ПОЗОРИШНА КРИТИКА – Београд, Србија – „Пијани”, текст Иван Вирипаев, режија Борис Лијешевић, Атеље 212.
УКК · КЊИЖЕВНОСТ · КОЛУМНЕ · ПОЕЗИЈА · ИНТЕРВЈУ · АРТ · ПОЗОРИШТЕ · МЕЛОДИЈА ·
МИСАО · ФОТОГРАФИЈА · РУБРИКЕ · ЖИВОТ · СПОРТ · ВИЦ НА ШПИЦ · ДОГАЂАЈИ ·
ПОЗОРИШТЕ
Магловито стање (само)спознаје – др Ана Тасић
Picture
„Пијани” / Фотографије: из архиве Атељеа 212.
„Текст Вирипаева је надахњујући, есејистичка је и тамно комична драма о несигурностима људског положаја на овом свету, егзистенцијалистичка је и апсурдна, теолошка и иронична, апокалиптична и утешна, разгаљујуће смешна и дирљива. Вирипаев препаметно раскопава теме суштине живота, вере у Бога, путева налажења смисла у љубави, али и проблеме безнадежне изгубљености генерације тридесетогодишњака, опште друштвене безосећајности која изазива дубинске ломове.” – др Ана Тасић, театролог и позоришни критичар, пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга.
Урбани књижевни круг® (УКК)
др Ана Тасић,
театролог и позоришни критичар
Mагловито стање (само)спознаје
Београд, Србија – Настала према двочинској драми савременог руског аутора Ивана Вирипаева, чији су ранији комади „Кисеоник” и „Живот број два” са успехом играни на нашим сценама, радња представе „Пијани” дешава се током једне ноћи, исцепкано и испреплетено. Актери припадају различитим групама ликова, и сви су пијани због посебних околности (свадба, годишњица смрти, момачко вече). Текст Вирипаева је надахњујући, есејистичка је и тамно комична драма о несигурностима људског положаја на овом свету, егзистенцијалистичка је и апсурдна, теолошка и иронична, апокалиптична и утешна, разгаљујуће смешна и дирљива. Вирипаев препаметно раскопава теме суштине живота, вере у Бога, путева налажења смисла у љубави, али и проблеме безнадежне изгубљености генерације тридесетогодишњака, опште друштвене безосећајности која изазива дубинске ломове.
Режија Бориса Лијешевића је постојано, искрено, једноставно и тачно успела да представи значењско-осећајну сложеност драме, грађење смисла и његово непрестано урушавање кроз сопствено иронично преиспитивање. На Лијешевићевој сцени, овај пут фиктивно-драмској, након низа његових ауторских документаристичких пројеката („Чекаоница”, „Плодни дани”, „Поводом галеба”, „Очеви су градили”, „Пети парк”), демистификују се лажи, али и једнозначности. Ништа није онако како изгледа, све је игра, привремена улога у ритуалима живота. Актуализује се порозност значења, трошност идеја, одбија се уљуљкивање у поједностављености смисла, подстиче се стваралачко мишљење.

То се редитељски постигло финим средствима комичне зачудности, на пример честим вртењем радње око мобилног ве-цеа, пластичног „Тои тои”-а који се мрда по позорници. Из њега ликови испадају плачући, или у њега беже да нађу уточиште од бола, да се саберу и саставе. Сценски простор је флексибилан, представља место одвијања различитих призора, ђубриште цивилизације, развалине неодређеног западноевропског града, обложене рекламама за Кока-колу, осветљене неонским светлима и жмиркајућим семафорима, и преливене суморно усамљеничким звуцима  (сценографија Александар Денић, костим Маја Мирковић, музика Александар Костић).

Игра ансамбла Атељеа 212 је упадљиво колективна, иако је и индивидуална у исто време. Глумци наступају као да су делови једног (пијаног) тела. Сви ликови на сцени су пијани као летве, тетурају се, гегају, вукљају, заплићу језиком, криве се и кревеље, кидају и нестају. Светозар Цветковић је банкар Густав који је у пијанству лаковеран, али и параноичан, Дара Џокић је његова супруга Лора, непоколебљиво се бори за њега, у ривалству са такође емотивно израњаваном Мартом (Марта Бјелица) на коју случајно натрчавају. Ненад Ћирић игра банкара Карла, неверног супруга којег болно верна жена Линда (Бранка Шелић) безгранично воли.
Београд, Србија – Представа „Пијани”, према двочинској драми савременог руског аутора Ивана Вирипаева, превод са руског Новица Антић, режија Борис Лијешевић, Атеље 212.
ПИЈАНИ
Picture
„Пијани” / Фотографије: из архиве Атељеа 212.
Јелена Петровић је проститутка Роза коју купи група млађих пијанаца са момачке вечери Макса, менаџера банке (Дејан Дедић), да им употпуни баханалије. Поред Макса, у том друштву су Матијас, менаџер рекламне агенције (Бранислав Трифуновић) који незадрживо вапи за месом у вегетаријанском ресторану, Габријел (Страхиња Блажић) који разрогачених очију урла о важности љубави и Рудолф, још један ПР менаџер, исто изморен, бауљав (Вук Јовановић). Сви они су дезоријентисани и неодлучни, несигурни у вези са својим животним изборима.

Макс се тако вече пред своје венчање очајнички спаја са манекенком Лауром (Јелена Ђокић), такође разбијеном алкохолом, јер се њен бивши момак Лоренс (Бојан Жировић) оженио са њеном најбољом другарицом Магдом (Исидора Минић), ништа мање дотученом и уцвиљеном. Ово колективно, снажно глумачко тело употпуњује и Небојша Илић као самоуверено нашљемани Марк, директор међународног филмског фестивала.

Пијанство ових ликова је магловито стање (само)спознаје, карневалско време у којем је све могуће, без ограничења, простор слободе и открића да је љубав све. Она се изједначава са истином, са чистим смислом живота. Љубав продире и надире кроз пукотине алкохолне обезглављености актера, кроз маглу њихове бесвести, као сама суштина света, као први и последњи разлог постојања.
др Ана Тасић,
театролог и позоришни критичар
__________________________
К     О     Н     Т     А     К     Т
Урбани књижевни круг (УКК)
__________________________
__________________________
__________________________
__________________________
др Ана Тасић / Фотографија: из архиве Урбаног књижевног круга.
ПОЧАСНИ ЧЛАН УКК ЗА КРУГ УКК
др Ана Тасић,
театролог и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга
К О М Е Н Т А Р И
Прочитајте правила коришћења – на енглеском језику (Terms and Conditions, Privacy Policy, Disclaimer) – пре него што пошаљете коментар. Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција „Круга УКК” – онлајн часописа примењене књижевности и традиционалне уметности – Урбаног књижевног круга, задржава право да – уколико их процени као неумесне – скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или сарадника и чланова Урбаног књижевног круга и чланова редакције „Круга УКК”, као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Урбани књижевни круг и „Круг УКК” нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара прочитали и разумели правила коришћења која су искључиво на енглеском језику – и потврдили сагласност са наведеним правилима.
Note: The Urban Book Circle does not necessarily endorse any of the views posted. By submitting your comments, you acknowledge that the Urban Book Circle has the right to reproduce, broadcast and publicize those comments or any part thereof in any manner whatsoever. Please note that comments are moderated and published according to our Terms and Conditions.
Магловито стање (само)спознаје – др Ана Тасић
· Theatre criticism & Photographs: Ana Tasic / All rights reserved 2016. Copyright © Ana Tasic ·
C     O     N     T     A     C     T
Last updated on February 8, 2016.
Published by Urban Book Circle on February 8, 2016
Urban Book Circle® (UBC)
· Photos of Pijani courtesy of Atelje 212 / All rights reserved 2016. Copyright © Atelje 212 ·
· Published on Urban Book Circle · Published In Politika ·
· Design & Artwork by Djuradj Vujcic and Prvoslav Vujcic · Illustrated by Sarah Riordan and Deidre McAuliffe ·
· Edited by Djuradj Vujcic, Prvoslav Vujcic, Deidre McAuliffe, Sarah Riordan and Danijela Kovacevic Mikic ·
All rights reserved 2016. Copyright © Urban Book Circle®
Урбани књижевни круг: круг даровитих, писмених и храбрих.
· О НАМА · УРЕДНИЦИ · САРАДНИЦИ · ПАРТНЕРИ · УТИСЦИ · АРХИВА · КОНТАКТ ·