|
Можда смо стигли и до циља. Јесте улица, али није улично, јесте полица, али није библиотека, јесте конзумација, али је и размена.
А овде у Србији нит више поетских конкурса, нит више локалних песничких фестивала и у сваком селу барем трећина некакви песници, а поезије скоро па нигде! Демантујем се, одмах, има на „фејсу”, од оних песника-аматера-сморова што вас упорно тагују да читате њихова ремек-дела. Поезија се ипак и даље не проституише, већ живи више као монахиња док чека на божанско просветљење, и издавача и читаоца.
„Круг УКК” – онлајн часопис примењене књижевности и традиционалне уметности – Урбаног књижевног круга, с благословом Јасмине Топић, објављује песме, приче, текстове и приказе; видео радове Јасмине Топић, професора српског језика и књижевности, песника, књижевника и књижевног критичара, пријатеља и сарадника Урбаног књижевног круга.
Књигомат – књигоматија:
Трагом једне локалне вести Можда смо стигли и до циља. Јесте улица, али није улично, јесте полица, али није библиотека, јесте конзумација, али је и размена.
|
|
Када размишљамо о тековинама савремених технолошких и комуникацијских достигнућа, имамо обично две опције, да будемо жестоки противници (да упаднемо у групу носталгичара и фосила) или да с одушевљењем поздравимо све нове, постојеће трендове. Ако ове опције за и против локализујемо на књижевност, онда можемо доћи до закључка да је битка још увек двоструко опречна јер говоримо веома често само у оним координатама непознатим широј публици (заинтересованој за културу уопште) или долазимо до још горег закључка: ко се уопште више бави и разматра књижевност у оквирима технолошких постигнућа! – па смо носталгични и фосилни како год окренемо. Није то ништа необично!
Нећу заборавити „дијалог” две клинке од пре годину и по дана испред покретног штанда књига на малом корзоу. Једна од њих је пришла штанду на ролерима, с природном знатижељом, док јој другарица није добацила: „Шта си ту стала, немој неко да те види, да се избламираш!” Једина моја, утешна, дилема свела се на то да је можда ипак био само блам стајати поред уличног штанда, а не то што је требало погледом прећи преко наслова! Од тог периода једна друга врста „блама” поделила је читалиште у Србији: да ли треба или не треба продавати књиге на киосцима, заједно са жвакама, дневним новинама, картама за превоз и допунама за мобилне телефоне. Књига је, суптилно нам је поручено, требало да стане у ред са свим другим капиталистичко или још боље рећи комунистичко једнаким производима (а све више сумњам да је капитализам прикривени комунизам за одабране!) и да избори своју трку с временом, тржиштем, платежном моћи итд. Друга би се вероватно свидела најновијој књижевној генерацији, која би једноставно све да изведе на улицу и да тамо непрестано гура прсте у очи пролазника. Заменити ноћни провод за књигу, уличне пароле зе мозгалице између редова? – У неком надреалистичком ентеријеру има сигурно и тога, међутим, и да се открије кров над целим градом, опет би то било кô тражити значку на сметлишту дајџест дневних садржаја. Класичари би књигу ипак упорно да склоне с улице, да јој дају почасно место на полици (купујући сабрана дела на метар или правећи тешке барикаде пред стварношћу и по читаве километре), па да је гаје као кућног љубимца и упорно одбијају чињеницу да је књига, као уосталом и слика, ЦД с песмама, жива ствар и мора да прати тренутак. За ове друге, инстант конзумација равна је богохуљењу за вернике. Лично, немам ништа против књижевности на киосцима или уличним тезгама, ако ће је то учинити коначно транспарентнијом, докле год се зна шта је то књижевност. Наравно, говоримо о прози. Дај боже, али мало сутра, да се појаве песничке књиге на киосцима, па макар и оних одавно потрошених романтичара или родољуба. То да бисмо могли да налетимо на неког млађег савременог песника равно је сценама научне фантастике. Кренути нпр. од тога! – Дајте ми једне орбит жваке, кока-колу и поезију Ане Ристовић „Забава за доконе кћери” (!), онда сести у градски превоз и читати песму о сношају на веш-машини док тип / риба поред вас радознало гледа у исте стихове и мисли како би то баш ви могли да пробате, баш као у поезији! Е онда та књига или било која друга може да отпутује даље, и након доласка на одредиште буде замењена у оближњем књигомату за неку другу, па нек буде и прозну књигу. Нажалост, поезију, као субкултурну појаву унутар књижевности, тешко је пронаћи у књижарама, чак и онда када знате тачно који наслов тражите. Понекад помислим да је поезија као и жена која воли жене. Постоје фрајери и тетке (мушкарци), гејеви је л’ (!) и постоје стрејтери и би-ликови, и људи су или у тим категоријама или су против таквих / било каквих категорија, али геј жене су обично оне које се најчешће не воде чак ни као они (народски педери) ни као они жестоко против (стрејтери), него су просто небитне – осим у порнићу – или једноставно то су ОНЕ које нису наишле на правог мушкарца. Е, тако некако и с поезијом. Карикирам, алегоришем, да, али тако дође. А овде у Србији нит више поетских конкурса, нит више локалних песничких фестивала и у сваком селу барем трећина некакви песници, а поезије скоро па нигде! Демантујем се, одмах, има на „фејсу”, од оних песника-аматера-сморова што вас упорно тагују да читате њихова ремек-дела. Поезија се ипак и даље не проституише, већ живи више као монахиња док чека на божанско просветљење, и издавача и читаоца. Од улице до полице и од књижаре и киоска до књигомата! Десило се и то, у Краљеву, у Србији, испред тамошње градске библиотеке која још једина објављује савремену поезију домаћих песника. Опис: витрина из које грађани могу да односе књиге без икакве евиденције, али и да остављају своје. Па даље, у вести, портпарол краљевачке библиотеке Милош Милишић рекао је да се у близини библиотеке налази више десетина банкомата, кафемата и ледомата, а да ниједан књигомат не постоји од Краљева до Беча. Када су својевремено у паркове по Београду поставили прве прикључке за бежични интернет, сутрадан су били разлупани и покрадени. Такође, својевремено су једне дневне новине делиле бесплатно роман „Име руже”, па су се редови створили још у 5 ујутру, чекајући да књига стигне негде око 7 ч! Било је и грабежа, и туче и препродаје по познатим БГ пролазима, као да се деле последње преостале залихе уља и шећера. Верујем да је овај књигомат на пола пута до праве књигоматије. Управо „справа” која ће помирити и фосиле и забадаче прста у око, и оне што воле књиге на метар и оне друге, који и уз књигу очекују лосион за тело или кесицу шампона за пола прања косе. Оно што се буде доносило, то ће се и читати, они који не читају неће красти, они који читају наћи ће сигурно нешто за себе. Можда смо стигли и до циља. Јесте улица, али није улично, јесте полица, али није библиотека, јесте конзумација, али је и размена. |
__________________________
__________________________
Јасмина Топић,
песник
Подржите наш рад и труд,
визију и ентузијазам – придружите нам се на нашој званичној страници на „Фејсбуку”, кликните на линк или на лого и „лајкујте” нашу страницу. Од срца хвала свим драгим људима који су нас већ подржали. Грлимо и љубимо – памтимо – с поштовањем, Управни круг Урбаног књижевног круга 
__________________________
__________________________
|
Прочитајте правила коришћења – на енглеском језику (Terms and Conditions, Privacy Policy, Disclaimer) – пре него што пошаљете коментар. Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција „Круга УКК” – онлајн часописа примењене књижевности и традиционалне уметности – Урбаног књижевног круга, задржава право да – уколико их процени као неумесне – скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или сарадника и чланова Урбаног књижевног круга и чланова редакције „Круга УКК”, као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Урбани књижевни круг и „Круг УКК” нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара прочитали и разумели правила коришћења која су искључиво на енглеском језику – и потврдили сагласност са наведеним правилима.
|
Note: The Urban Book Circle does not necessarily endorse any of the views posted. By submitting your comments, you acknowledge that the Urban Book Circle has the right to reproduce, broadcast and publicize those comments or any part thereof in any manner whatsoever. Please note that comments are moderated and published according to our Terms and Conditions.
|
|
Column & Photographs: Jasmina Topic
All rights reserved 2014. Copyright © Jasmina Topic
Photos of Jasmina Topic and book promotion by Boris B. Voglar
All rights reserved 2011. Copyright © Boris B. Voglar
Design & Artwork by Djuradj Vujcic
Illustrated by Sarah Riordan
Edited by Prvoslav Vujcic,
Deidre McAuliffe
and
Danijela Kovacevic Mikic
All rights reserved 2014. Copyright © Urban Book Circle
C O N T A C T
Published by Urban Book Circle on September 12, 2014
Urban Book Circle® (UBC)
All rights reserved 2014. Copyright © Jasmina Topic
Photos of Jasmina Topic and book promotion by Boris B. Voglar
All rights reserved 2011. Copyright © Boris B. Voglar
Design & Artwork by Djuradj Vujcic
Illustrated by Sarah Riordan
Edited by Prvoslav Vujcic,
Deidre McAuliffe
and
Danijela Kovacevic Mikic
All rights reserved 2014. Copyright © Urban Book Circle
C O N T A C T
Published by Urban Book Circle on September 12, 2014
Urban Book Circle® (UBC)
Урбани књижевни круг – круг даровитих, писмених и храбрих.
