„Круг УКК” – онлајн часопис примењене књижевности и традиционалне уметности – Урбаног књижевног круга, с благословом Драгослава Бокана,
објављује приче филмског режисера и књижевника Драгослава Бокана,
сарадника и почасног члана УКК, из две књиге у настајању –
„Некоректне мисли, фејсбук дневник” и „Несвакидашње мисли, фејсбук
ноћник”.
Кад штитоноша умисли да је витез
Зашто су тако надмени и увек склони надгорњавању толики међу нама (често и веома паметни)?
Зашто су много бољи људи него саговорници?
И зашто исту толику енергију тврдоглаве непопустљивости не уложе у борбу са непријатељима, већ је онако расипнички и беспотребно троше међу својим сличномишљеницима који, ето, замислите – не желе да постану истомишљеници?
И откуд толики недостатак радости кад неко њима начелно сличан изговори или напише нешто мало пре њих или нешто боље (и примећеније) од њих? А за исту ствар, бранећи исти систем вредности...
Зашто свим потенцијалним српским Вођама (или Учитељима) толики онако безочно довикују у лице да нам „недостаје Вођа” (или Учитељ), као да не виде да то што наводно траже у ствари имају пред собом?
И зашто, недуго након што вам сами (ничим изазвани) кажу како сте „најпаметнији Србин нашег времена”, крећу – ти исти – да вам држе лекцију и убеђују вас да „нисте у праву, јер... ”? Да ли то „најпаметнији од свих” у ствари (а у преводу на новосрБски) значи да сте „најпаметнији после њих”, одмах после тих што су вас одликовали само да би себе тако уздигли?
Што људи не користе више туђе БЕСПЛАТНО знање и искуство, себи на корист, већ би пре да се суоче, расправљајући се с њим? И зашто сваки овдашњи штитоноша одмах жели да буде витез, без иједне стварне битке и животне пробе?
Како је могуће да људи који наводно „поштују све оне који су оружјем бранили част своје Отаџбине”, очас посла крену да вређају и мрште се на исте те бранитеље Отаџбине само ако се они усуде да не пишу ћирилицом, напишу срПски (без „б”) или помисле да је, замислите, Божја Благодат и даље у недрима и светим олтарима Српске православне цркве?
И зашто се одједном појавило толико српских жена (намерно не пишем „Српкиња”) које се, а све у наводној „одбрани патријархалног система вредности” – какав је, рецимо, садржан у појму „државе Немањића” – служе нимало патријархалним методама и односе се па готово на феминистички начин према српским мушкарцима?
И зашто се под обавезно скоро свако уписује уз коментар с којим се уопште не слаже и онда покушава да том свом принудном „саговорнику” (фејсбуковској жртви) објасни како он мора другачије да мисли – а све то на његовом личном профилу? И онда га чак и вређа кад овај несрећник крене да се буни и правда?
Питањима никад краја...
Правдање је нормалан део живота и сваког разговора који то заиста јесте. Неспоразум се мора изгладити, ако је он у питању. Само сечење, брисање и блокирање је исто тако бесмислено као и претерано допуштање да се разговор претвори у садомазохистички ритуал.
Зашто су много бољи људи него саговорници?
И зашто исту толику енергију тврдоглаве непопустљивости не уложе у борбу са непријатељима, већ је онако расипнички и беспотребно троше међу својим сличномишљеницима који, ето, замислите – не желе да постану истомишљеници?
И откуд толики недостатак радости кад неко њима начелно сличан изговори или напише нешто мало пре њих или нешто боље (и примећеније) од њих? А за исту ствар, бранећи исти систем вредности...
Зашто свим потенцијалним српским Вођама (или Учитељима) толики онако безочно довикују у лице да нам „недостаје Вођа” (или Учитељ), као да не виде да то што наводно траже у ствари имају пред собом?
И зашто, недуго након што вам сами (ничим изазвани) кажу како сте „најпаметнији Србин нашег времена”, крећу – ти исти – да вам држе лекцију и убеђују вас да „нисте у праву, јер... ”? Да ли то „најпаметнији од свих” у ствари (а у преводу на новосрБски) значи да сте „најпаметнији после њих”, одмах после тих што су вас одликовали само да би себе тако уздигли?
Што људи не користе више туђе БЕСПЛАТНО знање и искуство, себи на корист, већ би пре да се суоче, расправљајући се с њим? И зашто сваки овдашњи штитоноша одмах жели да буде витез, без иједне стварне битке и животне пробе?
Како је могуће да људи који наводно „поштују све оне који су оружјем бранили част своје Отаџбине”, очас посла крену да вређају и мрште се на исте те бранитеље Отаџбине само ако се они усуде да не пишу ћирилицом, напишу срПски (без „б”) или помисле да је, замислите, Божја Благодат и даље у недрима и светим олтарима Српске православне цркве?
И зашто се одједном појавило толико српских жена (намерно не пишем „Српкиња”) које се, а све у наводној „одбрани патријархалног система вредности” – какав је, рецимо, садржан у појму „државе Немањића” – служе нимало патријархалним методама и односе се па готово на феминистички начин према српским мушкарцима?
И зашто се под обавезно скоро свако уписује уз коментар с којим се уопште не слаже и онда покушава да том свом принудном „саговорнику” (фејсбуковској жртви) објасни како он мора другачије да мисли – а све то на његовом личном профилу? И онда га чак и вређа кад овај несрећник крене да се буни и правда?
Питањима никад краја...
Правдање је нормалан део живота и сваког разговора који то заиста јесте. Неспоразум се мора изгладити, ако је он у питању. Само сечење, брисање и блокирање је исто тако бесмислено као и претерано допуштање да се разговор претвори у садомазохистички ритуал.
|
Драгослав Бокан,
филмски режисер и књижевник __________________________ К О Н Т А К Т Урбани књижевни круг (УКК) __________________________ |
|
Column & Photographs: Dragoslav Bokan
All rights reserved 2014. Copyright © Dragoslav Bokan
Design & Artwork by Djuradj Vujcic
All rights reserved 2014. Copyright © Djuradj Vujcic
All rights reserved 2014. Copyright © Urban Book Circle
Illustrated by Sarah Riordan
Edited by Danijela Kovacevic Mikic
All rights reserved 2014. Copyright © Urban Book Circle
C O N T A C T
Published by Urban Book Circle on January 30, 2014
Urban Book Circle® (UBC)
All rights reserved 2014. Copyright © Dragoslav Bokan
Design & Artwork by Djuradj Vujcic
All rights reserved 2014. Copyright © Djuradj Vujcic
All rights reserved 2014. Copyright © Urban Book Circle
Illustrated by Sarah Riordan
Edited by Danijela Kovacevic Mikic
All rights reserved 2014. Copyright © Urban Book Circle
C O N T A C T
Published by Urban Book Circle on January 30, 2014
Urban Book Circle® (UBC)
