КАЖИ ПРАВИЛНО – нова рубрика нашег онлајн часописа за примењену књижевност и традиционалну уметност „Круг УКК”
– бавиће се феноменом језика из образовноваспитног и лингвистичког
угла, са намером да помогне свима онима који желе да усавршавају
сопствену говорну културу.
МИСАО · ФОТОГРАФИЈА · РУБРИКЕ · ЖИВОТ · СПОРТ · ВИЦ НА ШПИЦ · ДОГАЂАЈИ ·
Речи као играчке – проф. мср Данијела Ковачевић Микић
|
КАЖИ ПРАВИЛНО – нова рубрика нашег онлајн часописа за примењену књижевност и традиционалну уметност „Круг УКК” – бавиће се феноменом језика из образовноваспитног и лингвистичког угла, са намером да помогне свима онима који желе да усавршавају сопствену говорну културу, а превасходно васпитачима и наставницима који свесрдно подстичу децу и ученике да развијају стандарде усменог изражавања, односно језичке културе. Стога ће рубрика садржати и неке наставне материјале и примере добре праксе из програма обуке „Кажи правилно – неговање говорне културе”, сценарије изабраних радионица из програма Радионице говорне културе „Расковник”, подсетнике на неке старе, већ заборављене језичке игре, али и осврте на актуалне језичке појаве у окружењу. Трудићемо се да рубрика „Кажи правилно” буде срећан спој теорије и праксе, не бисмо ли померили границе нашег језика, односно нашег света, па ћемо крупним лингвистичким темама прилазити на популаран и практичан начин. Будући да је игролика настава, са драмским и новинарским методом у основи, најефикаснија у неговању усменог изражавања, надамо се да ће се нашем учењу кроз игру придружити и читаоци часописа „Круг УКК” без обзира на професију којом се баве и године живота.
Уређује:
|
Речи као играчке
|
Пре само неколико деценија, одрастајући без компјутера, таблета и мобилних телефона, деца су више разговарала и са својим вршњацима и са одраслима и, руку на срце, није било толико много оних којима је у говорном развоју требала подршка логопеда. Дечју нестрпљивост на путовањима родитељи су лечили и језичким играма, а друштвене игре (на пример, игра фоте пре него што је добила облик масне фоте) и те како су подстицале и развој говорних компетенција. Као деца, знали смо много брзалица, питалица, ређалица, мозгалица и уживали смо у језичким надметањима и надмудривањима настављајући и проширујући игру „Хоћете ли да се мењамо?” Душка Радовића из ТВ-емисије „На слово, на слово”...
А данас?
А данас?
Јесте ли се икада играли са децом именоиграња – измишљања занимљивих и духовитих имена за неке професије? На пример: фризерка – Косара Шишкић, аутомеханичар – Коле Кваровић, зубар – Страхиња Зубовић, чистачица – Лепа Блиставић, доктор – Љубо Помагалић, банкар – Немања Богатић и сл. Наизглед бесмислена игра постаје говорна вежба уз само једно додатно питање: Зашто си га/њу назвао баш тако?
Јесте ли се играли језичких мозгалица? На пример: Замислите да вас је управник зоолошког врта запослио да именујете животиње. Које име бисте дали младунчету жирафе, нилског коња, пингвина, крокодила, сокола, делфина? Ако је младунче коња – ждребе, младунче краве – теле, младунче овце – јагње, а младунче свиње – прасе, зашто младунчад животиња из зоолошког врта немају своје посебне називе?
Играјући се речима, утичемо на развијање критичког и стваралачког мишљења детета, богатимо фонд речи које дете уме правилно да употреби, утичемо на бољу дикцију (јер дете усваја и копира говор свог језичког узора, односно одраслог лица са којим разговара), подстичемо памћење (јер многе игре захтевају од детета да понови оно што је други изговорио), речју – учимо кроз игру. Такође, уколико је дете стидљиво, или пати од треме, управо су игре (са) речима један од најбезболнијих и најбољих начина да се ове тешкоће превазиђу.
Почела је сезона годишњих одмора. Можда ћете некуда путовати са дететом/децом. Предлажемо вам да спакујете таблет и/или лаптоп у торбу, ако већ не можете ни на летовање без њих, искључите мобилне телефоне и играте се заборављених језичких игара. Вашем детету или вашој деци то ће бити забавно и поучно, а вас ће пријатно изненадити и забавити дечја размишљања и маштовите идеје.
Подсећамо вас на готово заборављене језичке игре.
Јесте ли се играли језичких мозгалица? На пример: Замислите да вас је управник зоолошког врта запослио да именујете животиње. Које име бисте дали младунчету жирафе, нилског коња, пингвина, крокодила, сокола, делфина? Ако је младунче коња – ждребе, младунче краве – теле, младунче овце – јагње, а младунче свиње – прасе, зашто младунчад животиња из зоолошког врта немају своје посебне називе?
Играјући се речима, утичемо на развијање критичког и стваралачког мишљења детета, богатимо фонд речи које дете уме правилно да употреби, утичемо на бољу дикцију (јер дете усваја и копира говор свог језичког узора, односно одраслог лица са којим разговара), подстичемо памћење (јер многе игре захтевају од детета да понови оно што је други изговорио), речју – учимо кроз игру. Такође, уколико је дете стидљиво, или пати од треме, управо су игре (са) речима један од најбезболнијих и најбољих начина да се ове тешкоће превазиђу.
Почела је сезона годишњих одмора. Можда ћете некуда путовати са дететом/децом. Предлажемо вам да спакујете таблет и/или лаптоп у торбу, ако већ не можете ни на летовање без њих, искључите мобилне телефоне и играте се заборављених језичких игара. Вашем детету или вашој деци то ће бити забавно и поучно, а вас ће пријатно изненадити и забавити дечја размишљања и маштовите идеје.
Подсећамо вас на готово заборављене језичке игре.
КАЛАДОНТ
Први учесник игре каже једну реч (било које врсте), а следећи играч каже другу реч која мора да почне на последња два слова (гласа) претходне речи.
На пример, први играч каже КЊИГА. Други играч мора да измисли реч која почиње на ГА, на пример ГАВРАН. Наредни играч би требало да измисли реч на АН, на пример АНАНАС, и тако редом. Победник је играч који каже реч коју је немогуће наставити, на пример: каладонт, аргумент...
Игра доприноси богаћењу речника и усвајању нових речи и појмова.
На пример, први играч каже КЊИГА. Други играч мора да измисли реч која почиње на ГА, на пример ГАВРАН. Наредни играч би требало да измисли реч на АН, на пример АНАНАС, и тако редом. Победник је играч који каже реч коју је немогуће наставити, на пример: каладонт, аргумент...
Игра доприноси богаћењу речника и усвајању нових речи и појмова.
НАСТАВИ ПРИЧУ
Први играч каже једну реченицу. Следећи понови претходну реченицу и дода нову реченицу, тј. на претходну надовеже своју реченицу. Следећи (или, ако су само два играча, поново онај први) понови обе реченице и дода трећу и тако све док играчи памте тачан редослед свих реченица и тачан ред речи у свакој реченици.
Предност ове игре је што се поред вежбања изговора и правилне дикције, вежба и меморија. Прича не мора да буде логична. Напротив, уколико је тежа и необичнија, пред дететом је већи изазов да памти чудне реченице, али и веће задовољство у заједничкој игри са одраслима. Овом игром се подстиче и дечја маштовитост.
Предност ове игре је што се поред вежбања изговора и правилне дикције, вежба и меморија. Прича не мора да буде логична. Напротив, уколико је тежа и необичнија, пред дететом је већи изазов да памти чудне реченице, али и веће задовољство у заједничкој игри са одраслима. Овом игром се подстиче и дечја маштовитост.
КАД БИ БИО/БИЛА, ШТА БИ БИО/БИЛА
Ова игра асоцијација почива на размишљању о томе шта би нека особа била када би била: животиња, годишње доба, боја, цвет...
Најпре изаберите једну особу коју сви учесници игре познају. На пример: „Када би твој брат био нека боја, шта мислиш, која би боја он био? Зашто?”
Поред познатих појмова као што су биљке и животиње, можете да обогатите дечје поимање света тиме што ћете уводити и неке нове појмове, на пример: „Када би твој тата био воће (јунак из стрипа, лик из бајке, играчка, машина и др.), шта би био?”
На овај начин подстичете машту и формирате асоцијативно виђење окружења.
Иста игра може да се игра и обрнутим редоследом тако што један учесник игре замисли одређену особу, а остали играчи, на основу питања „шта би замишљена особа била кад би била...” и ваших асоцијативних одговора, покушавају да открију кога сте замислили.
Најпре изаберите једну особу коју сви учесници игре познају. На пример: „Када би твој брат био нека боја, шта мислиш, која би боја он био? Зашто?”
Поред познатих појмова као што су биљке и животиње, можете да обогатите дечје поимање света тиме што ћете уводити и неке нове појмове, на пример: „Када би твој тата био воће (јунак из стрипа, лик из бајке, играчка, машина и др.), шта би био?”
На овај начин подстичете машту и формирате асоцијативно виђење окружења.
Иста игра може да се игра и обрнутим редоследом тако што један учесник игре замисли одређену особу, а остали играчи, на основу питања „шта би замишљена особа била кад би била...” и ваших асоцијативних одговора, покушавају да открију кога сте замислили.
СМИШЉАМО РИМУ
Сваки играч треба да смисли по један стих.
На пример: „Једна је чаша са стола пала”, други играч треба да настави песму смишљајући риму на претходни стих. Одрасли треба да подстиче дете и да га полако води ка препознавању риме (гласовног подударања), али и дужине стиха, у зависности од узраста играча (речи које се римују са речју пала су: стала, знала, мала, шнала, дала, разлупала, застала...).
Циљ ове игре није да будите код детета песничке амбиције, већ да се поиграте речима и добро забавите, доприносећи развоју осећаја за мелодију матерњег језика, односно ритам реченице. Такође, није неопходно, али јесте пожељно, да песма има логичан след мисли и осећања. Важно је притом деци напоменути да не мора свака песма имати риму да би се сматрала поезијом, како бисмо избегли школски шаблон римовања зарад риме.
Једноставнија варијанта ове игре је да један учесник зада реч, а да други учесници наизменично изговарају речи које се са задатом речју римују.
На пример: „Једна је чаша са стола пала”, други играч треба да настави песму смишљајући риму на претходни стих. Одрасли треба да подстиче дете и да га полако води ка препознавању риме (гласовног подударања), али и дужине стиха, у зависности од узраста играча (речи које се римују са речју пала су: стала, знала, мала, шнала, дала, разлупала, застала...).
Циљ ове игре није да будите код детета песничке амбиције, већ да се поиграте речима и добро забавите, доприносећи развоју осећаја за мелодију матерњег језика, односно ритам реченице. Такође, није неопходно, али јесте пожељно, да песма има логичан след мисли и осећања. Важно је притом деци напоменути да не мора свака песма имати риму да би се сматрала поезијом, како бисмо избегли школски шаблон римовања зарад риме.
Једноставнија варијанта ове игре је да један учесник зада реч, а да други учесници наизменично изговарају речи које се са задатом речју римују.
ЗАМИСЛИ НЕШТО
Један од играча треба да замисли неки појам по договору (животињу, биљку, предмет...), а остали играчи треба да кроз постављање питања открију који је то појам. На питања се одговара само са ДА или НЕ, а чим један учесник на своје питање добије одговор НЕ, следећи учесник поставља ново питање.
На овај начин дете предшколског узраста вежба концентрацију (јер мора да остане усредсређено на то шта питају други учесници игре и да повезује добијене одговоре у целину, како би што пре дошло до решења). Истовремено, дете се вежба у постављању питања на која може да се одговори само са ДА или НЕ.
На овај начин дете предшколског узраста вежба концентрацију (јер мора да остане усредсређено на то шта питају други учесници игре и да повезује добијене одговоре у целину, како би што пре дошло до решења). Истовремено, дете се вежба у постављању питања на која може да се одговори само са ДА или НЕ.
ИГРА АСОЦИЈАЦИЈА
Најпре се договорите шта желите да погађате асоцијацијама. Игра се састоји у томе да наведете три појма, тј. три асоцијације за реч коју сте замислили, а коју дете треба да погоди. На пример, ако је договор да замишљамо годишње доба, асоцијације за лето могу да буду: сладолед, море, плажа.
НА СЛОВО, НА СЛОВО
Смисао игре је да се на одређено слово, које је насумично изабрано, наброји што више појмова који почињу тим словом, односно гласом (животиње, биљке, градови...). Победник игре је учесник који смисли највише појмова на задато слово, односно на задати глас.
Варијанта ове игре је и да један учесник замисли нешто што постоји у непосредном окружењу учесника игре (на пример, у аутомобилу, у соби, на плажи и слично), и каже којим словом започиње та реч.
На пример: Замислила сам реч која почиње на слово К, а предмет који та реч означава налази се у нашој соби. Дете посматра своје непосредно окружење и ређа предмете који почињу на слово (глас) К (кревет, каиш, кутија, књига, кеса...) све док не погоди замишљену реч (креветац).
Варијанта ове игре је и да један учесник замисли нешто што постоји у непосредном окружењу учесника игре (на пример, у аутомобилу, у соби, на плажи и слично), и каже којим словом започиње та реч.
На пример: Замислила сам реч која почиње на слово К, а предмет који та реч означава налази се у нашој соби. Дете посматра своје непосредно окружење и ређа предмете који почињу на слово (глас) К (кревет, каиш, кутија, књига, кеса...) све док не погоди замишљену реч (креветац).
проф. мср Данијела Ковачевић Микић,
филолог српског језика и књижевности,
уредник образовног програма Урбаног књижевног круга,
просветни саветник у Министарству просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије
филолог српског језика и књижевности,
уредник образовног програма Урбаног књижевног круга,
просветни саветник у Министарству просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије
__________________________
__________________________
|
__________________________
__________________________
__________________________
|
Данијела Ковачевић Микић,
професор српског језика и књижевности, филолог српског језика и књижевности – мастер,
уредник образовног програма Урбаног књижевног круга
професор српског језика и књижевности, филолог српског језика и књижевности – мастер,
уредник образовног програма Урбаног књижевног круга
Оглед о Вујчићевој поетској књизи „Размишљања једног леша” – проф. мср Данијела Ковачевић Микић. Рад је представљен на Научном скупу са међународним учешћем „Наука и савремени универзитет 4” (сесија Савремени токови науке о књижевности), који је одржан 14. и 15. новембра 2014. на Филозофском факултету у Нишу.
„Плетене песме”, Власта Н. Ценић, Културно-просветно друштво „Троречје”, Кочане, 2015.
Подсећамо вас на готово заборављене језичке игре.
Радионица „Ја на дар” је намењена ученицима узраста од десет до осамнаест година. Остварује се кроз групни и индивидуални облик рада, а говорне вежбе се комбинују са писменим изражавањем.
Невербална игра „Размрдавање стиховима Саше Божовића” (комбинација вербалног и невербалног изражавања, за предшколски узраст).
Данијела Ковачевић Микић,
професор српског језика и књижевности, филолог српског језика и књижевности – мастер,
уредник образовног програма Урбаног књижевног круга
професор српског језика и књижевности, филолог српског језика и књижевности – мастер,
уредник образовног програма Урбаног књижевног круга
Уводна
радионичарска игра (говорна вежба). Динамична говорна игра „На исти
глас” примерена је свим узрастима, уз незнатна прилагођавања развојним
карактеристикама. Омогућава боље упознавање унутар групе и богати
речник.
Говорна
вежба за децу и ученике свих узраста, погодна за тзв. иницијално
проверавање у области усменог изгражавања или говорне културе.
КАЖИ ПРАВИЛНО – нова рубрика нашег онлајн часописа за примењену књижевност и традиционалну уметност „Круг УКК”
– бавиће се феноменом језика из образовноваспитног и лингвистичког
угла, са намером да помогне свима онима који желе да усавршавају
сопствену говорну културу, а превасходно васпитачима и наставницима који
свесрдно подстичу децу и ученике да развијају стандарде усменог
изражавања, односно језичке културе. Стога ће рубрика садржати и неке
наставне материјале и примере добре праксе из програма обуке „Кажи
правилно – неговање говорне културе”, сценарије изабраних радионица из
програма Радионице говорне културе „Расковник”, подсетнике на неке
старе, већ заборављене језичке игре, али и осврте на актуалне језичке
појаве у окружењу. Трудићемо се да рубрика „Кажи правилно” буде срећан
спој теорије и праксе, не бисмо ли померили границе нашег језика,
односно нашег света, па ћемо крупним лингвистичким темама прилазити на
популаран и практичан начин. Будући да је игролика настава, са драмским и
новинарским методом у основи, најефикаснија у неговању усменог
изражавања, надамо се да ће се нашем учењу кроз игру придружити и
читаоци часописа „Круг УКК” без обзира на професију којом се баве и године живота.
„Критичка (не)сагласја Славка Гордића”, Данијела Ковачевић Микић, професор српског језика и књижевности, филолог српског језика и књижевности – мастер, уредник образовног програма Урбаног књижевног круга.
За време зидања Студенице, допадне се цар Немањи нека врло лепа девојка из околине и он зажели
да је добије. Кад то сазнадеху калуђери, који су однекуд такође били
ту док се манастир зидао, реше да цара сачувају од греха. Одмах
наруче да дође царица, кажу јој зашто су је позвали и увече је
подметну цару уместо оне девојке. Цар мислећи да је то она девојка,
проведе с њом ноћ до зоре. У зору му она потражи златан прстен с
прста, да би га се имала по чему сећати, и он јој га дадне. За три
године градећи манастир Немања никако није ишао кући, нити је виђао
царицу. А она девет месеци после оне ноћи роди мушко дете. Кад чује
Немања да је царица родила, поручи јој да га не чека, јер ће је, ако
је затекне код куће, због неверства погубити. Али га она није
послушала, него кад дође цар кући, она му показа прстен и исприча
све, како се била с калуђерима договорила. Мушко дете, које се Немањи
тада роди, био је Свети Сава.
„Пристаништа”, Владан Матијевић, Агора, Зрењанин, 2014.
„Сонети. Ватре”, проф, др Бошко Сувајџић, Чигоја штампа, Београд, 2013.
„Причино дете”, збирка прича за децу Оливере Недељковић, Чекић, Београд, 2013.
О књизи „Јунаци Великог рата” мр Гроздане Комадинић – проф. Данијела Ковачевић Микић, филолог српског језика и књижевности – мастер, уредник Урбаног књижевног круга.
– Недавно сам се обрадовала вести да је Издавачка кућа „Dalkey archive press” из Чикага (држава Илиноис, САД), која има и представништва у Даблину и Лондону, уврстила у свој план за 2015. годину објављивање енглеског превода романа „Путници од стакла” књижевнице из Чачка Јованке Живановић („Геопоетика”, Београд, 2008).
„Кад
песма питко заболи – импресије једног читања” – мср Данијела Ковачевић Микић, уредник Урбаног књижевног круга о песми „Направи жену”
проф. др Бошка Сувајџића.
Разговор с научником:
за „Круг УКК” – онлајн часопис примењене књижевности и традиционалне
уметности – Урбаног књижевног круга, говори проф. др Бошко Сувајџић, песник,
предавач Народне књижевности на Филолошком факултету у Београду,
председник Управног одбора Вукове задужбине, члан Управног одбора
Задужбине „Десанка Максимовић”,
председник Међународног славистичког комитета (светске организације
слависта), председник Друштва за српски језик и књижевност Србије
(у четворогодишњем мандату), главни уредник Годишњака Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима.
Разговор са издавачем:
за „Круг УКК” – онлајн часопис примењене књижевности и традиционалне
уметности – Урбаног књижевног круга, говори Горан Марковић, оснивач
Издавачке куће „Пчелица”. ИК
„Пчелица”, чији је оснивач Горан Марковић, 11. фебруара 2014. г.
прима Награду „Даница Марковић” за целокупан допринос неговању
књижевности за децу, а посебно за Библиотеку „Пчелица ПЛУС” у којој
објављује књиге савремених српских писаца за децу и младе и разноврсне
кратке књижевне форме које се због своје оригиналности не могу лако
уврстити у типске едиције до сада објављиваних књига.
Данијела Ковачевић Микић,
професор српског језика и књижевности, филолог српског језика и књижевности – мастер,
уредник образовног програма Урбаног књижевног круга
професор српског језика и књижевности, филолог српског језика и књижевности – мастер,
уредник образовног програма Урбаног књижевног круга
Разговор с писцем:
за „Круг УКК” – онлајн часопис примењене књижевности и традиционалне
уметности – Урбаног књижевног круга, говори књижевник Владан Матијевић,
добитник Андрићеве награде за књигу прича Прилично мртви, НИН-ове награде критике за роман Писац издалека, Награде „Меша Селимовић”, Награде „Исидора Секулић” и Награде „Борисав Станковић” за роман Врло мало светлости, Награде „Кочићево перо” за књигу Мемоари, амнезије...
Прочитајте правила коришћења – на енглеском језику (Terms and Conditions, Privacy Policy, Disclaimer) – пре него што пошаљете коментар. Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција „Круга УКК” – онлајн часописа примењене књижевности и традиционалне уметности – Урбаног књижевног круга, задржава право да – уколико их процени као неумесне – скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или сарадника и чланова Урбаног књижевног круга и чланова редакције „Круга УКК”, као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Урбани књижевни круг и „Круг УКК” нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара прочитали и разумели правила коришћења која су искључиво на енглеском језику – и потврдили сагласност са наведеним правилима.
|
Note: The Urban Book Circle does not necessarily endorse any of the views posted. By submitting your comments, you acknowledge that the Urban Book Circle has the right to reproduce, broadcast and publicize those comments or any part thereof in any manner whatsoever. Please note that comments are moderated and published according to our Terms and Conditions.
|
Речи као играчке – проф. мср Данијела Ковачевић Микић
|
· Column & Photographs: Danijela Kovacevic Mikic / All rights reserved 2015. Copyright © Danijela K. Mikic ·
· Photo of Samuel Beckett’s bookshelf in the study of his apartment at the Boulevard St Jacques in Paris courtesy of John Minihan / All rights reserved 1985. Copyright © John Minihan ·
· Design & Artwork by Djuradj Vujcic and Prvoslav Vujcic · Illustrated by Sarah Riordan and Deidre McAuliffe ·
· Edited by Djuradj Vujcic, Prvoslav Vujcic, Deidre McAuliffe, Sarah Riordan and Danijela Kovacevic Mikic ·
· Edited by Djuradj Vujcic, Prvoslav Vujcic, Deidre McAuliffe, Sarah Riordan and Danijela Kovacevic Mikic ·
All rights reserved 2015. Copyright © Urban Book Circle®
Урбани књижевни круг – круг даровитих, писмених и храбрих.
Last updated on August 17, 2015.
Published by Urban Book Circle on August 17, 2015 Urban Book Circle® (UBC) |