|
Кажи правилно – неговање говорне културе
Кажи правилно!
Кажи правилно – нова рубрика нашег онлајн часописа за примењену књижевност и традиционалну уметност „Круг УКК” – бавиће се феноменом језика из образовноваспитног и лингвистичког угла, са намером да помогне свима онима који желе да усавршавају сопствену говорну културу, а превасходно васпитачима и наставницима који свесрдно подстичу децу и ученике да развијају стандарде усменог изражавања, односно језичке културе. Стога ће рубрика садржати и наставне материјале и примере добре праксе из програма обуке „Кажи правилно – неговање говорне културе”, изабране радионице из програма Радионице говорне културе „Расковник”, подсетнике на неке старе, већ заборављене језичке игре, али и осврте на актуалне језичке појаве у окружењу. Трудићемо се да рубрика „Кажи правилно” буде срећан спој теорије и праксе, не бисмо ли померили границе нашег језика, односно нашег света, па ћемо крупним лингвистичким темама прилазити на популаран и практичан начин. Будући да је игролика настава, са драмским и новинарским методом у основи, најефикаснија у неговању усменог изражавања, надамо се да ће се нашем учењу кроз игру придружити и читаоци часописа „Круг УКК” без обзира на професију којом се баве и године живота.
уређује:
проф. Данијела Ковачевић Микић,
филолог српског језика и књижевности – мастер, уредник образовног програма Урбаног књижевног круга Уводна реч
|
Нови век је у српски образовноваспитни систем унео бројне новине у погледу средстава рада и дидактичких материјала, али и поражавајуће сазнање да ученици све мање читају и да су средства масовне комуникације, у много чему корисна, ипак довела до застрашујућег опадања способности и писменог и усменог изражавања младих. Гашење професије лектора, као последица економске кризе, раслојавање језика, продор нестандардизованих речи и израза, као и других одлика локалних (месних) говора у јавни говор, урушавање моралних постулата, па и професионалне етике, језичка покондиреност медијски експонираних личности (нарочито из естрадног и политичког света) које, не знајући ни норме сопственог језика, накарадно користе и речи и конструкције страних језика (нарочито енглеског) у жељи да се представе у бољем светлу, само су неки од разлога већ уочене функционалне неписмености која је, нажалост, последњих година код нас у приметном порасту. Довољно је изаћи на било коју улицу у било којем месту у Србији и увидети колико не познајемо и не поштујемо сопствени језик. Видљиво је то на истакнутим фирмама, називима улица, неретко и путоказима, на графитима, рекламама, билбордима, у свакодневној комуникацији... Некада су постојале медијске куће које су подржавале стандардизацију нашег језика и деловањем запослених лектора посредно језички образовале и ширу јавност. Данас, нажалост, и у водећим електронским и штампаним медијима можемо да проналазимо материјале за учење, примере недопустивих огрешења о језичке норме, застрашујуће лежеран однос према сопственом језику.
Да ли је уопште потребно наглашавати колико је, и у професионалном смислу и у свакодневном окружењу, важна управо вештина правилног, течног и тачног, изражајног говорења?! Колико нас језик одређује и на индивидуалном и на друштвеном плану јасно показује древна сентенца: „Проговори да видим ко си!” (Или: „Проговори да те видим!”) Многе народне пословице питким језиком вековима сведоче о важности говорне културе у успостављању и развијању афективних веза и квалитету успостављених односа. Присетимо се неких од њих:
Да ли је уопште потребно наглашавати колико је, и у професионалном смислу и у свакодневном окружењу, важна управо вештина правилног, течног и тачног, изражајног говорења?! Колико нас језик одређује и на индивидуалном и на друштвеном плану јасно показује древна сентенца: „Проговори да видим ко си!” (Или: „Проговори да те видим!”) Многе народне пословице питким језиком вековима сведоче о важности говорне културе у успостављању и развијању афективних веза и квалитету успостављених односа. Присетимо се неких од њих:
Језик кости нема, али кости ломи.
Лепа реч и гвоздена врата отвара.
Боље је ногом поклизнути него језиком.
Научне, лингвистичке студије указују на везу језика и мишљења, односно језичку условљеност нашег поимања живота и света. Хипотеза језичке релативности доноси уверење да специфична структура матерњег језика бар у неким тачкама утиче на човеково виђење света. Из угла антрополошке лингвистике, та веза је лако уочљива: довољно је да се запитамо колико речи за снег и његове различите облике садржи говор Инуита, а колико наш? Јесте ли се икада запитали због чега у нашем језику не постоје посебни називи за женку и младунче нилског коња, а постоје за коња као домаћу животињу? Јесте ли се запитали зашто у речима које одређују породичне односе имамо посебне речи за мајчиног и очевог брата (ујак и стриц), а немамо за мајчину и очеву сестру (тетка)? Језички феномен није интригантан само лингвистима; о њему су писали и бројни писци, филозофи, социолози, али и они којима језик није професионално опредељење. Тако се у литератури наводи да је француски државник Таљеран тврдио да језик служи да сакрије наше мисли, а још већи скептик, Кјеркегор, како је за многе људе језик средство прикривања чињенице да они и немају никаквих мисли. Када се присетимо мисли филозофа Лудвига Витгенштајна: „Границе нашег језика су истовремено и границе нашег света”, не можемо а да се, с тугом и бригом, не запитамо колико су скучене наше границе, не само због прекрајања стварних граница на Балкану, већ и због језичког фонда млађих генерација – оних на којима свет остаје – који је толико осиромашен да се све чешће чудимо које су све речи нашим ученицима постале непознате.
Када бисмо којим случајем започели пописивање цитата о језику са друштвених мрежа, тај посао никада не бисмо завршили, јер – баш као што се и језици непрекидно мењају (и умиру, нажалост), тако се непрекидно развија и мисао, и научна и публицистичка, о свеколикој важности језичке културе.
Кажи правилно – нова рубрика нашег онлајн часописа за примењену књижевност и традиционалну уметност „Круг УКК” – бавиће се феноменом језика из образовноваспитног и лингвистичког угла, са намером да помогне свима онима који желе да усавршавају сопствену говорну културу, а превасходно васпитачима и наставницима који свесрдно подстичу децу и ученике да развијају стандарде усменог изражавања, односно језичке културе. Стога ће рубрика садржати и наставне материјале и примере добре праксе из програма обуке „Кажи правилно – неговање говорне културе”, изабране радионице из програма Радионице говорне културе „Расковник”, подсетнике на неке старе, већ заборављене језичке игре, али и осврте на актуалне језичке појаве у окружењу. Трудићемо се да рубрика „Кажи правилно” буде срећан спој теорије и праксе, не бисмо ли померили границе нашег језика, односно нашег света, па ћемо крупним лингвистичким темама прилазити на популаран и практичан начин. Будући да је игролика настава, са драмским и новинарским методом у основи, најефикаснија у неговању усменог изражавања, надамо се да ће се нашем учењу кроз игру придружити и читаоци часописа „Круг УКК” без обзира на професију којом се баве и године живота.
Када бисмо којим случајем започели пописивање цитата о језику са друштвених мрежа, тај посао никада не бисмо завршили, јер – баш као што се и језици непрекидно мењају (и умиру, нажалост), тако се непрекидно развија и мисао, и научна и публицистичка, о свеколикој важности језичке културе.
Кажи правилно – нова рубрика нашег онлајн часописа за примењену књижевност и традиционалну уметност „Круг УКК” – бавиће се феноменом језика из образовноваспитног и лингвистичког угла, са намером да помогне свима онима који желе да усавршавају сопствену говорну културу, а превасходно васпитачима и наставницима који свесрдно подстичу децу и ученике да развијају стандарде усменог изражавања, односно језичке културе. Стога ће рубрика садржати и наставне материјале и примере добре праксе из програма обуке „Кажи правилно – неговање говорне културе”, изабране радионице из програма Радионице говорне културе „Расковник”, подсетнике на неке старе, већ заборављене језичке игре, али и осврте на актуалне језичке појаве у окружењу. Трудићемо се да рубрика „Кажи правилно” буде срећан спој теорије и праксе, не бисмо ли померили границе нашег језика, односно нашег света, па ћемо крупним лингвистичким темама прилазити на популаран и практичан начин. Будући да је игролика настава, са драмским и новинарским методом у основи, најефикаснија у неговању усменог изражавања, надамо се да ће се нашем учењу кроз игру придружити и читаоци часописа „Круг УКК” без обзира на професију којом се баве и године живота.
|
Уводна
радионичарска игра (говорна вежба)
|
Динамична говорна
игра „На исти глас” примерена је свим узрастима, уз незнатна прилагођавања развојним карактеристикама. Омогућава боље
упознавање унутар групе и богати речник. На старијим узрастима корисна је за обнављање
граматичких категорија придева (нарочито описних и присвојних), као и њихове
творбе. Такође, применљива је као уводна игра на часовима одељењског старешине
или грађанског васпитања или на почетку одређених радионица из посебних програма
рада, као што су програми заштите деце и ученика од насиља, злостављања и
занемаривања, компензаторни и други васпитни програми. У зависности од узраста
деце / ученика, могућа је комбинација говорне и писмене вежбе.
Упутство водитеља: Замолићу вас да прво
изговорите своје име, а потом само глас којим ваше име започиње. Задатак ће
бити да гласу којим започиње ваше име додате реч која описује једну врлину
(добру особину или позитиван начин понашања) и реч која описује једну ману
(лошу особину или негативан поступак), али тако да обе речи почињу истим гласом
којим започиње и ваше име. Покушајте да не понављате речи које су други ученици
(или учесници радионачарске игре) већ рекли пре вас.
Напомена: Од постављеног циља зависи да ли ће водитељ / наставник инсистирати на томе да особине буду личне или ће једини услов бити да речи започињу истим гласом (у писменој вежби истим словом). Уколико се инсистира на личним особинама, онда је то добар начин да боље упознамо децу / ученике из групе или одељења, да уочимо какав је њихов доживљај самих себе, како бисмо програмирањем одговарајућих васпитнообразовних активности допринели јачању њиховог самопоштовања.
На основном нивоу, одабране врлине и мане не треба да буду личне, већ само да почињу истим гласом којим започињу имена учесника.
На пример:
ДАНИЈЕЛА – Д – ДРУЖЕЉУБИВА – Д – ДОСАДНА
Игра може да се прошири и елементима сличним онима из игре забавне географије (у зависности од узраста учесника и образовног нивоа).
На пример:
ДАНИЈЕЛА – Д – ДРУЖЕЉУБИВА – Д – ДОСАДНА
Игра може да се прошири и елементима сличним онима из игре забавне географије (у зависности од узраста учесника и образовног нивоа).
Упутство водитеља: Пронађи следеће појмове који почињу истим гласом којим започиње твоје име:
(основношколски узраст)
|
(средњошколски узраст)
|
(Очекује се да ученици кратко дефинишу одабрани термин. Игра може да се игра и независно од имена учесника, тако да ученици добијају по једно слово азбуке на које треба одмах да кажу име једног писца, презиме једног писца, наслов једне књиге и један термин, било из граматике, било из науке о књижевности. Осим знања, у игри је важна и брзина одговарања. Игра може да се искористи и за квиз.)
Говорна вежба „На исти глас” лако може да се претвори у писмену вежбу или да се говорни аспект вежбе комбинује са писањем. (Тада се игра зове „На исти глас, на исто слово”.) Одреде се два ученика; један бележи врлине, други мане. На тај начин се праве два паноа / каталога придева (у номинативу једнине мушког рода, неодређеног вида). У овој табели, која је рађена са групом ученика старијег узраста, појмови су бележени онако како су их сами учесници распоређивали, након чега се водила дискусија о речима обележеним једном звездицом (шта је пожељно и непожељно у односу на друштво у којем се живи, колико околности условљавају промену моралног кодекса и сл.), као и о речима обележеним двема звездицама које илуструју тзв. песничку функцију говора или припадају разговорном функционалном стилу. Када су сви учесници изговорили имена, додавали смо речи за оне гласове за које нисмо имали примере. За поједине гласове, односно поједина слова, речи смо нашли користећи Речник Матице српске (што је уједно и начин да научимо ученике како да користе приручнике и покажемо им где могу да пронађу тачне одговоре, када нешто не знају или имају недоумицу, уз напомену о интернету на којем постоје и тачни извори информација и нетачни подаци).
|
Слово
|
|
|
А
Б
В
Г
Д
Ђ
Е
Ж
З
И
Ј
К
Л
Љ
М
Н
Њ
|
активан, амбициозан*
бистар, блистав
вредан, вешт
господствен, грациозан
добар*, драг
ђачки, ђувегијски
елегантан, елоквентан
жилав*, жубораст**
златан, златоуст
интелектуалан, инспиративан
јасан, једноставан*
категоричан*, кључни
леп, лагодан
љубљен, љубак
мудар, милозвучан
нежан, небески
његошевски, његоватељски (ијекавски облик од неговатељски)
|
алав, аљкав
брзоплет, будаласт
вижљаст**, враголаст*
горд, глуп
досадан, детињаст*
ђаволаст*, ђоран**
еруптиван**, епилептичан
жалостан, жгољав**
заједљив, завидан
иритантан, ирационалан
јадан, јогунаст
кисео*, кењкав**
лењ, лаковеран
љубоморан, љутит
млак**, матор**
намргођен, натмурен
њоњав**, њупав и њуњорљив ** (њупати је жаргонски облик глагола јести, а њуњорити значи тихо и неразговето говорити)
|
|
О
П
Р
С
Т
Ћ
У
Ф
Х
Ц
Ч
Џ
Ш
|
отпорни, ојачали
прецизан, поштен*
речит, разборит
срећан, самосталан
традиционалан*, танан *
ћирилички, ћутљив*
уљудан, успешан
фин, фантастичан
храбар, хитар
цењен, централни
честит, частан
џентлменски, џиновски
шмекерски, школски
|
ојађен, отуђен
прљав, потиштен
раскупусан, распојасан
сујетан, сујеверан
тужан, трапав
ћакнут**, ћеретав
унесрећен, ухапшен
фелеричан, фалсификаторски
хвалисав, хулигански
цицијашки, цепидлачки**
чупав, чађав
џангризав, џандрљив
шарлатански, шашав
|
Занимљиво је то што су ученици били подељеног мишљења када су у питању речи: добар, амбициозан, жилав, једноставан, категоричан, поштен, традиционалан, танан. Чуле су се и реченице типа:„Добар – исто што и луд!”, а многи су коментарисали да су васпитани тако да знају да неке од ових речи представљају пожељне карактерне црте, али да су свесни и чињенице да у нашем друштву данас боље пролазе они које красе одлике сасвим супротне од наведених. Код речи попут враголаст, вижљаст и ђаволаст, учесници игре су истицали да је важно окружење у којем се испољавају одређени облици понашања, као и однос говорника према ономе кога карактеришу наведени појмови, закључујући да, у зависности од контекста, поменути придеви могу да се тумаче и у позитивном и у негативном смислу.
Једна од функција језика је поетска. Вежба је погодна и за практичну проверу знања о функционалном раслојавању језика, нарочито за дискусију о томе које речи припадају разговорном функционалном стилу (нпр. матор), а које књижевноуметничком (уз разликовање стандардног језика од језика књижевног дела). То је могуће управо помоћу речи које су се појавиле у овом каталогу: жубораст (говор), еруптиван (наступ или човек), кисео (израз лица) и млак (беседник, нпр.), за чије правилно разумевање је неопходно и познавање метафоре као стилске фигуре, односно тзв. пренесеног говора.
Са најстаријом узрасном групом, на напредном нивоу, може се анализирати и творба речи (дељењем речи на морфеме), на пример: МИЛ- + -О- + ЗВУК- + -АН, а уз то се узгредно могу обновити и гласовне промене (К : Ч).
На млађем узрасту задржавамо се само на набрајању придева за свако слово азбуке. Пописи или каталози придева добијени на тај начин могу да послуже за вежбе правилне артикулације појединих гласова и само богаћење речничког фонда.
Читаоце онлајн часописа „Круг УКК” позивамо да се играју са нама и усмено допуне наш азбучни попис врлина и мана наводећи по један (нови) пример за свако слово!
Једна од функција језика је поетска. Вежба је погодна и за практичну проверу знања о функционалном раслојавању језика, нарочито за дискусију о томе које речи припадају разговорном функционалном стилу (нпр. матор), а које књижевноуметничком (уз разликовање стандардног језика од језика књижевног дела). То је могуће управо помоћу речи које су се појавиле у овом каталогу: жубораст (говор), еруптиван (наступ или човек), кисео (израз лица) и млак (беседник, нпр.), за чије правилно разумевање је неопходно и познавање метафоре као стилске фигуре, односно тзв. пренесеног говора.
Са најстаријом узрасном групом, на напредном нивоу, може се анализирати и творба речи (дељењем речи на морфеме), на пример: МИЛ- + -О- + ЗВУК- + -АН, а уз то се узгредно могу обновити и гласовне промене (К : Ч).
На млађем узрасту задржавамо се само на набрајању придева за свако слово азбуке. Пописи или каталози придева добијени на тај начин могу да послуже за вежбе правилне артикулације појединих гласова и само богаћење речничког фонда.
Читаоце онлајн часописа „Круг УКК” позивамо да се играју са нама и усмено допуне наш азбучни попис врлина и мана наводећи по један (нови) пример за свако слово!
__________________________
__________________________
|
· РУБРИКА · КАЖИ ПРАВИЛНО – 1. део:
Говорна вежба за децу и ученике свих узраста, погодна за тзв. иницијално проверавање у области усменог изгражавања или говорне културе. · РУБРИКА · КАЖИ ПРАВИЛНО – 2. део:
Уводна радионичарска игра (говорна вежба). Динамична говорна игра „На исти глас” примерена је свим узрастима, уз незнатна прилагођавања развојним карактеристикама. Омогућава боље упознавање унутар групе и богати речник. На старијим узрастима корисна је за обнављање граматичких категорија придева (нарочито описних и присвојних), као и њихове творбе. Такође, применљива је као уводна игра на часовима одељењског старешине или грађанског васпитања или на почетку одређених радионица из посебних програма рада, као што су програми заштите деце и ученика од насиља, злостављања и занемаривања, компензаторни и други васпитни програми. У зависности од узраста деце / ученика, могућа је комбинација говорне и писмене вежбе. |
Прочитајте правила коришћења – на енглеском језику (Terms and Conditions, Privacy Policy, Disclaimer) – пре него што пошаљете коментар. Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција „Круга УКК” – онлајн часописа примењене књижевности и традиционалне уметности – Урбаног књижевног круга, задржава право да – уколико их процени као неумесне – скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или сарадника и чланова Урбаног књижевног круга и чланова редакције „Круга УКК”, као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Урбани књижевни круг и „Круг УКК” нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара прочитали и разумели правила коришћења која су искључиво на енглеском језику – и потврдили сагласност са наведеним правилима.
|
Note: The Urban Book Circle does not necessarily endorse any of the views posted. By submitting your comments, you acknowledge that the Urban Book Circle has the right to reproduce, broadcast and publicize those comments or any part thereof in any manner whatsoever. Please note that comments are moderated and published according to our Terms and Conditions.
|
- Снежана Тошовић, професор математике | Чачак, Србија | 21. септембар 2014.
|
Column & Photographs: Danijela Kovacevic Mikic
All rights reserved 2014. Copyright © Danijela Kovacevic Mikic
Design & Artwork by Djuradj Vujcic
Illustrated by Sarah Riordan
Edited by Prvoslav Vujcic,
Deidre McAuliffe
and
Danijela Kovacevic Mikic
All rights reserved 2014. Copyright © Urban Book Circle
C O N T A C T
Published by Urban Book Circle on September 21, 2014
Urban Book Circle® (UBC)
All rights reserved 2014. Copyright © Danijela Kovacevic Mikic
Design & Artwork by Djuradj Vujcic
Illustrated by Sarah Riordan
Edited by Prvoslav Vujcic,
Deidre McAuliffe
and
Danijela Kovacevic Mikic
All rights reserved 2014. Copyright © Urban Book Circle
C O N T A C T
Published by Urban Book Circle on September 21, 2014
Urban Book Circle® (UBC)
Урбани књижевни круг – круг даровитих, писмених и храбрих.
