упечатљива сцена хорског, иронијског извођења песме „European Pussy”, у чему учествују сви глумци, Золтан Плетл, Габор Месарош, Имре-Елек Микеш, Иштван Шереш – Пипу, Марта Береш, Ката Чорба, Кинга Мезеи, Јелена Михајловић, Сузана Вуковић (аутор и извођач музике је Атила Антал). Ирационално, зверско, митско и архетипско је овде спојено са иронијским паролама о европском прогресу и чврсто уплетено у један артоовски суров мозаик који изазовно одражава сумње и страхове живљења у мултикултуралном друштву на путу за ЕУ.

др Ана Тасић,
театролог и позоришни критичар
__________________________
К     О     Н     Т     А     К     Т
Урбани књижевни круг (УКК)

Words & Photographs: Ana Tasic
All rights reserved 2013. Copyright © Ana Tasic

Photographs of theatrical performance: Edvard Molnar 
All rights reserved 2013. Copyright © Edvard Molnar

Published December 16, 2013 on Urban Book Circle
Published December 16, 2013 on Politika Online

C     O     N     T     A     C     T

Published by Urban Book Circle on December 16, 2013
Urban Book Circle® (UBC)