РУБРИКЕ – Говорна вежба „Снежни дан” – проф. мср Данијела Ковачевић Микић, уредник образовног програма УКК.
МИСАО · ФОТОГРАФИЈА · РУБРИКЕ · ЖИВОТ · СПОРТ · ВИЦ НА ШПИЦ · ДОГАЂАЈИ ·

КАЖИ ПРАВИЛНО – нова рубрика нашег онлајн часописа за примењену књижевност и традиционалну уметност „Круг УКК” – бавиће се феноменом језика из образовноваспитног и лингвистичког угла, са намером да помогне свима онима који желе да усавршавају сопствену говорну културу, а превасходно васпитачима и наставницима који свесрдно подстичу децу и ученике да развијају стандарде усменог изражавања, односно језичке културе. Стога ће рубрика садржати и неке наставне материјале и примере добре праксе из програма обуке „Кажи правилно – неговање говорне културе”, сценарије изабраних радионица из програма Радионице говорне културе „Расковник”, подсетнике на неке старе, већ заборављене језичке игре, али и осврте на актуалне језичке појаве у окружењу. Трудићемо се да рубрика „Кажи правилно” буде срећан спој теорије и праксе, не бисмо ли померили границе нашег језика, односно нашег света, па ћемо крупним лингвистичким темама прилазити на популаран и практичан начин. Будући да је игролика настава, са драмским и новинарским методом у основи, најефикаснија у неговању усменог изражавања, надамо се да ће се нашем учењу кроз игру придружити и читаоци часописа „Круг УКК” без обзира на професију којом се баве и године живота.
|
|
Уређује: проф. мср Данијела Ковачевић Микић,
филолог српског језика и књижевности |
Говорна вежба „Снежни дан”
|
Говорна вежба „Снежни дан” је примерена (уз мала прилагођавања или изостављања појединих питања) и ученицима другог циклуса обавезног образовања (од петог до осмог разреда основне школе) и средњошколцима. Погодна је и као припрема за писмену вежбу (описивање зимског пејзажа), и као начин обнављања дескрипције (описивања) као књижевнотеоријског појма, и као уводна вежба за разликовање апстрактних и конкретних мотива или увод у тумачење неке дескриптивне песме.
|
Ради се у пару, а задаци су различите тежине (два нивоа образовних стандарда).
Пре часа наставник, на основу педагошке документације и праћења напредовања ученика, направи два списка, односно две групе ученика. Једну групу чине ученици слабијих постигнућа из области усменог изражавања (група А), а другу ученици чија је говорна култура развијенија (група Б). Ученицима се не објашњава на који начин су подељени у А и Б групу (групе могу да имају и другачије називе, на пример, група А су ученици, а група Б наставници или група А су водитељи, а група Б учесници неке емисије или група А су оратори, а група Б говорници, уз тумачење да је реч о синонимима, и сл.). Пар чини један ученик из А и један ученик из Б групе. Сваки ученик испред себе има папир и оловку.
Уводно објашњење наставника: Пустићу вам кратак видео-клип два пута. Молим вас да први пут само пажљиво одгледате снимак. Када први пут одгледате снимак, објаснићу вам задатак, па ћете други пут снимак гледати водећи рачуна о налогу који вам је дат. Први пут ћу снимак пустити без тона, а други пут ћу укључити и тон.
Наставник пушта кратак видео-снимак преузет са Јутуб-канала Урбаног књижевног круга: Snowy Day! Created by Katherine B. Turner, Electronic © Communications, University of Washington, 2010: |
|
После првог гледања, наставник даје инструкције: Ученици који су на позицији А имају задатак да уоче и запамте што више детаља. Након поновног гледања снимка, направиће листу уочених детаља (шта су све запазили гледајући снимак). Ученици који су на позицији Б такође треба да уоче што више детаља. Њихов задатак ће бити да, након што ученици на позицији А изложе шта су све уочили, покушају да им поставе што више подстицајних, асоцијативних, питања којима би ученике А навели да се сами присете оних детаља које су прескочили да опишу.
Наставник поново пушта снимак. Након тога, ученици имају пет минута да (индивидуално, свако за себе) направе подсетнике (листе уочених детаља). Потом раде у пару. Ученик/ученица А излаже ученику/ученици Б шта је све уочио/уочила, а потом ученик/ученица Б поставља питања ученику или ученици А о изостављеним детаљима.
Наставник поново пушта снимак. Након тога, ученици имају пет минута да (индивидуално, свако за себе) направе подсетнике (листе уочених детаља). Потом раде у пару. Ученик/ученица А излаже ученику/ученици Б шта је све уочио/уочила, а потом ученик/ученица Б поставља питања ученику или ученици А о изостављеним детаљима.
У завршној фази говорне вежбе наставник поставља питања којима ученике наводи и на апстрактне и рефлексивне садржаје њиховог представљања снимка.
Наставник:
Књижевнотеоријски подсетник: Мотив је најмања тематска целина у књижевном делу која се не може даље разлагати и која може имати разне функције: да употпуњује слику (опис) личности или предмета (статички мотиви), да покреће радњу (динамички мотиви), да изазива одређено расположење (асоцијативни мотиви). У наставној пракси мотиве најчешће делимо на конкретне, на основу чула – визуелни, аудитивни, тактилни и сл., и на апстрактне (мисаоне) мотиве.
С обзиром на то да ће ученици различито доживљати атмосферу појединих слика, односно призора, моћи ћемо да разговарамо и о чињеници да не постоји само једно тумачење уметничких дела (ни књижевних ни ликовних ни филмских), односно о томе да се наш унутрашњи свет и субјективни доживљај често рефлектују (пресликавају) на доживљај и опис средине у којој се налазимо (за неког је зимски дан тмуран и депресиван, за неког ведар и сл.).
Наставник:
- Шта можете да кажете о приказаној атмосфери? На основу чега сте формулисали своја запажања?
- Може ли неко да нам каже шта је то мотив у књижевном делу? Како делимо мотиве?
- Први пут смо снимак одгледали без тона (видео-снимак), а други пут смо укључили и тон (аудио-визуелни садржај). Да ли је музика променила ваш дожиљај снимка? На који начин? Каква је улога музике? Присетите се неког филма у којем вам је музика била упечатљива и у којем вам је музика појачала осећања и доживљаје! (Кратак разговор о филмовима које ученици памте.) Пошто у књижевном тексту не постоји оваква употреба музике, шта би могли да буду „музички садржаји” у писаном, а шта у изговореном тексту? (У зависности од времена и постављеног циља часа/радионице, наставник може са ђацима да се присети еуфоније и савладаних стилских средстава и поступака.)
Књижевнотеоријски подсетник: Мотив је најмања тематска целина у књижевном делу која се не може даље разлагати и која може имати разне функције: да употпуњује слику (опис) личности или предмета (статички мотиви), да покреће радњу (динамички мотиви), да изазива одређено расположење (асоцијативни мотиви). У наставној пракси мотиве најчешће делимо на конкретне, на основу чула – визуелни, аудитивни, тактилни и сл., и на апстрактне (мисаоне) мотиве.
- Сад кад смо се присетили врста мотива, замолићу вас да размислите о томе шта би били апстрактни мотиви, односно рефлексивни садржаји, у вашем описивању снимка (мотиви који су вас подстакнули да говорите и о емоцијама, односно доживљају зимских призора)?
С обзиром на то да ће ученици различито доживљати атмосферу појединих слика, односно призора, моћи ћемо да разговарамо и о чињеници да не постоји само једно тумачење уметничких дела (ни књижевних ни ликовних ни филмских), односно о томе да се наш унутрашњи свет и субјективни доживљај често рефлектују (пресликавају) на доживљај и опис средине у којој се налазимо (за неког је зимски дан тмуран и депресиван, за неког ведар и сл.).
Даљи ток разговора са ученицима зависи од њиховог предзнања, очекиваних исхода говорне вежбе, односно циља који смо дефинисали у припреми, и времена које нам је преостало (у зависности од тога да ли сте говорну вежбу програмирали за један или два везана часа). На пример, можемо да се присетимо неких описа природе који су писцима послужили за тумачење карактера или унутрашњег света јунака или неке песме у којој се емоција лирског субјекта прелила у опис пејзажа или неког дела у коме један лик описује други лик на основу свог личног доживљаја, а не чињеница (особа коју волимо може да буде описана као лепа иако то реално није и сл.), а могли бисмо и да вежбамо стилске фигуре које би допринеле уметничком квалитету нашег описивања (било у говорној било у писменој форми).
|
|
Завршни задатак (или задатак за домаћи рад) може да има и усмену и писмену форму: Опишите зимски предео по свом избору. Потрудите се да опишете што више конкретних мотива, али не заборавите да осликате и атмосферу, односно да пренесете доживљај онога што описујете. Покушајте да у опис унесете и стилске фигуре (поређење, епитет, метафору, персонификацију, ономатопеју...).
После сваке говорне вежбе тражимо од ученика повратну информацију о томе да ли им се свидео начин (метод и облик) рада, ради даљег успешног програмирања вежби, као и о томе колико су задовољни својим учешћем у раду, чиме су у свом говорном излагању били задовољни, а чиме нису, како бисмо их учили да сами уочавају слабости и откривају, уз помоћ својих вршњака и нас наставника, начине њиховог превазилажења.
После сваке говорне вежбе тражимо од ученика повратну информацију о томе да ли им се свидео начин (метод и облик) рада, ради даљег успешног програмирања вежби, као и о томе колико су задовољни својим учешћем у раду, чиме су у свом говорном излагању били задовољни, а чиме нису, како бисмо их учили да сами уочавају слабости и откривају, уз помоћ својих вршњака и нас наставника, начине њиховог превазилажења.
проф. мср Данијела Ковачевић Микић,
филолог српског језика и књижевности,
уредник образовног програма Урбаног књижевног круга,
просветни саветник у Министарству просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије
филолог српског језика и књижевности,
уредник образовног програма Урбаног књижевног круга,
просветни саветник у Министарству просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије
__________________________
__________________________
|
__________________________
__________________________
__________________________
проф. мср Данијела Ковачевић Микић, уредник образовног програма УКК / Фотографија: из архиве Урбаног књижевног круга.
|
проф. мср Данијела Ковачевић Микић,
професор српског језика и књижевности, филолог српског језика и књижевности – мастер,
уредник образовног програма Урбаног књижевног круга
професор српског језика и књижевности, филолог српског језика и књижевности – мастер,
уредник образовног програма Урбаног књижевног круга
Прочитајте правила коришћења – на енглеском језику (Terms and Conditions, Privacy Policy, Disclaimer) – пре него што пошаљете коментар. Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција „Круга УКК” – онлајн часописа примењене књижевности и традиционалне уметности – Урбаног књижевног круга, задржава право да – уколико их процени као неумесне – скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или сарадника и чланова Урбаног књижевног круга и чланова редакције „Круга УКК”, као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Урбани књижевни круг и „Круг УКК” нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара прочитали и разумели правила коришћења која су искључиво на енглеском језику – и потврдили сагласност са наведеним правилима.
|
Note: The Urban Book Circle does not necessarily endorse any of the views posted. By submitting your comments, you acknowledge that the Urban Book Circle has the right to reproduce, broadcast and publicize those comments or any part thereof in any manner whatsoever. Please note that comments are moderated and published according to our Terms and Conditions.
|
|
· Column & Photographs: Danijela Kovacevic Mikic / All rights reserved 2016. Copyright © Danijela K. Mikic ·
Last updated on February 22, 2016.
Published by Urban Book Circle on February 22, 2016 Urban Book Circle® (UBC) |
· Photo of Samuel Beckett’s bookshelf in the study of his apartment at the Boulevard St Jacques in Paris
courtesy of John Minihan / All rights reserved 1985. Copyright © John Minihan ·
courtesy of John Minihan / All rights reserved 1985. Copyright © John Minihan ·
· Design & Artwork by Djuradj Vujcic and Prvoslav Vujcic · Illustrated by Sarah Riordan and Deidre McAuliffe ·
· Edited by Djuradj Vujcic, Prvoslav Vujcic, Deidre McAuliffe, Sarah Riordan and Danijela Kovacevic Mikic ·
· Edited by Djuradj Vujcic, Prvoslav Vujcic, Deidre McAuliffe, Sarah Riordan and Danijela Kovacevic Mikic ·
All rights reserved 2016. Copyright © Urban Book Circle®