МИСАО УКК – О библиотекама – уређује: Ђурађ Вујчић, канадски новинар и преводилац.
|
МИСАО УКК – О закону – уређује: Ђурађ Вујчић, канадски новинар и преводилац, главни и одговорни уредник УКК.
|
Христос
поручује: „Лакше ће камила проћи кроз иглене уши, него богаташ у
Царство небеско. Блажени гладни и жедни правде, јер ће је се наситити.
Блажени који плачу, јер ће се утешити. Блажени прогнани правде ради,
јер је њихово Царство небеско.”
„Ко у чуда верује, тај чуда и ствара.” – Првослав Вујчић, мастер компаративне књижевности, канадски и српски књижевник келтског порекла, оснивач Урбаног књижевног круга.
МИСАО УКК – О библиотекама – уређује: Ђурађ Вујчић, канадски новинар и преводилац, главни и одговорни уредник УКК.
„Треба да се опустиш. Не узимај превише на себе бриге овог света, већ чувај свој мир и живи са Богом. Нека иде како иде.” – Отац Тадеј.
„И кад очи оду на крај света, поглед заувек остаје у срцу.” – Првослав Вујчић, мастер компаративне књижевности, канадски и српски књижевник келтског порекла, оснивач Урбаног књижевног круга.
„Дорћол и Палилула два су краја наше престонице, која су поред свих регулација, нивелација, па чак и трамваја, сачували свој нарочити и особени тип. Дорћол је још и данас окићен развалинама двора принципа Евгенија, тамо је још средњовековна јеврејска мала, па Јалија и оне мрачне кафанице, где рибари проводе дуге ноћи крај аласке чорбе и Цигана, који им клечећи на земљи свирају севдалинске песме. Тамо су још све три народности: Јевреји, Срби и Цигани, свака одвојена и свака у свом квартићу. Стара циганска колонија дорћолска, већ се прилично раселила или можда и зато изгледа разређена, што су се потомци старих Цинцара, представника београдске чаршије, изметнули и стара своја презимена заменили новима.
Палилула је већ другачија. Тамо живи један и једноставан народ који се зове Палилулци. Тамо нема те одвојености као на Дорћолу. И Чех и Шваба и свака вера и свака народност, чим се насели у Палилулу и поседи тамо мало, губи своју народност и претвара се у Палилулца.
Док је Дорћол сама традиција, почев од дворова принца Евгенија, па до кафане код ’Шарана’; почев од Гушиног плаца, па до јеврејског амама; дотле је Палилула сва без традиције, она је предграђе, у правом смислу предграђе.”
Палилула је већ другачија. Тамо живи један и једноставан народ који се зове Палилулци. Тамо нема те одвојености као на Дорћолу. И Чех и Шваба и свака вера и свака народност, чим се насели у Палилулу и поседи тамо мало, губи своју народност и претвара се у Палилулца.
Док је Дорћол сама традиција, почев од дворова принца Евгенија, па до кафане код ’Шарана’; почев од Гушиног плаца, па до јеврејског амама; дотле је Палилула сва без традиције, она је предграђе, у правом смислу предграђе.”
|
(Одломак из приповетке „Палилуски роман – истина из београдске Палилуле”, по којој је настала драма „Иза Божјих леђа”. У Београду, 1905.)
|
Бранислав Нушић (Београд, 20. октобар 1864 – Београд, 19.
јануар 1938), српски књижевник, комедиограф, писац романа, драма, прича
и есеја, зачетник реторике у Србији, истакнути фотограф аматер,
новинар, дипломата, драматург и управник у позориштима у Београду, Новом
Саду, Скопљу и Сарајеву, председник Удружења југословенских драмских
аутора и члан Српске краљевске академије.
|
„Сматрај сваки дан као један цео, отпочет и завршен живот. Одживи га као целину, а не као део. Нек се сваки твој дан одрони од тебе као цео један човек с којим ћеш желети да се опет састанеш као с пријатељем и да га без стида покажеш васиони!” – Свети владика Николај Велимировић (Лелић код Ваљева, Кнежевина Србија, 4. јануар 1881 – Либертивил, САД, 18. март 1956), српски светитељ.
„Не трудите се да родите добра дела, док вам срце у добру не сазри, јер свет највише страда од добрих дела, која не долазе из добрих срца.” – Свети владика Николај Велимировић (Лелић код Ваљева, Кнежевина Србија, 4. јануар 1881 – Либертивил, САД, 18. март 1956), српски светитељ.
„Шта вреди човеку да сав свет задобије ако душу изгуби?! Зар му васиона може заменити душу?” – Његова светост патријарх српски господин Павле (Кућанци, Славонија, Аустроугарска монархија, 11. септембар 1914 – Београд, Србија, 15. новембар 2009), српски светитељ.
„Ако ти фали набављиво, ништа ти не фали.” – Милица Бијелић, професор српског језика и књижевности, филолог српског језика и књижевности – мастер, пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга.
„Ако је Христос могао да ради као дрводеља, зар ја не могу да радим све послове који су потребни? Не понижава човека рад, него рђав живот, грех.” – Његова светост патријарх српски господин Павле, (Кућанци, Славонија, Аустроугарска монархија, 11. септембар 1914 – Београд, Србија, 15. новембар 2009), српски светитељ.
„Буди човек према човеку, а не према причи о човеку. Човек је онакав какав у човека улази, а не какав до човека долази.” – Првослав Вујчић, мастер компаративне књижевности, канадски и српски књижевник келтског порекла, оснивач Урбаног књижевног круга.
МИСАО УКК – О закону – уређује: Ђурађ Вујчић, канадски новинар и преводилац, главни и одговорни уредник УКК.
„Не звони звоно за човеком, него за звоњавом у човеку.” – Првослав Вујчић, мастер компаративне књижевности, канадски и српски књижевник келтског порекла, оснивач Урбаног књижевног круга.
„Лепа реч и гвоздена врата отвара.” (Српска пословица)
„Они ниједну ствар неће сматрати реалном, осим сенки предмета које су направили људи.” – Платон (427 – 347. п. н. е.), старогрчки филозоф и беседник (Сократов ученик, а Аристотелов учитељ).
„Кад срце запишти, мисао је крива.” – Милан Ракић (Београд, 30. септембар 1876 – Загреб, 30. јун 1938) српски песник.
„Нису
писмени и даровити криви што је напаћени српски народ неписмен. Ако
већ неко мора да буде крив, јер тако одувек (и тренутно) функционише
свет, главни кривци су смрадови са одмрзнуте калдрме запишане парфемом
из увоза, продане душе које се увуку у маркирана одела као офингер с
куком за мемљиви мозак, необразовани и грамзиви у фраковима и мантијама
од свиле и кадифе, некултурни властољупци и неискрени борци за људска
права, верни следбеници прослеђене империје, наследници
петокраких рогова забијених у круну без сперме, незајажљиви и
примитивни с тонама обезвређеног ордења и позлаћеног камења на трулим и
празним грудима, алави и балави који газе очеве с мудима – и из
блиндираних џипова пљују на комад бајатог хлеба у гладним очима
просветних радника.” – Првослав Вујчић, мастер компаративне књижевности, канадски и српски књижевник келтског порекла, оснивач УКК.
„Ето шта ти је човек – криви ципелу, а грешка му у нози!” – Семјуел Бекет (Даблин, 13. април 1906 – Париз, 22. децембар 1989) ирски књижевник, драматург, песник и романописац.
„Већина
уморних и изгужваних људи (у машинама за веш и кеш), нема довољно снаге
и енергије да застане и раздвоји мисао од прашине – дело од одела,
отуда дубина и ширина Леонардових речи ’када критикујеш, критикуј
мишљење, а не аутора’.” – Првослав Вујчић, мастер компаративне књижевности, канадски и српски књижевник келтског порекла, оснивач Урбаног књижевног круга.
„’Преживи! Отми! Ждери!’ – Цркни! Гамад се провлачи кроз баријере напретка растачући сваку идеју, сваки наговештај будућности, стварајући своја легла у шупљинама садашњости, у темељима будућности. Револуција их избацује на површину уништавајући их, али се гамад и даље коти...” – др Љубодраг Дуци Симоновић, филозоф и књижевник, пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга.
„Једино љубав мирише на бесмртност, јер мирише на Бога.” – Свети ава Јустин Ћелијски.
„Љубав
је одраз метафизичке милости, могућност превазилажења мука
материјалности, ограничења тела, једна небеска ствар, светло у тамном,
вечно у људском, бесмртно у пролазном.” – др Ана Тасић, театролог и позоришни критичар, пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга.
„Љубав је у човеку, а не у облацима. Ко нема љубави у себи, ни на небу је неће пронаћи.” – Првослав Вујчић, мастер компаративне књижевности, канадски и српски књижевник келтског порекла, оснивач УКК.
„Ко у срцу скрива злопамћење, тај је налик човеку који гаји змију у својим недрима.” – Свети Јефрем Сирин.
„Човек је човеку вук – вук је човеку човек – не уздајте се у људе и не плашите се вукова.” – Првослав Вујчић, мастер компаративне књижевности, канадски и српски књижевник келтског порекла, оснивач УКК.
„Они ниједну ствар неће сматрати реалном, осим сенки предмета које су направили људи.” – Платон (427 – 347. п. н. е.), старогрчки филозоф и беседник (Сократов ученик, а Аристотелов учитељ).
„Када
Бог споји ту нема грешке, јер он спаја душе, а не папире. Човек је тај
који је измислио спајање папира. Бог се смеје томе и наставља да спаја
душе како се њему свиђа. А човек плаћа данак што је покушао да преузме
улогу Бога. Мислио је да се душе спајају тако што се узму два папира,
запечате се и онда је то спајање заувек. Мора да се цело небо смеје том
немоћном покушају имитирања Бога. За то време, док човек слави себе и
своју измишљену моћ, душе су још увек слободне и лутају тражећи део
себе. Део који им недостаје, да би могле да живе, да би могле да осете
смисао свог постојања.” – Шарлота Бронте (Торнтон, 21. април 1816 – Хаворт, 31. март 1855), енглеска књижевница ирског порекла, најстарија од три сестре Бронте.
„Такав сам. Или заборавим одмах или не заборављам никад.” – Семјуел Бекет (Даблин, 13. април 1906 – Париз, 22. децембар 1989) ирски књижевник, драматург, песник и романописац.
„Добро
и зло су ретко чисте и логиком утврђене категорије, оне се
чешће мутно преплићу због сложености људске природе. Добро се
не враћа увек добрим, напротив, милост често изазива
незахвалност и презир.” – др Ана Тасић, театролог и позоришни критичар, пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга.
Христос поручује: „Лакше ће камила проћи кроз иглене уши, него богаташ у Царство небеско. Блажени гладни и жедни правде, јер ће је се наситити. Блажени који плачу, јер ће се утешити. Блажени прогнани правде ради, јер је њихово Царство небеско.”
„Нека ме сви грде, само нека ме савест хвали.” – Свети Тихон Задонски.
„Људи
који пуно говоре о људима лоше, остаре од своје злоће, а људи који
радије говоре о идејама и о стварима, остају вечито млади: јер човек,
кувајући отров, увек отрује најпре себе самог.” – Јован Дучић (Требиње, 17. фебруар 1871 – Гери, Индијана, САД, 7. април 1943), српски песник.
„Буди човек према човеку, а не према причи о човеку. Човек је онакав какав у човека улази, а не какав до човека долази.” – Првослав Вујчић, мастер компаративне књижевности, канадски и српски књижевник келтског порекла, оснивач Урбаног књижевног круга.
„Људи
који пуно говоре о људима лоше, остаре од своје злоће, а људи који
радије говоре о идејама и о стварима, остају вечито млади: јер човек,
кувајући отров, увек отрује најпре себе самог.” – Јован Дучић (Требиње, 17. фебруар 1871 – Гери, Индијана, САД, 7. април 1943), српски песник.
„Када
се посрећи спој академске ерудиције и личног песничког дара, рађа се
песма која читаоца задивљује и бравурозном версификацијском вештином и
дубином мисли и проживљеном емоцијом.” – Данијела Ковачевић Микић, професор српског језика и књижевности, филолог српског језика и књижевности – мастер, пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга.
„Ако ти фали набављиво, ништа ти не фали.” – Милица Бијелић, професор српског језика и књижевности, филолог српског језика и књижевности – мастер, пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга.
„Човек
који није храбар не може бити ни поштен, јер за поштење су потребне
жртве какве кукавица не уме да поднесе; и потребна је великодушност,
коју он не може ни разумети.” – Јован Дучић (Требиње, 17. фебруар 1871 – Гери, Индијана, САД, 7. април 1943), српски песник.
|
ДРАГ НАМ ЈЕ ПРАВОПИС, АЛИ НАМ ЈЕ ИСТИНА ДРАЖА!
Не тако давно, на заласку 2015. године, разговарали смо о скраћеници за академско звање мастер. Интернационалне скраћенице MA (MFA) и PhD одударају од српских скраћеница за звања магистра (мр) и доктора (др), због чега нас је обрадовало решење уочено у програмима неких српских научних скупова и конференција: мср без тачке! У освит 2016. године пак у Правопису српског језика Матице српске, у речнику, на стр. 367, уочили смо да је ова скраћеница написана са тачком.
Господо драга, нема логике! Иако је српски језик склон изузецима и сталним променама правила (и не само језик, додали бисмо), скраћенице које настају од првог и последњег слова пишу се без тачке: др је доктор, а др. је друго! Стога, ма колико настојали да поштујемо правописне норме, на ову очигледну нелогичност (да не кажемо глупост) немамо намеру да пристанемо, а ви – како вам воља! С поштовањем,
Управни круг Урбаног књижевног круга |
|
„И кад очи оду на крај света, поглед заувек остаје у срцу.” – Првослав Вујчић, мастер компаративне књижевности, канадски и српски књижевник келтског порекла, оснивач Урбаног књижевног круга.
„Буди пажљив кад говориш јер од речи градиш свет око себе”, рече давно Вучји Плашт, поглавица Чејена (један од његових ретких потомака даровао је oву дивну мисао мср Првославу Вујчићу, канадском и српском књижевнику келтског порекла, оснивачу Урбаног књижевног круга).
„Нека ме сви грде, само нека ме савест хвали.” – Свети Тихон Задонски.
„Слобода се ниједном молбом добила није. Ни говором. Слобода се осваја!” – Стефан Урош IV Душан Немањић (око 1308 – 20. децембар 1355), познат као Душан Силни, српски средњовековни краљ (1331–1345) и први српски цар (1346–1355), син краља Стефана Уроша III Дечанског и отац цара Стефана Уроша V, последњег владара из династије Немањића. Цар Душан Силни је био најмоћнији владар 14. века и најмоћнији српски цар. Значајно је проширио границе српске државе према југу, све до Коринтског залива. Проглашен је 1345. године за цара Срба, Грка и Бугара. Српску цркву је са ранга архиепископије уздигао на ранг патријаршије. Крунисао га је први српски патријарх Јоаникије, 1346. године. Познат је по доношењу Душановог законика, најзначајнијег средњовековног и српског правног акта. Завршио је манастир Дечане, задужбину свога оца, а његова најзначајнија задужбина је Манастир Светих архангела код Призрена.
„Највећи
проблем је у томе што убедљива већина људи живи у виртуелном свету. То
је ’свет’ који стварају ТВ станице, новине, политичке партије,
невладине организације... Иза тог паравана налазе се прави владари који
вуку потезе из сенке од којих зависи судбина наше земље и нашег народа.
Све док се људи не дигну и не истерају из мрака пацове који прождиру
наш народ и уништавају нашу земљу – нема нам бољитка. Када један народ
изгуби потребу да буде слободан, он више не заслужује да
постоји. Верујем да, упркос свему, наш народ није изгубио потребу за
слободом, тим пре што је борба за слободу постала борба за опстанак.” –
др Љубодраг Дуци Симоновић, књижевник, пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга.
„Ко у чуда верује, тај чуда и ствара.” – Првослав Вујчић, мастер компаративне књижевности, канадски и српски књижевник келтског порекла, оснивач Урбаног књижевног круга.
„Не полажи темеље ако ниси у стању изградити целу кућу.” (Руска пословица)
„Ако ти фали набављиво, ништа ти не фали.” – Милица Бијелић, професор српског језика и књижевности, филолог српског језика и књижевности – мастер, пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга.
„Не уздајте се у кнезове, у синове људске, у њима нема спасења.” (Псалам 146, 3)
„Ко у срцу скрива злопамћење, тај је налик човеку који гаји змију у својим недрима.” – Свети Јефрем Сирин.
„’Преживи! Отми! Ждери!’ – Цркни! Гамад се провлачи кроз баријере напретка растачући сваку идеју, сваки наговештај будућности, стварајући своја легла у шупљинама садашњости, у темељима будућности. Револуција их избацује на површину уништавајући их, али се гамад и даље коти...” – др Љубодраг Дуци Симоновић, филозоф и књижевник, пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга.
Христос
поручује: „Лакше ће камила проћи кроз иглене уши, него богаташ у
Царство небеско. Блажени гладни и жедни правде, јер ће је се наситити.
Блажени који плачу, јер ће се утешити. Блажени прогнани правде ради,
јер је њихово Царство небеско.”
„Сматрај сваки дан као један цео, отпочет и завршен живот. Одживи га као целину, а не као део. Нек се сваки твој дан одрони од тебе као цео један човек с којим ћеш желети да се опет састанеш као с пријатељем и да га без стида покажеш васиони!” – Свети владика Николај Велимировић (Лелић код Ваљева, Кнежевина Србија, 4. јануар 1881 – Либертивил, САД, 18. март 1956), српски светитељ.
„Човек не мора да окачи о себе значке и пароле, да говори једне исте прежвакане речи туђе. Не иде по мишљење, има мишљење и када сматра да треба да га задржи за себе, задржава га. Не говори ствари из куртоазије, али није непристојан и прост да би намерно увредио другога. Најчешће ћути и ради. Други му нису средство, већ циљ. Сади срца и не осврће се да би се хвалио изданцима. Не чупа туђе да би посејао своје. Искрено се диви бољем од себе, бољи му је инспирација. Гори му не служи за насладу сујете. Смирен је и у најтежим временима чува у себи мрву љубавнога жара да му срце не охладни. Већи је од својих речи. Читав живот падам и посрћем ходајући према овом циљу. Искрено се кајем за свако своје нечовештво. Част свакоме ко је истрајао у свему.” – проф. мср Милица Бијелић, професор српског језика и књижевности, филолог српског језика и књижевности – мастер, пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга.
„Ко у чуда верује, тај чуда и ствара.” – Првослав Вујчић, мастер компаративне књижевности, канадски и српски књижевник келтског порекла, оснивач Урбаног књижевног круга.
„Ако ти фали набављиво, ништа ти не фали.” – Милица Бијелић, професор српског језика и књижевности, филолог српског језика и књижевности – мастер, пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга.
Христос
поручује: „Лакше ће камила проћи кроз иглене уши, него богаташ у
Царство небеско. Блажени гладни и жедни правде, јер ће је се наситити.
Блажени који плачу, јер ће се утешити. Блажени прогнани правде ради,
јер је њихово Царство небеско.”
|
· МИСАО · „Круг УКК” – онлајн часопис примењене књижевности и традиционалне уметности – Урбаног књижевног круга. Урбани књижевни круг – круг даровитих, писмених и храбрих.
МИСАО УКК – О библиотекама – уређује: Ђурађ Вујчић, канадски новинар и преводилац.
|
|
