|
|
Комерцијализација револуционарног духа – др Ана Тасић
|
|
Комерцијализација револуционарног духа
А ГДЕ ЈЕ РЕВОЛУЦИЈА, СТОКО
Поп је у савременим (посткапиталистичким) друштвима контрадикторан до сржи. Базичне сложености поп културе и рокенрола као њеног дела, на снажан, луцидан и аутоироничан начин изражава представа „А где је револуција, стоко” редитеља Борута Шепаровића. Ова премијерно изведена продукција која је отворила 48. Битеф, на сцени Дома омладине, истовремено је и сценски есеј и концерт, и памфлет и иронијом обојено едукативно постдрамско дело, и реконструкција и деконструкција.
Представа је вишеслојна, функционише на неколико планова. Прво, реч је о делу које представља реконструкцију, оно обнавља своју прву верзију, представу „МЧЖПЦ” (скраћеница наслова песме „Мали човек жели преко црте”) која је била забрањена после три извођења, јер су поједини музичари чија се музика ту користила сматрали да се крше њихова ауторска права. Представа „А где је револуција, стоко” успоставља комуникацију са „МЧЖПЦ” путем видео-снимка – делови прве представе се без тона пројектују на платну у позадини, док пет извођача на сцени уживо играју обновљене призоре. Овај ауторефлексивни поступак асоцира на поступак реконструкције неоавангардне представе „Пупилија, папа Пупило па пупилчки” Јанеза Јанше, приказане на 41. Битефу, уз напомену да је Шепаровићево остварење ипак знатно промишљеније. У овој равни игре, извођачи непрестано подсећају на неопходност (ауто)дистанце у извођењу, али и у рецепцији тог извођења. Такође се истиче јаз између стварности и игре, реалитета и његовог видео-преноса, као и између документа и нове (позоришне) стварности.
Друго, представа поставља чврсту платформу преиспитивања данашњих значења песама са култне југословенске новоталасне плоче „Пакет аранжман” (1981), група „Електрични оргазам”, „Идоли” и „Шарло Акробата”. Извођачи уживо на сцени изводе песму по песму са овог албума који је обликовао идентитете многих од нас, али у новом музичком и значењском обличју. Важно је то што се гради аналитички однос према њима, на пример смисао песме „Крокодили долазе” групе „Електрични оргазам”, наратор и аутор Анте Перковић тумачи метафорички, као критику друштвеног паразитерства. Још је важније њихово значењско осавремењивање, кроз уграђивање нових стихова у полазну грађу, везаних за актуелне политичке проблеме. На пример, у ново извођење култне песме „Златни папагај”, у којој се „Електрични оргазам” грубо обрачунавао са снобовима и позерима, уведени су нови провокативни стихови који оштро проблематизују данас битну дискриминацију према националним и сексуалним мањинама („не подносимо педере, Србе, смрдљиве Цигане”). Такође, у оквиру темељног истраживања наслеђа ове плоче, у једној сцени Перковић непосредно, овај пут без нараторске ироније, говори о личном односу према „Пакет арнажману”, његовој бунтовности, али и каснијем разочарању због схватања о лажности бунта. Овакво мишљење је блиско постмодернистичким тумачима рокенрол побуне који су је третирали као комодификовану побуну, имитацију побуне, знак без суштинског значења. У ове две основне равни ове сјајно промишљене и експлозивно изведене представе, просута су бројна потпитања важна за општије разумевање сложености савремених друштава – манипулације индустрије забаве, (насиља) ауторских права, граница интелектуалне својине, али и пропасти радничке класе. Међу бројним оштрим критикама које бескомпромисно испаљују аутори представе „А где је револуција, стоко”, кључна је она која се односи на функцију уметности, критика објављене политичности уметности, иза које се крије терор профита, комерцијализација револуционарног духа. „Ово није активизам, ово је поп музика”, понављају извођачи на Шепаровићевој сцени. „Поп можда ствара омладина, али га производи систем”, писао је Едгар Морен. Паралелно са овим одлучно израженим сумњама према политичким потенцијалима попа, вратићемо се на тезу о његовој контрадикторности, са почетка текста. Поп је амбивалентан у својој суштини, неухватљив је, истовремено је и кич и уметност, и авангардан и ретро, и масован и елитан, и револуционаран и контрареволуционаран. Он је парадоксалан део система коме се увек опире. А док на свету постоји и само једна особа којој ће поп музика или позориште променити поглед на свет, а чврсто верујемо да ће то увек бити случај, њихов друштвени значај се не може доводити у сумњу. __________________________
__________________________
__________________________
__________________________
Мисли – др Ане Тасић, театролога и позоришног критичара – о позоришту.
др Ана Тасић,
театролог и позоришни критичар __________________________
__________________________
__________________________
__________________________
|
Представа „А где је револуција, стоко” редитеља Борута Шепаровића, премијерно изведена продукција која је отворила 48. Битеф, на сцени Дома омладине.
Единбург, Шкотска – Фринџ фестивал је одржан од 1. до 25. августа 2014. године. Са 3.193 различите представе, што је за једанаест посто више од прошлог пута, направљен је рекорд – овогодишњи програм је имао највише представа у историји Фринџа!
Единбург, Шкотска – У завршници позоришног програма Единбуршког интернационалног фестивала приказане су две премијере, „Хелен Лоренс” и „Слатки мамбо”.
Единбург, Шкотска – Овогодишњи Фринџ фестивал, одржан од 1. до 25. августа 2014. године, поново је, по фасцинантном броју наступа, потврдио да је (необориво) реч о најквантитативнијој театарској смотри на свету.
Единбург, Шкотска – Единбуршки интернационални фестивал, који се ове године одржава од 8. до 31. августа, посвећен је стогодишњици Великог рата.
Будва, Црна Гора – Званичан програм овогодишњег, 28. издања фестивала „Град театар” затворен је извођењем „Опере ултиме” редитеља Кокана Младеновића.
Будва, Црна Гора – Град театар Будва: премијера Чеховљеве „Три сестре” у Цркви Свете Марије, у режији и адаптацији Ане Вукотић и Слободана Милатовића.
Тиват, Црна Гора – У оквиру фестивала „Пургаторије”, у Центру за културу премијерно је изведена представа „Провиденца”, настала на основу Чеховљевог „Ујка Вање”, у драматуршкој адаптацији Стевана Копривице и режији Егона Савина (продукција Центар за културу Тиват).
Котор, Црна Гора – На
Летњој позорници, у оквиру Међународног фестивала „Котор арт”,
премијерно је изведена Брешанова „Представа Хамлета у селу Мрдуша
Доња”, у режији Луке Кортине, копродукција Котор арта и Црногорског
народног позоришта.
Представа „Шекспирова наушница” редитеља Љубише Ристића, настала према текстовима Јонеска, Бејкона и Шекспира.
Фестивал „Нови тврђава театар”, у Вили „Станковић” у Чортановцима код Инђије, од 5. до 9. јула 2014.
Потпрограм „После рата” 20. Лондонског интернационалног фестивала (ЛИФТ), у Уметничком центру Батерси, у јужном Лондону.
Нова драма Ненада Прокића „Прст обарач метак пиштољ” премијерно је изведена у суботу 28. јуна, тачно на стогодишњицу од атентата на Франца Фердинанда, у оквиру програма Лондонског интернационалног театарског фестивала, на сцени Уметничког центра Батерси, у јужном Лондону.
У оквиру овогодишњег јубиларног 20. издања ЛИФТ-а, Лондонског интернационалног театарског фестивала, организован је потпрограм „После рата”.
„Хамлет” редитеља Доминика Дромгула и Била Бакхурста – лондонски Глоуб театар, на сцени Народног позоришта, у Београду.
Мјузикл „Виктор Викторија”, према тексту Блејка Едвардса, музика Хенри Манцини, режија Михаило Вукобратовић, Позориште на Теразијама.
Представа „Змајеубице”, према тексту Милене Марковић, режија Ива Милошевић, Југословенско драмско позориште.
Стеријино позорјe – „Принцип (мали ми је ово гроб)”, представа настала према драми Биљане Србљановић, у тумачењу пољског редитеља Михала Задаре и извођењу бечког позоришта Шаушпилхаус.
Стеријино позорјe – „Још увек олуја”, драма Петера Хандкеа, на сцени Српског народног позоришта, у извођењу Словенског народног гледалишча из Љубљане.
Стеријино позорјe – „Ожалошћена породица”, према комедији Бранислава Нушића, у редитељском тумачењу Николе Пејаковића, а у извођењу ансамбла Народног позоришта Републике Српске из Бањалуке.
Представа „Кад су цветале тикве”, према драми Драгослава Михаиловића, режија Бобан Скерлић, Београдско драмско позориште.
Братислава – У главном граду Словачке је од понедељка 12. до суботе 17. маја одржан 10. Интернационални фестивал Нове драме, по угледу, значају и програмској оријентацији пандан српском Стеријином позорју.
„Оставите поруку или Бегунци”, према мотивима из романа „У старини име му беше Хемус” Борислава Чичовачког, текст и режија Вида Огњеновић, Српско народно позориште, Нови Сад.
„Мизери”, по мотивима романа Стивена Кинга, редитељ Петар Поповић и „Славна Флоренс”, према тексту Питера Квилтера, режија Ђурђа Тешић, Атеље 212, Сцена „Петар Краљ”.
Представа „Код вечите славине”, по тексту Момчила Настасијевића, у адаптацији Слободана Обрадовића и режији Милана Нешковића; Сценa „Раша Плаовић”, Народно позориште у Београду.
„Рођендан господина Нушића”, према тексту Душана Ковачевића, редитељ Небојша Брадић, Звездара театар.
Представе Јернеја Лоренција, Душана Јовановића, Матјажа Бергера.
Представа „Мали ми је овај гроб”, према драми Биљане Србљановић, режија Дино Мустафић, копродукција Хартефакт, Битеф театар, Камерни театар 55, Казалиште Ulysses.
„Уносно место”, према тексту Александра Николајевича Островског, редитељ Егон Савин, Југословенско драмско позориште.
Представа „Август у округу Осејџ”, према тексту Трејсија Летса, режија Љиљана Тодоровић, Атеље 212.
Представа „Неопланта”, према роману Ласла Вегела, редитељ Андраш Урбан, драматург Ката Ђармати, Новосадско позориште (Ујвидеки синхаз).
Две нове представе у Дому омладине Београда: „Бања Робија”, продукција АпсАрт – Центар за позоришна истраживања, и „Мерлинкина исповест”, према тексту Миладина Шеварлића, редитељ Стеван Бодрожа.
Представа „Наши синови”, према драми Војислава М. Јовановића Марамбоа, адаптација и режија Татјана Мандић–Ригонат, Народно позориште у Београду, сцена Раша Плаовић.
Представа „Случајеви – Изгубљени у Србији”, ауторски пројект Кокана Младеновића, Омладинско позориште Дадов.
„Маратонци трче почасни круг”, Душан Ковачевић / Милица Краљ, Звездара театар и „Коштана”, Борисав Станковић / Андраш Урбан, Народно позориште Суботица.
„Los Jugoslavos”, Хуан Мајорга / Стеван Бодрожа, копродукција Народно позориште из Ужица, Пулс театар из Лазаревца и Битеф театар; „Издаја”, Харолд Пинтер / Горан Шушљик, Југословенско драмско позориште, сцена Бојан Ступица.
Трилогија „Passport”, редитељ Андраш Урбан, позориште Деже Костолањи, Суботица, београдска премијера на сцени Битеф театра.
„Мој син само мало спорије хода”, Београдско
драмско позориште; и „Успаванка за Вука Ничијег”, копродукција Народног
позоришта у Београду и Град-театра Будва.
„Српска трилогија”, по роману Стевана Јаковљевића, драматизација Миодраг и Светолик Никачевић, режија Славенко Салетовић; Народно позориште у Београду.
др Ана Тасић,
театролог и позоришни критичар |
Прочитајте правила коришћења – на енглеском језику (Terms and Conditions, Privacy Policy, Disclaimer) – пре него што пошаљете коментар. Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција „Круга УКК” – онлајн часописа примењене књижевности и традиционалне уметности – Урбаног књижевног круга, задржава право да – уколико их процени као неумесне – скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или сарадника и чланова Урбаног књижевног круга и чланова редакције „Круга УКК”, као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Урбани књижевни круг и „Круг УКК” нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара прочитали и разумели правила коришћења која су искључиво на енглеском језику – и потврдили сагласност са наведеним правилима.
|
Note: The Urban Book Circle does not necessarily endorse any of the views posted. By submitting your comments, you acknowledge that the Urban Book Circle has the right to reproduce, broadcast and publicize those comments or any part thereof in any manner whatsoever. Please note that comments are moderated and published according to our Terms and Conditions.
|
Theatre criticism & Photographs: Ana Tasic
All rights reserved 2014. Copyright © Ana Tasic
Photos of Bitef courtesy of Bitef
All rights reserved 2014. Copyright © Bitef
Published September 22, 2014 on Urban Book Circle
Published September 22, 2014 on Politika Online
Design & Artwork by Djuradj Vujcic
Illustrated by Sarah Riordan
Edited by Prvoslav Vujcic,
Deidre McAuliffe
and
Danijela Kovacevic Mikic
All rights reserved 2014. Copyright © Urban Book Circle
C O N T A C T
Published by Urban Book Circle on September 22, 2014
Urban Book Circle® (UBC)
All rights reserved 2014. Copyright © Ana Tasic
Photos of Bitef courtesy of Bitef
All rights reserved 2014. Copyright © Bitef
Published September 22, 2014 on Urban Book Circle
Published September 22, 2014 on Politika Online
Design & Artwork by Djuradj Vujcic
Illustrated by Sarah Riordan
Edited by Prvoslav Vujcic,
Deidre McAuliffe
and
Danijela Kovacevic Mikic
All rights reserved 2014. Copyright © Urban Book Circle
C O N T A C T
Published by Urban Book Circle on September 22, 2014
Urban Book Circle® (UBC)
Урбани књижевни круг – круг даровитих, писмених и храбрих.