|
Кажи правилно – неговање говорне културе
Кажи правилно!
Кажи правилно – нова рубрика нашег онлајн часописа за примењену књижевност и традиционалну уметност „Круг УКК” – бавиће се феноменом језика из образовноваспитног и лингвистичког угла, са намером да помогне свима онима који желе да усавршавају сопствену говорну културу, а превасходно васпитачима и наставницима који свесрдно подстичу децу и ученике да развијају стандарде усменог изражавања, односно језичке културе. Стога ће рубрика садржати и наставне материјале и примере добре праксе из програма обуке „Кажи правилно – неговање говорне културе”, изабране радионице из програма Радионице говорне културе „Расковник”, подсетнике на неке старе, већ заборављене језичке игре, али и осврте на актуалне језичке појаве у окружењу. Трудићемо се да рубрика „Кажи правилно” буде срећан спој теорије и праксе, не бисмо ли померили границе нашег језика, односно нашег света, па ћемо крупним лингвистичким темама прилазити на популаран и практичан начин. Будући да је игролика настава, са драмским и новинарским методом у основи, најефикаснија у неговању усменог изражавања, надамо се да ће се нашем учењу кроз игру придружити и читаоци часописа „Круг УКК” без обзира на професију којом се баве и године живота.
|
Кажи правилно!
Нови век је у српски образовноваспитни систем унео бројне новине у погледу средстава рада и дидактичких материјала, али и поражавајуће сазнање да ученици све мање читају и да су средства масовне комуникације, у много чему корисна, ипак довела до застрашујућег опадања способности и писменог и усменог изражавања младих. Гашење професије лектора, као последица економске кризе, раслојавање језика, продор нестандардизованих речи и израза, као и других одлика локалних (месних) говора у јавни говор, урушавање моралних постулата, па и професионалне етике, језичка покондиреност медијски експонираних личности (нарочито из естрадног и политичког света) које, не знајући ни норме сопственог језика, накарадно користе и речи и конструкције страних језика (нарочито енглеског) у жељи да се представе у бољем светлу, само су неки од разлога већ уочене функционалне неписмености која је, нажалост, последњих година код нас у приметном порасту. Довољно је изаћи на било коју улицу у било којем месту у Србији и увидети колико не познајемо и не поштујемо сопствени језик. Видљиво је то на истакнутим фирмама, називима улица, неретко и путоказима, на графитима, рекламама, билбордима, у свакодневној комуникацији... Некада су постојале медијске куће које су подржавале стандардизацију нашег језика и деловањем запослених лектора посредно језички образовале и ширу јавност. Данас, нажалост, и у водећим електронским и штампаним медијима можемо да проналазимо материјале за учење, примере недопустивих огрешења о језичке норме, застрашујуће лежеран однос према сопственом језику.
Да ли је уопште потребно наглашавати колико је, и у професионалном смислу и у свакодневном окружењу, важна управо вештина правилног, течног и тачног, изражајног говорења?! Колико нас језик одређује и на индивидуалном и на друштвеном плану јасно показује древна сентенца: „Проговори да видим ко си!” (Или: „Проговори да те видим!”) Многе народне пословице питким језиком вековима сведоче о важности говорне културе у успостављању и развијању афективних веза и квалитету успостављених односа. Присетимо се неких од њих:
Да ли је уопште потребно наглашавати колико је, и у професионалном смислу и у свакодневном окружењу, важна управо вештина правилног, течног и тачног, изражајног говорења?! Колико нас језик одређује и на индивидуалном и на друштвеном плану јасно показује древна сентенца: „Проговори да видим ко си!” (Или: „Проговори да те видим!”) Многе народне пословице питким језиком вековима сведоче о важности говорне културе у успостављању и развијању афективних веза и квалитету успостављених односа. Присетимо се неких од њих:
Језик кости нема, али кости ломи.
Лепа реч и гвоздена врата отвара.
Боље је ногом поклизнути него језиком.
Научне, лингвистичке студије указују на везу језика и мишљења, односно језичку условљеност нашег поимања живота и света. Хипотеза језичке релативности доноси уверење да специфична структура матерњег језика бар у неким тачкама утиче на човеково виђење света. Из угла антрополошке лингвистике, та веза је лако уочљива: довољно је да се запитамо колико речи за снег и његове различите облике садржи говор Инуита, а колико наш? Јесте ли се икада запитали због чега у нашем језику не постоје посебни називи за женку и младунче нилског коња, а постоје за коња као домаћу животињу? Јесте ли се запитали зашто у речима које одређују породичне односе имамо посебне речи за мајчиног и очевог брата (ујак и стриц), а немамо за мајчину и очеву сестру (тетка)? Језички феномен није интригантан само лингвистима; о њему су писали и бројни писци, филозофи, социолози, али и они којима језик није професионално опредељење. Тако се у литератури наводи да је француски државник Таљеран тврдио да језик служи да сакрије наше мисли, а још већи скептик, Кјеркегор, како је за многе људе језик средство прикривања чињенице да они и немају никаквих мисли. Када се присетимо мисли филозофа Лудвига Витгенштајна: „Границе нашег језика су истовремено и границе нашег света”, не можемо а да се, с тугом и бригом, не запитамо колико су скучене наше границе, не само због прекрајања стварних граница на Балкану, већ и због језичког фонда млађих генерација – оних на којима свет остаје – који је толико осиромашен да се све чешће чудимо које су све речи нашим ученицима постале непознате.
Када бисмо којим случајем започели пописивање цитата о језику са друштвених мрежа, тај посао никада не бисмо завршили, јер – баш као што се и језици непрекидно мењају (и умиру, нажалост), тако се непрекидно развија и мисао, и научна и публицистичка, о свеколикој важности језичке културе.
Кажи правилно – нова рубрика нашег онлајн часописа за примењену књижевност и традиционалну уметност „Круг УКК” – бавиће се феноменом језика из образовноваспитног и лингвистичког угла, са намером да помогне свима онима који желе да усавршавају сопствену говорну културу, а превасходно васпитачима и наставницима који свесрдно подстичу децу и ученике да развијају стандарде усменог изражавања, односно језичке културе. Стога ће рубрика садржати и наставне материјале и примере добре праксе из програма обуке „Кажи правилно – неговање говорне културе”[1], изабране радионице из програма Радионице говорне културе „Расковник”[2], подсетнике на неке старе, већ заборављене језичке игре, али и осврте на актуалне језичке појаве у окружењу. Трудићемо се да рубрика „Кажи правилно” буде срећан спој теорије и праксе, не бисмо ли померили границе нашег језика, односно нашег света, па ћемо крупним лингвистичким темама прилазити на популаран и практичан начин. Будући да је игролика настава, са драмским и новинарским методом у основи, најефикаснија у неговању усменог изражавања, надамо се да ће се нашем учењу кроз игру придружити и читаоци часописа „Круг УКК” без обзира на професију којом се баве и године живота.
Када бисмо којим случајем започели пописивање цитата о језику са друштвених мрежа, тај посао никада не бисмо завршили, јер – баш као што се и језици непрекидно мењају (и умиру, нажалост), тако се непрекидно развија и мисао, и научна и публицистичка, о свеколикој важности језичке културе.
Кажи правилно – нова рубрика нашег онлајн часописа за примењену књижевност и традиционалну уметност „Круг УКК” – бавиће се феноменом језика из образовноваспитног и лингвистичког угла, са намером да помогне свима онима који желе да усавршавају сопствену говорну културу, а превасходно васпитачима и наставницима који свесрдно подстичу децу и ученике да развијају стандарде усменог изражавања, односно језичке културе. Стога ће рубрика садржати и наставне материјале и примере добре праксе из програма обуке „Кажи правилно – неговање говорне културе”[1], изабране радионице из програма Радионице говорне културе „Расковник”[2], подсетнике на неке старе, већ заборављене језичке игре, али и осврте на актуалне језичке појаве у окружењу. Трудићемо се да рубрика „Кажи правилно” буде срећан спој теорије и праксе, не бисмо ли померили границе нашег језика, односно нашег света, па ћемо крупним лингвистичким темама прилазити на популаран и практичан начин. Будући да је игролика настава, са драмским и новинарским методом у основи, најефикаснија у неговању усменог изражавања, надамо се да ће се нашем учењу кроз игру придружити и читаоци часописа „Круг УКК” без обзира на професију којом се баве и године живота.
За почетак, предлажемо вам говорну вежбу коју радо прихватају и деца и млади!
|
Говори уместо Линије!
Говорна вежба за децу и ученике свих узраста, погодна за тзв. иницијално проверавање
у области усменог изгражавања или говорне културе. |
Објашњење:
„Ла Линеа” је дело италијанског карикатуристе Освалда Кавандолија. Овај анимирани серијал приказиван је у преко четрдесет земаља широм света. У њему се главни јунак, Линија, изражава неартикулисаним гласовима и невербално. Ваш задатак ће бити да говорите уместо њега, односно да будете Господин или Госпођа Линија (пол одаберите сами). Говорите слободно, спонтано, све што вам падне на памет, како бисте нам дочарали ситуацију у којој се налазите!
„Ла Линеа” је дело италијанског карикатуристе Освалда Кавандолија. Овај анимирани серијал приказиван је у преко четрдесет земаља широм света. У њему се главни јунак, Линија, изражава неартикулисаним гласовима и невербално. Ваш задатак ће бити да говорите уместо њега, односно да будете Господин или Госпођа Линија (пол одаберите сами). Говорите слободно, спонтано, све што вам падне на памет, како бисте нам дочарали ситуацију у којој се налазите!
Напомена:
Када се вежба изводи први пут, детету или ученику се најпре омогући да види цртани филм, па тек потом да говори уместо јунака. Следећи корак је да говори одмах, истовремено са првим гледањем цртаног филма. Будући да постоје многе епизоде, сваки учесник игре може да добије посебну епизоду и, самим тим, другачију ситуацију у којој се цртани јунак налази, што нам омогућава да учећи кроз игру прикупљамо бројне податке о неправилно артикулисаним или нетачно акцентованим речима, погрешним облицима речи, неразумевању правог значења речи и облицима који припрадају тзв. народној етимологији, жаргонизмима, вулгаризмима, дијалектизмима, варваризмима и другим језичким огрешењима о норму. Док учесници говоре уместо Линије, водитељ игре (родитељ, васпитач, наставник, водитељ радионице) бележи уочене неправилности. На вишим нивоима образовања, ученици који постижу одличне резултате, када је у питању решавање задатака са напредног нивоа, могу да се нађу у улози водитеља игре и да бележе неправилности, а потом да их и коригују (уз подршку стручног лица). Учеснике игре не треба исправљати на лицу места, како се не би пореметио процес драмског уживљавања. На основу направљеног каталога грешака, без прозивања говорника који су правили грешке, можемо да програмирамо наредне вежбе у којима бисмо кориговали уочене неправилности и тако одговорили на специфичне индивидуалне и групне потребе деце и младих са којима учимо. Догађа се код учесника који се потпуно уживе да забораве на ком су месту, па и да изговоре увредљиве или вулгарне речи. Ни тада не треба одмах да реагујемо, већ само мирно да забележимо (у каталог који стварамо) уочену грешку, како не бисмо спречили учеснике игролике наставе да у наредним језичким и драмским вежбама радо учествују. Биће прилике да им, без јавног прозивања и срамоћења, укажемо на то које речи припадају стандардизованом језику, а које нису пожељне у културној комуникацији! Притом нам ваља имати на уму да нема савршеног говорника – сви само непрекидно тежимо ка језичком идеалу!
Када се вежба изводи први пут, детету или ученику се најпре омогући да види цртани филм, па тек потом да говори уместо јунака. Следећи корак је да говори одмах, истовремено са првим гледањем цртаног филма. Будући да постоје многе епизоде, сваки учесник игре може да добије посебну епизоду и, самим тим, другачију ситуацију у којој се цртани јунак налази, што нам омогућава да учећи кроз игру прикупљамо бројне податке о неправилно артикулисаним или нетачно акцентованим речима, погрешним облицима речи, неразумевању правог значења речи и облицима који припрадају тзв. народној етимологији, жаргонизмима, вулгаризмима, дијалектизмима, варваризмима и другим језичким огрешењима о норму. Док учесници говоре уместо Линије, водитељ игре (родитељ, васпитач, наставник, водитељ радионице) бележи уочене неправилности. На вишим нивоима образовања, ученици који постижу одличне резултате, када је у питању решавање задатака са напредног нивоа, могу да се нађу у улози водитеља игре и да бележе неправилности, а потом да их и коригују (уз подршку стручног лица). Учеснике игре не треба исправљати на лицу места, како се не би пореметио процес драмског уживљавања. На основу направљеног каталога грешака, без прозивања говорника који су правили грешке, можемо да програмирамо наредне вежбе у којима бисмо кориговали уочене неправилности и тако одговорили на специфичне индивидуалне и групне потребе деце и младих са којима учимо. Догађа се код учесника који се потпуно уживе да забораве на ком су месту, па и да изговоре увредљиве или вулгарне речи. Ни тада не треба одмах да реагујемо, већ само мирно да забележимо (у каталог који стварамо) уочену грешку, како не бисмо спречили учеснике игролике наставе да у наредним језичким и драмским вежбама радо учествују. Биће прилике да им, без јавног прозивања и срамоћења, укажемо на то које речи припадају стандардизованом језику, а које нису пожељне у културној комуникацији! Притом нам ваља имати на уму да нема савршеног говорника – сви само непрекидно тежимо ка језичком идеалу!
[1] Програм је био акредитован у периоду од 2010. до 2014. године под бројевима 008 и 783 Каталога одобрених програма стручног усавршавања Завода за унапређивање образовања и васпитања из Београда. Аутори и водитељи тог програма биле су Данијела Ковачевић Микић и Станислава Арсић.
[2] Идејни творац ове радионице била је Данијела Ковачевић Микић, а радионицу је са њом водила, и обогатила је у домену новинарства, Тања Вуковић. Радионица је деловала најпре при Центру за културу „Full Art”, а потом при Уметничкој галерији „Рисим” у Чачку.
[2] Идејни творац ове радионице била је Данијела Ковачевић Микић, а радионицу је са њом водила, и обогатила је у домену новинарства, Тања Вуковић. Радионица је деловала најпре при Центру за културу „Full Art”, а потом при Уметничкој галерији „Рисим” у Чачку.
|
__________________________
__________________________
Подржите наш рад и труд,
визију и ентузијазам – придружите нам се на нашој званичној страници на „Фејсбуку”, кликните на линк или на лого и „лајкујте” нашу страницу. Од срца хвала свим драгим људима који су нас већ подржали. Грлимо и љубимо – памтимо – с поштовањем, Управни круг Урбаног књижевног круга |
__________________________
__________________________
|
Прочитајте правила коришћења – на енглеском језику (Terms and Conditions, Privacy Policy, Disclaimer) – пре него што пошаљете коментар. Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција „Круга УКК” – онлајн часописа примењене књижевности и традиционалне уметности – Урбаног књижевног круга, задржава право да – уколико их процени као неумесне – скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или сарадника и чланова Урбаног књижевног круга и чланова редакције „Круга УКК”, као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Урбани књижевни круг и „Круг УКК” нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара прочитали и разумели правила коришћења која су искључиво на енглеском језику – и потврдили сагласност са наведеним правилима.
|
Note: The Urban Book Circle does not necessarily endorse any of the views posted. By submitting your comments, you acknowledge that the Urban Book Circle has the right to reproduce, broadcast and publicize those comments or any part thereof in any manner whatsoever. Please note that comments are moderated and published according to our Terms and Conditions.
|
|
Column & Photographs: Danijela Kovacevic Mikic
All rights reserved 2014. Copyright © Danijela Kovacevic Mikic
Photos of La Linea by Osvaldo Cavandoli courtesy of La Linea
All rights reserved 1980. Copyright © Osvaldo Cavandoli
Design & Artwork by Djuradj Vujcic
Illustrated by Sarah Riordan
Edited by Prvoslav Vujcic,
Deidre McAuliffe
and
Danijela Kovacevic Mikic
All rights reserved 2014. Copyright © Urban Book Circle
C O N T A C T
Published by Urban Book Circle on September 6, 2014
Urban Book Circle® (UBC)
All rights reserved 2014. Copyright © Danijela Kovacevic Mikic
Photos of La Linea by Osvaldo Cavandoli courtesy of La Linea
All rights reserved 1980. Copyright © Osvaldo Cavandoli
Design & Artwork by Djuradj Vujcic
Illustrated by Sarah Riordan
Edited by Prvoslav Vujcic,
Deidre McAuliffe
and
Danijela Kovacevic Mikic
All rights reserved 2014. Copyright © Urban Book Circle
C O N T A C T
Published by Urban Book Circle on September 6, 2014
Urban Book Circle® (UBC)
Урбани књижевни круг – круг даровитих, писмених и храбрих.
