ПОЗОРИШНА КРИТИКА – Единбург, Шкотска – Европска премијера представе „887” Роберта Лепажа, канадског писца и редитеља из Квебека, у продукцији компаније „Ex Machina”, на Единбуршком интернационалном фестивалу.
МИСАО · ФОТОГРАФИЈА · ЖИВОТ · СПОРТ · ВИЦ НА ШПИЦ · ДОГАЂАЈИ · HOME PAGE ·
|
Канадски скелет сећања – др Ана Тасић
|
Единбуршки фестивал је основан 1947. године, у близини искуства Другог светског рата, те је тада био осмишљен као платформа оснаживања људског духа, кроз лепоту уметности, као алтернативи силама деструкције.
|
„887” / Фотографија: из архиве Единбуршког фестивала.
|
„Полазни мотив настајања ове представе и њена тематска срж, како нам је Лепаж на самом почетку директно објаснио, јесте његова жеља да се бави феноменом сећања и заборављања у дигиталној ери. Шта данас памтимо и зашто? Како је могуће да се сећамо детаља из ране младости, као што је број нашег првог телефона, док сада не памтимо скоро ни своје бројеве телефона?” – др Ана Тасић, театролог и позоришни критичар, пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга.
|
Урбани књижевни круг® (УКК)
|
др Ана Тасић,
театролог и позоришни критичар |
Канадски скелет сећања
|
|
Единбург, Шкотска – У оквиру Единбуршког интернационалног фестивала који се одржава од 7. до 30. августа, приказана је најновија представа редитеља из Квебека Роберта Лепажа, добитника „Политикине” награде за најбољу режију на 43. Битефу (2009), за представу „Плави змај”. Представа „887”, у продукцији интернационално признате компаније „Ex Machina”, драма је једног лица чији је Лепаж писац, сценограф, редитељ, као и једини актер који представља самог себе, откривајући лична сећања о одрастању у Квебеку шездесетих година.
|
Дело „887” је магични и интимни спој сећања, носталгије, политичких коментара, али и научних расправа о проблему памћења, повезаном са структуром људског мозга. У жанровском смислу се налази негде између предавања-перформанса, стенд-апа, видео-арта и документарног театра. Сценографија је у пуном смислу речи фасцинантна. Чини је једна конструкција која се окреће и по потреби представља различите просторе, од Лепажове кухиње, до зграде у којој је живео у младости, Авенији Мари број 887. У дрвени скелет макете те зграде уметнути су екрани који приказују видео-секвенце из живота породица које су са Лепажовима живели у згради број 887, док је Роберт био дете. Његова сећања о прошлости рефлектују и политичке проблеме, сукобе између француског и енглеског дела Канаде, или сепаратистички покрет радничке класе из шездесетих година. Његове приповести су карактеристичне и по изразитом шарму и животној аутентичности, понекад наравно и бујно комичним детаљима из детињства. Глумац Лепаж је искрен и продоран, убедљив и заводљив, истовремено формалан, али и непосредан, близак публици. Игра на енглеском и на француском језику, понекада и импровизује, појачавајући тако спонтаност игре.
|
Единбург, Шкотска – Европска премијера представе „887” Роберта Лепажа, канадског писца, редитеља и сценографа из Квебека, у продукцији интернационално признате компаније „Ex Machina”, на Единбуршком интернационалном фестивалу.
„887” / Фотографија: из архиве Единбуршког фестивала.
Единбург / Фотографија: из архиве Единбуршког фестивала.
|
Полазни мотив настајања ове представе и њена тематска срж, како нам је Лепаж на самом почетку директно објаснио, јесте његова жеља да се бави феноменом сећања и заборављања у дигиталној ери. Шта данас памтимо и зашто? Како је могуће да се сећамо детаља из ране младости, као што је број нашег првог телефона, док сада не памтимо скоро ни своје бројеве телефона?
Примарни разлог за то је сигурно свеприсутност дигиталних чувара сећања, база података које су нам у сваком тренутку доступне, и које нам дозвољавају да не ангажујемо баш превише наше мозгове. То наравно има последице, у слабљењу њихових активности, отромбљавању, успављивању потенцијала. Свако од нас има таква искуства. Зашто се напрезати и памтити ако већ имамо непрестану подршку база података на интернету? Ипак, треба увек имати на уму да та лењост неоспорно води рђању интелигенције.
При крају представе, Лепаж у њено тематско ткиво утискује и проблем позоришта, уметности памћења и сећања о присуству. Како оно опстаје у дигиталној ери у којој памћење није много важно, где дигиталне базе уместо нас чувају податке, факте, па и лична сећања, а медијски прикази стварности постају стварнији од ње, Бодријаровим речима? Позориште је несталан, измичући чин. Пеги Фелан, утицајна америчка теоретичарка извођења, написала је у књизи „Политике извођења” да се представа не може сачувати, снимити, документовати или на неки други начин укључити у кружење репродукција: „Када дође до тога, она постаје нешто друго, није више представа. Есенција, биће представе, настаје кроз њено нестајање.” У том смислу, позориште је посебна уметност дигиталног времена. Оно је опипљиво, непосредно и присутно у времену посредности, репродукција, одраза, наших дигиталних двојника.
Примарни разлог за то је сигурно свеприсутност дигиталних чувара сећања, база података које су нам у сваком тренутку доступне, и које нам дозвољавају да не ангажујемо баш превише наше мозгове. То наравно има последице, у слабљењу њихових активности, отромбљавању, успављивању потенцијала. Свако од нас има таква искуства. Зашто се напрезати и памтити ако већ имамо непрестану подршку база података на интернету? Ипак, треба увек имати на уму да та лењост неоспорно води рђању интелигенције.
При крају представе, Лепаж у њено тематско ткиво утискује и проблем позоришта, уметности памћења и сећања о присуству. Како оно опстаје у дигиталној ери у којој памћење није много важно, где дигиталне базе уместо нас чувају податке, факте, па и лична сећања, а медијски прикази стварности постају стварнији од ње, Бодријаровим речима? Позориште је несталан, измичући чин. Пеги Фелан, утицајна америчка теоретичарка извођења, написала је у књизи „Политике извођења” да се представа не може сачувати, снимити, документовати или на неки други начин укључити у кружење репродукција: „Када дође до тога, она постаје нешто друго, није више представа. Есенција, биће представе, настаје кроз њено нестајање.” У том смислу, позориште је посебна уметност дигиталног времена. Оно је опипљиво, непосредно и присутно у времену посредности, репродукција, одраза, наших дигиталних двојника.
|
__________________________
__________________________
|
др Ана Тасић,
театролог и позоришни критичар 
др Ана Тасић / Фотографија: из архиве Урбаног књижевног круга.
|
__________________________
__________________________
__________________________
|
др Ана Тасић,
театролог и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга
театролог и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга
|
Единбург, Шкотска – Светска премијера представе „Сусрет” Сајмона МекБарнија, енглеског писца, глумца и редитеља, у продукцији компаније „Complicite”, на Единбуршком интернационалном фестивалу.
|
Единбург, Шкотска – Европска премијера представе „887” Роберта Лепажа, канадског писца и редитеља, у продукцији компаније „Ex Machina”, на Единбуршком интернационалном фестивалу.
|
|
Дубровник, Хрватска – „Дубровачка трилогија”, према драмском триптиху Иве Војновића (1901), у режији Сташе Зуровца – 66. Дубровачке летње игре.
|
Свети Стефан, Црна Гора – „Авети”, према Хенрику Ибзену, у редитељском виђењу Андреја Носова, копродукција Град театар Будва, Битеф театар, Heartefact и MESS, на фестивалу „Град театар”.
|
Локрум, Дубровник, Хрватска – „Еквиноцијо”, према тексту Ива Војновића (1895), у редитељском виђењу Јошка Јуванчића, Фестивалски драмски ансамбл – 66. Дубровачке летње игре.
|
|
Дубровник, Хрватска – „Елементарне честице”, према роману Мишела Уелбека, у режији Ивице Буљана, Фестивалски ансамбл – Дубровачке летње игре.
|
Тиват, Црна Гора – „Животињска фарма”, представа ХНК Ивана пл. Зајца из Ријеке, према роману Џорџа Орвела, у режији Андраша Урбана – фестивал „Пургаторије”.
|
Будва, Свети Стефан, Црна Гора – „Јулије Цезар”, према Вилијаму Шекспиру, у редитељском виђењу Кокана Младеновића, копродукција Града театра и Центра за културу – фестивал „Град театар”.
|
|
Чортановци, Војводина, Србија – „Бан Банк”, представа Новосадског позоришта (Ујвидеки синхаз), у режији Андраша Урбана, на „Шекспир фестивалу”.
|
Чортановци, Војводина, Србија – „Дивље месо”, представа Народног позоришта Сарајево, у режији Дина Мустафића, на „Шекспир фестивалу”.
|
Чортановци, Војводина, Србија – „Краљ Лир”, представа Белоруског слободног позоришта, у режији Владимира Шчербања, на „Шекспир фестивалу”.
|
|
Амстердам, Холандија – „Краљеви рата”, представа компаније „Тонелгроеп”, у режији Ива Ван Ховеа, на „Холанд фестивалу”.
|
Београд, Србија – „Палилулски роман”, по мотивима драме „Иза Божјих леђа” Бранислава Нушића у режији Егона Савина, Београдско драмско позориште.
|
Нови Сад, Војводина, Србија – Цанкарев „Краљ Бетајнове” у режији Едуарда Милера отворио међународни програм „Кругови” на 60. Стеријином позорју.
|
|
Београд, Србија – „Моје награде”, Народно позориште у Београду и Културни центар Панчева, и „Рахелина кутија”, „Кино-Театар”.
|
Београд, Србија – „Бела кафа”, Александар Поповић / Милан Нешковић, Народно позориште у Београду, и „Танго”, режија Филип Гринвалд, „Атеље 212”.
|
Београд, Србија – „Уображени болесник”, последње Молијерово дело – комедија-балет, у режији Јагоша Марковића, Југословенско драмско позориште.
|
|
Загреб, Хрватска – „Шоукејс” – програм представљања хрватског позоришта, кроз увид у продукцију и активности Интернационалног позоришног института.
|
Београд, Србија – „Ромео и Јулија”, према Вилијаму Шекспиру, редитељ Предраг Мики Манојловић, Народно позориште у Београду.
|
Београд, Србија – „Мале тајне”, Горан Марковић, Мадленијанум и „Мајстори, мајстори”, текст Горан Марковић, режија Милан Караџић, позориште „Бошко Буха”.
|
|
Београд, Србија – „Мама мија”, према тексту Кетрин Џонсон, музика и текстови песама Бени Андерсон и Бјорн Улваеус, редитељ Југ Радивојевић, Позориште на Теразијама. Београдска поставка једног од најуспешнијих џубокс мјузикала „Мама мија” који је премијерно изведен 1999. године у Лондону.
|
Београд, Србија – „Живот стоји, живот иде даље”, текст Филип Вујошевић, режија Јелена Богавац, Битеф театар; „Рулет-плес”, текст Александар Југовић, режија Марко Живић, Београдско драмско позориште, Нова сцена; „Струјосек”, текст Александар Радивојевић, режија Александар Швабић, Атеље 212.
|
Лондон, Енглеска – „Како задржати дах”, драма енглеске ауторке Зини Харис, у режији уметничке директорке Ројал корта Вики Федерстоун, на
сцени Ројал корта, вероватно најзначајнијег и најуваженијег позоришта
за продукцију и промоцију савременог драмског текста у целој Великој
Британији.
|
|
Лондон, Енглеска – Софоклова
„Антигона” у сценском тумачењу редитеља Ива ван Ховеа и
француске глумице Жилијет Бинош.
|
Београд, Србија – „Чудо у Шаргану”, према драми Љубомира Симовића, редитељ Егон Савин, Народно позориште у Београду.
|
Београд, Србија – „Хотел Косово”, текст и режија Ненад Тодоровић, Народно позориште из Приштине са седиштем у Грачаници.
|
|
Београд, Србија – „Разбијени крчаг”, Хајнрих фон Клајст (један од неприлагођених аутора немачког романтизма), редитељ Игор Вук Торбица, Југословенско драмско позориште, Театар „Бојан Ступица”.
|
Београд, Србија – „Хотел Европа” Синише Ковачевића (сентиментална трагикомедија разуђене структуре, написана 1980. године, када се њена радња и дешава), Београдско драмско позориште.
|
Београд, Србија – „Бајка о позоришту”, Владимир Ђурђевић – Марко Мисирача, Звездара театар и „Родољубац”, Милован Витезовић – Небојша Брадић, Звездара театар.
|
|
Београд, Србија – „Кратка прича о антихристу” – представа редитеља Андраша Урбана, према мотивима дела „Три разговора” Владимира Соловјева, Битеф театар.
|
„Јање / Кокош / Орао” – копродукција хрватских, босанских и српских позоришних институција – три представе..
|
Подгорица, Црна Гора – „Урнебесна трагедија” Душана Ковачевића, редитељ Вељко Мићуновић, Црногорско народно позориште.
|
др Ана Тасић,
театролог и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга
театролог и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга
Београд, Србија – „Догвил”, сценска адаптација филма Ларса фон Трира, редитељ Кокан Младеновић, Миксер хаус и „Ибзенов Непријатељ народа као Брехтов поучни комад”, аутор и редитељ Златко Паковић, Центар за културну деконтаминацију.
|
Београд, Србија – „Казимир и Каролина”, према драми Едена фон Хорвата, режија Снежана Тришић, Атеље 212. Драма Едена фон Хорвата (1932) је друштвено-критичка хроника малограђанштине у време успона нацизма.
|
Београд, Србија – „Дневник о Чарнојевићу”, према роману Милоша Црњанског, режија Милош Лолић, Југословенско драмско позориште. Текст је донео сусрет прозе и поезије, епског и лирског, претапање јаве и сна...
|
Београд, Србија – „Волво камиони”, према роману Ерленда Луа, режија Маја Малетковић, Атеље 212, сцена „Петар Краљ” и „Чехов је Толстоју рекао збогом”, према драмском тексту Мира Гаврана, режија Ирфан Менсур, Битеф театар.
|
|
Београд, Србија – Мини-фестивал „Пали анђео историје 1914–2014”, ЈДП: „1914“, редитељ Роберт Вилсон, Народно позориште у Прагу и „Талерхоф”, редитељ Ана Бадора, Шаушпилхаус, Грац.
|
Београд, Србија – „Пут у Дамаск”, аутор Аугуст Стриндберг – режија Никита Миливојевић, Народно позориште у Београду. Први део Стриндбергове трилогије „Пут у Дамаск” (1898).
|
„Три класе и госпођа Нушић”, Владимир Ђурђевић – Милица Краљ, Београдско драмско позориште и „Ожалошћена породица”, Бранислав Нушић – Марко Манојловић, Атеље 212.
|
|
Стокхолм, Шведска – У организацији Шведског института од 2. до 5. новембра реализован је програм „Шведска сцена” у оквиру којег су представљени савремени трендови у шведском позоришту.
|
Стокхолм, Шведска – У организацији Шведског института од 2. до 5. новембра реализован је програм „Шведска сцена” у оквиру којег су представљени савремени трендови у шведском позоришту.
|
Нушићу у част – на сцени „Раша Плаовић” Народног позоришта „Књига друга”, премијера и „Кабаре Нушић”, Позориште Тимочке Крајине „Зоран Радмиловић”, Зајечар, гостовање.
|
|
Бертолд Брехт, Курт Вајл – „Опера за три гроша”, режија Томи Јанежич, копродукција Краљевско позориште Зетски дом, Цетиње, Црна Гора и Српско народно позориште, Нови Сад, Србија.
|
48. Битеф – „Александра Зец”, Оливер Фрљић, ХКД театар, Ријека и „Полудела локомотива”, текст Станислав Игнаци Виткијевич, режија Јернеј Лоренци, Словенско народно гледалишче Љубљана.
|
48. Битеф – „Гробница за Бориса Давидовича”, према насловној новели из Кишове истоимене збирке новела (1976), режија Ивица Буљан, копродукција Хартефакт, „Битеф театар”.
|
|
48. Битеф – „Прошлост је сада”, редитељке Корине Мајер, Базел, Швајцарска и продукција „Бојно поље сећања 1914–2014” аутора Ханса Вернера Крезингера и Регине Дуре, Берлин, Немачка.
|
48. Битеф – „(А)полонија”, Кжиштоф Варликовски, Нови театар, Варшава, Пољска и „Наш разред”, Тадеуш Слобођанек – Јана Рос, Литванско национално драмско позориште, Вилњус.
|
48. Битеф – Представа „А где је револуција стоко” редитеља Борута Шепаровића, премијерно изведена продукција која је отворила 48. Битеф, на сцени Дома омладине, у Београду.
|
|
Единбург, Шкотска – Фринџ фестивал је одржан од 1. до 25. августа 2014. године. Са 3.193 различите представе, направљен је фасцинантан рекорд – овогодишњи програм је имао највише представа у историји Фринџа!
|
Единбург, Шкотска – У завршници позоришног програма Единбуршког интернационалног фестивала приказане су две премијере, „Хелен Лоренс” и „Слатки мамбо”. „Хелен Лоренс” је продукција Канадске сцене, групе основане 1987. године у Торонту (Канада).
|
Единбург, Шкотска – Овогодишњи Фринџ фестивал, одржан од 1. до 25. августа 2014. године, поново је, по фасцинантном броју наступа, потврдио да је (необориво) реч о најквантитативнијој театарској смотри на свету.
|
|
Единбург, Шкотска – Единбуршки интернационални фестивал, од 8. до 31. августа, посвећен је стогодишњици Великог рата.
|
Будва, Црна Гора – Званичан програм овогодишњег, 28. издања фестивала „Град театар” затворен је извођењем „Опере ултиме” редитеља Кокана Младеновића.
|
Будва, Црна Гора – Град театар Будва: премијера Чеховљеве „Три сестре” у Цркви Свете Марије, у режији и адаптацији Ане Вукотић и Слободана Милатовића.
|
|
Тиват, Црна Гора – У оквиру фестивала „Пургаторије”, у Центру за културу премијерно је изведена представа „Провиденца”, настала на основу Чеховљевог „Ујка Вање”, у адаптацији Стевана Копривице и режији Егона Савина; продукција Центар за културу Тиват.
|
Котор, Црна Гора – На Летњој позорници, у оквиру Међународног фестивала „Котор арт”, премијерно је изведена Брешанова „Представа Хамлета у селу Мрдуша Доња”, у режији Луке Кортине, копродукција Котор арта и Црногорског народног позоришта.
|
Представа „Шекспирова наушница” Љубише Ристића, према текстовима Јонеска, Бејкона и Шекспира. Основну драматуршку линију ствара Јонескова антидрама „Ћелава певачица”, сцене из Шекспирових драма и делови из филозофских расправа Френсиса Бејкона, из дела „Нови органон”.
|
|
Чортановци, Србија – Фестивал „Нови тврђава театар” одржан је у Вили „Станковић” у Чортановцима код Инђије, од 5. до 9. јула, у прилично необичним околностима. Фестивал је реализован у особеном избеглиштву, после прогона дирекције фестивала с њихове иницијалне, оснивачке адресе у Смедереву.
|
Лондон, Енглеска – У оквиру овогодишњег јубиларног 20. издања респектабилног ЛИФТ-а, Лондонског интернационалног театарског фестивала који се одржава бијенално, од 2. до 29. јуна, посебно је организован потпрограм „После рата” посвећен преиспитивању узрока и последица Првог светског рата.
|
Лондон, Енглеска – „Прст обарач метак пиштољ”, нова драма Ненада Прокића премијерно изведена у суботу 28. јуна 2014. године, тачно на стогодишњицу од атентата на Франца Фердинанда, у оквиру програма Лондонског интернационалног театарског фестивала, на сцени Уметничког центра Батерси, у јужном Лондону.
|
|
У оквиру овогодишњег јубиларног 20. издања ЛИФТ-а, Лондонског интернационалног театарског фестивала, организован је потпрограм „После рата”.
|
„Хамлет” редитеља Доминика Дромгула и Била Бакхурста – лондонски Глоуб театар, на сцени Народног позоришта у Београду. На великој светској турнеји, Србија је 23. земља коју су посетили.
|
Мјузикл „Виктор Викторија”, према тексту Блејка Едвардса, музика Хенри Манцини, режија Михаило Вукобратовић, Позориште на Теразијама.
|
|
Београд, Србија – „Змајеубице”, представа настала према тексту Милене Марковић, режија Ива Милошевић, Југословенско драмско позориште.
|
Стеријино позорјe – „Принцип (мали ми је ово гроб)”, према драми Биљане Србљановић, у тумачењу пољског редитеља Михала Задаре и извођењу бечког позоришта Шаушпилхаус.
|
Стеријино позорјe – „Још увек олуја”, драма Петера Хандкеа, на сцени Српског народног позоришта, у извођењу Словенског народног гледалишча из Љубљане.
|
|
Стеријино позорјe – „Ожалошћена породица”, према комедији Бранислава Нушића, у редитељском тумачењу Николе Пејаковића, а у извођењу ансамбла Народног позоришта Републике Српске из Бањалуке.
|
Београд, Србија – „Кад су цветале тикве”, представа настала према забрањиваној драми „Кад су цветале тикве” Драгослава Михаиловића (1969), режија Бобан Скерлић, Београдско драмско позориште.
|
|
„Оставите поруку или Бегунци”, према мотивима из романа „У старини име му беше Хемус” Борислава Чичовачког, текст и режија Вида Огњеновић, Српско народно позориште, Нови Сад.
|
„Мизери”, по мотивима романа Стивена Кинга, редитељ Петар Поповић и „Славна Флоренс”, према тексту Питера Квилтера, режија Ђурђа Тешић, Атеље 212, Сцена „Петар Краљ”.
|
Представа „Код вечите славине”, по тексту Момчила Настасијевића, у адаптацији Слободана Обрадовића и режији Милана Нешковића; Сценa „Раша Плаовић”, Народно позориште у Београду.
|
|
„Рођендан господина Нушића”, Душан Ковачевић – Небојша Брадић, Звездара театар. Радња је смештена у скадарлијску кафану „Златни пехар”, где Нушић свраћа на свој шездесети рођендан.
|
У Прешерновом гледалишчу у Крању је 27. марта 2014. године отворен 44. фестивал Недеља словеначке драме. Представе Јернеја Лоренција, Душана Јовановића, Матјажа Бергера.
|
Представа „Мали ми је овај гроб”, према најновијој дводелној драми књижевнице Биљане Србљановић, режија Дино Мустафић, копродукција Хартефакт, Битеф театар, Камерни театар 55, Казалиште Ulysses.
|
|
„Уносно место”, према тексту Александра Николајевича Островског, редитељ Егон Савин.
|
Београд, Србија – „Август у округу Осејџ” Трејсија Летса, режија Љиљана Тодоровић, Атеље 212.
|
Представа „Неопланта”, према роману Ласла Вегела, редитељ Андраш Урбан, драматург Ката Ђармати, Новосадско позориште.
|
|
Дом омладине Београда: „Бања Робија”, продукција АпсАрт – Центар за позоришна истраживања, и „Мерлинкина исповест”, према тексту Миладина Шеварлића, редитељ Стеван Бодрожа.
|
Београд, Србија – „Наши синови”, представа према натуралистичкој драми Војислава М. Јовановића Марамбоа (1906), адаптација и режија Татјана Мандић Ригонат, Народно позориште у Београду, сцена „Раша Плаовић”.
|
„Случајеви – Изгубљени у Србији”, редитељ Кокан Младеновић, Омладинско позориште Дадов. Актери и извођачи представе су деца узраста између десет и двадесет година.
|
др Ана Тасић,
театролог и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга
театролог и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга
|
Мисли – др Ане Тасић, театролога и позоришног критичара – о позоришту. „Позориште, по дефиницији, треба да мења наше ставове, да изазива конвенције и клишее, да нас суочава са истином, подсећа на историју...”
|
Србија – „Маратонци трче почасни круг”, аутор Душан Ковачевић (1972), режија Милица Краљ, Звездара театар и представа „Коштана”, аутор Борисав Станковић, режија Андраш Урбан, Народно позориште Суботица.
|
„Los Jugoslavos”, Хуан Мајорга – Стеван Бодрожа, копродукција Народно позориште из Ужица, Пулс театар из Лазаревца и Битеф театар; представа „Издаја”, Харолд Пинтер – Горан Шушљик, ЈДП.
|
|
Београд, Србија – Трилогија „Passport” редитеља Андраша Урбана, у продукцији суботичког позоришта „Деже Костолањи”, београдска премијера на сцени Битеф театра.
|
Београд, Србија – „Српска трилогија”, по роману Стевана Јаковљевића, драматизација Миодраг и Светолик Никачевић, режија Славенко Салетовић; Народно позориште у Београду.
|
Прочитајте правила коришћења – на енглеском језику (Terms and Conditions, Privacy Policy, Disclaimer) – пре него што пошаљете коментар. Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција „Круга УКК” – онлајн часописа примењене књижевности и традиционалне уметности – Урбаног књижевног круга, задржава право да – уколико их процени као неумесне – скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или сарадника и чланова Урбаног књижевног круга и чланова редакције „Круга УКК”, као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Урбани књижевни круг и „Круг УКК” нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара прочитали и разумели правила коришћења која су искључиво на енглеском језику – и потврдили сагласност са наведеним правилима.
|
Note: The Urban Book Circle does not necessarily endorse any of the views posted. By submitting your comments, you acknowledge that the Urban Book Circle has the right to reproduce, broadcast and publicize those comments or any part thereof in any manner whatsoever. Please note that comments are moderated and published according to our Terms and Conditions.
|
Канадски скелет сећања – др Ана Тасић
|
|
- проф. др Марија Ахерн | Торонто, Онтарио, Канада | 1. септембар 2015.
|
· Theatre criticism & Photographs: Ana Tasic / All rights reserved 2015. Copyright © Ana Tasic ·
· Photo of 887 courtesy of Edinburgh International Festival
All rights reserved 2015. Copyright © Edinburgh International Festival ·
All rights reserved 2015. Copyright © Edinburgh International Festival ·
· Photo of Edinburgh International Festival courtesy of Edinburgh International Festival
All rights reserved 2015. Copyright © Edinburgh International Festival ·
All rights reserved 2015. Copyright © Edinburgh International Festival ·
· Photo of Edinburgh courtesy of Edinburgh International Festival
All rights reserved 2015. Copyright © Edinburgh International Festival ·
All rights reserved 2015. Copyright © Edinburgh International Festival ·
· Published on Urban Book Circle · Published on Politika Online ·
· Design & Artwork by Djuradj Vujcic and Prvoslav Vujcic · Illustrated by Sarah Riordan and Deidre McAuliffe ·
· Edited by Djuradj Vujcic, Prvoslav Vujcic, Deidre McAuliffe, Sarah Riordan and Danijela Kovacevic Mikic ·
· Edited by Djuradj Vujcic, Prvoslav Vujcic, Deidre McAuliffe, Sarah Riordan and Danijela Kovacevic Mikic ·
All rights reserved 2015. Copyright © Urban Book Circle®
Урбани књижевни круг – круг даровитих, писмених и храбрих.
|
Last updated on September 1, 2015.
Published by Urban Book Circle on August 20, 2015 Urban Book Circle® (UBC) |
