Кад песма питко заболи – импресије читања

ИМПРЕСИЈЕ ЈЕДНОГ ЧИТАЊА – „Кад песма питко заболи – импресије једног читања” – о песми „Направи жену” проф. др Бошка Сувајџића – Данијела Ковачевић Микић, професор српског језика и књижевности, филолог српског језика и књижевности – мастер, уредник образовног програма Урбаног књижевног круга.

P O E T R Y

П О Е З И Ј А

ИМПРЕСИЈЕ ЈЕДНОГ ЧИТАЊА

проф. др Бошко Сувајџић

„Када се посрећи спој академске ерудиције и личног песничког дара, рађа се песма која читаоца задивљује и бравурозном версификацијском вештином и дубином мисли и проживљеном емоцијом.” – проф. Данијела Ковачевић Микић, филолог српског језика и књижевности – мастер, уредник образовног програма Урбаног књижевног круга.

мр Данијела К. Микић –

Кад песма питко заболи

– импресије читања

P O E T R Y

„Круг УКК” – онлајн часопис примењене књижевности и традиционалне уметности – Урбаног књижевног круга, с благословом мр Данијеле Ковачевић Микић, објављује научне радове, песме, књижевне критике, интервјуе, есеје и колумне професора српског језика и књижевности Данијеле Ковачевић Микић, филолога српског језика и књижевности – мастера, уредника образовног програма Урбаног књижевног круга.

П О Е З И Ј А

Кад песма питко заболи – импресије
једног читања – мр Данијела Ковачевић Микић

Данијела Ковачевић Микић, професор српског језика и књижевности, филолог српског језика и књижевности – мастер

мр Данијела
Ковачевић Микић

Урбани књижевни круг (УКК) је књижевно друштво са седиштем у Канади. УКК окупља писце и уметнике широм света. УКК тренутно има сараднике и почасне чланове у Канади, Ирској, Србији, Сједињеним Америчким Државама, Словенији, Црној Гори, Енглеској, Босни и Херцеговини, Хрватској, Македонији, Индији, Италији, Француској, Израелу – и наставља са експанзијом.

Кад песма питко заболи
– импресије једног читања –

„Кад песма питко заболи – импресије једног читања” – о песми „Направи жену” проф. др Бошка Сувајџића – Данијела Ковачевић Микић, професор српског језика и књижевности, филолог српског језика и књижевности – мастер, уредник образовног програма Урбаног књижевног круга.

Када се посрећи спој академске ерудиције и личног песничког дара, рађа се песма која читаоца задивљује и бравурозном версификацијском вештином и дубином мисли и проживљеном емоцијом. Речју, настаје песма попут ове Сувајџићеве, којој је корен дубоко у свеколикој историји цивилизација, а крошња високо устремљена ка небу естетских, емотивних и рефлексивних захтева.

Пошавши од библијске параболе о стварању жене од ребра Адамовог, Сувајџић је принцип божанског стварања употребио као метафоричну потку васколиког уметничког чина, али и живота у којем је љубав уметност сама по себи. Између Божјег стварања света и стварања као оваплоћене божанске моћи у креативном појединцу, песма читаоцу нуди палету могућих, наслућених и реализованих тропа, иза којих почивају универзалне мисли о смислу живота и стварања – песничку палету у којој нам увек измичу дефинисања свих нијанси значења, јер врхунска поезија ни не може да се протумачи до краја.

Жена у овој песми је и инкарнација Саломе и њеног заводљивог, али и осветничког плеса, и муза и биће од крви и меса, и жудња и инспирација, саткана сва од контрадикторности: од светог и нечистог, од духа и тела, од ватре и леда. Вечита потрага за љубављу и лепотом која нам непрестано измиче, али и раздирућа страст, путеност коју треба зауздати, биће „чудно и неразмрсиво повезаних удова и нерава, маште и крви”, неисказиво, а плодоносно. Градећи је од библијских (Адам, Голем, Салома, тамјан, измирна, Бог), али и апокрифних и паганских (љељен, крилата змија, Анадолка) и митских мотива (Еол, Ифигенија, трачки коњи), Сувајџић сведено, али сугестивно, интуитивно прониче у женску неухватљиву ћуд, скројену и од еротског и телесног, али и од неухватљивог, сублимног, божанског. У елегантном низању разноврсних симбола, само се једна реч (осим речи жена) више пута понавља – реч бол. Од бола с почетка до бола с краја песме, таласасто се преклапају и једна у другу уливају различите интерпретације кључне синтагме песме која је уједно и њен наслов: Направи жену! Да ли је овај императив усмерен ка Творцу, као глас вапијућег за испуњеним и осмишљеним животом који би крхотинама бесмисла дао уобличење, или га песник упућује самом себи, у настојању да речју створи оно за чиме се одискона жуди, јер Бог речју удише живот, а песник речју побеђује смрт, ако успе да је окрилати и осови, отворено је питање.

Као ружа саронска, жена је лепота и бол, али бол због које се једино живи, љубав којом се прах од којег смо саткани претвара у вечност, у чисту поезију – у песму над песмама.

„Направи жену” – песма проф. др Бошка Сувајџића

Направи жену од ребра Адамовог.
Од тамјана и измирне, од мошнице Големове, од бола.

Од змије која преживи тридесет година.
Од крилате змије у утроби.

Од гласа грличиног.
Од звука.

Подари јој музику сфера невидљивих.
Бога – инструмент од сандаловине.

Стакло дарохранилице,
харфу

(по којој пребира Еолов пастир – заборављени ветар у пустињи).

Направи жену.

Направи жену од леда и језивог снега,
Салому ноћну.

Од крљушти и кристала
у дубинама мора сињега.

Жену у колу, љељенову:
култно нечисту.

Нека јој бокови буду коњаници трачки
са узенгијама од зелене глади.

Осови је.

Нека хода на две ноге, са палчевима згрченим, у анусу,
ужаснута од свога тела, од нагона, мириса, од звезда.

Изрежи јој мајсторски облине и удубине,
повежи јој чудно и неразмрсиво удове и нерве, машту и крв.

Бубреге, плућа и јетру.
Мозак: млечни пут мисли.

Закопај јој срце у грудима – дубоко.
(Сахрани га да би живело.)

Испразни је за нагоне, церемоније, ритуале.

Нека хода по води,
Ифигенија на Тауриди.

Анадолка црначких усана са дојкама-џелатима
и брадавицом од хиљаде.

Направи је од прашине,
насртљива стихијо времена.

Од напуштених облика сагради је.

Од крхотина слике чији ти смисао измиче,
од космичке материје.

од Бога.

(Тако да ничим не подсећа на себе или на било шта познато
људском оку.)

Завежи је за језик, коња крилатогa,
за олују.

Ухвати је у огледалу опречних могућности

(Лице и наличје сугубе слике
облака.)

Посади је у врту, ружу Саронску.

Под јабуком мирисном посади је,
нека пусти заметке своје.

Направи жену.
Немој је именовати: створи је

(од смрти и од ништавила,
од празнине и од поезије,
од сећања на бол: од бола).

__________________________

К О Н Т А К Т
Урбани књижевни круг (УКК)

__________________________

аутор импресије:

Данијела Ковачевић Микић,
професор српског језика и књижевности,
филолог српског језика и књижевности – мастер,
уредник образовног програма Урбаног књижевног круга

__________________________

ЕКСКЛУЗИВНО ЗА КРУГ УКК

2014.

Н О В Е К Њ И Г Е

Критичка (не)сагласја Славка Гордића

„Критичка (не)сагласја Славка Гордића”, Данијела Ковачевић Микић, професор српског језика и књижевности, филолог српског језика и књижевности – мастер, уредник образовног програма Урбаног књижевног круга.

Р У Б Р И К Е

Кажи правилно – нова рубрика нашег онлајн часописа за примењену књижевност и традиционалну уметност „Круг УКК” – бавиће се феноменом језика из образовноваспитног и лингвистичког угла, са намером да помогне свима онима који желе да усавршавају сопствену говорну културу, а превасходно васпитачима и наставницима који свесрдно подстичу децу и ученике да развијају стандарде усменог изражавања, односно језичке културе. Стога ће рубрика садржати и наставне материјале и примере добре праксе из програма обуке „Кажи правилно – неговање говорне културе”, изабране радионице из програма Радионице говорне културе „Расковник”, подсетнике на неке старе, већ заборављене језичке игре, али и осврте на актуалне језичке појаве у окружењу. Трудићемо се да рубрика „Кажи правилно” буде срећан спој теорије и праксе, не бисмо ли померили границе нашег језика, односно нашег света, па ћемо крупним лингвистичким темама прилазити на популаран и практичан начин. Будући да је игролика настава, са драмским и новинарским методом у основи, најефикаснија у неговању усменог изражавања, надамо се да ће се нашем учењу кроз игру придружити и читаоци часописа „Круг УКК” без обзира на професију којом се баве и године живота.

РУБРИКА ЧАСОПИСА КРУГ УКК

КАЖИ ПРАВИЛНО

· РУБРИКА · КАЖИ ПРАВИЛНО – 2. део:

„На исти глас”

Уводна радионичарска игра (говорна вежба). Динамична говорна игра „На исти глас” примерена је свим узрастима, уз незнатна прилагођавања развојним карактеристикама. Омогућава боље упознавање унутар групе и богати речник. На старијим узрастима корисна је за обнављање граматичких категорија придева (нарочито описних и присвојних), као и њихове творбе. Такође, применљива је као уводна игра на часовима одељењског старешине или грађанског васпитања или на почетку одређених радионица из посебних програма рада, као што су програми заштите деце и ученика од насиља, злостављања и занемаривања, компензаторни и други васпитни програми. У зависности од узраста деце / ученика, могућа је комбинација говорне и писмене вежбе.

Говори...

– мр Данијела К. Микић –

... уместо Линије!

· РУБРИКА · КАЖИ ПРАВИЛНО – 1. део:

Говори уместо Линије!

Говорна вежба за децу и ученике свих узраста, погодна за тзв. иницијално проверавање у области усменог изгражавања или говорне културе.

Тикве на „грандиозној” фонтани

Недостатак свести о упоришту опстанка

Насиље над језиком

Љубав је моја

Pro Femina

мр Данијела К. Микић

Упознајмо... проф. др Бошка Сувајџића

За „Круг УКК” говори проф. др Бошко Сувајџић, песник, предавач Народне књижевности на Филолошком факултету у Београду, председник Управног одбора Вукове задужбине, члан Управног одбора Задужбине „Десанка Максимовић”, председник Међународног славистичког комитета (светске организације слависта), председник Друштва за српски језик и књижевност Србије (у четворогодишњем мандату), главни уредник Годишњака Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима – аутор интервјуа: Данијела Ковачевић Микић, професор српског језика и књижевности, филолог српског језика и књижевности – мастер, уредник образовног програма Урбаног књижевног круга.

Буди пчела, а не трут

За „Круг УКК” говори Горан Марковић, оснивач ИК „Пчелица” – аутор интервјуа: Данијела Ковачевић Микић, професор српског језика и књижевности, филолог српског језика и књижевности – мастер, уредник образовног програма Урбаног књижевног круга.

П О З О Р И Ш Т Е

„Свети Сава...”

– Свети Сава –

... у мојој кући

Свети Сава у мојој кући

За време зидања Студенице, допадне се цар Немањи нека врло лепа девојка из околине и он зажели да је добије. Кад то сазнадеху калуђери, који су однекуд такође били ту док се манастир зидао, реше да цара сачувају од греха. Одмах наруче да дође царица, кажу јој зашто су је позвали и увече је подметну цару уместо оне девојке. Цар мислећи да је то она девојка, проведе с њом ноћ до зоре. У зору му она потражи златан прстен с прста, да би га се имала по чему сећати, и он јој га дадне. За три године градећи манастир Немања никако није ишао кући, нити је виђао царицу. А она девет месеци после оне ноћи роди мушко дете. Кад чује Немања да је царица родила, поручи јој да га не чека, јер ће је, ако је затекне код куће, због неверства погубити. Али га она није послушала, него кад дође цар кући, она му показа прстен и исприча све, како се била с калуђерима договорила. Мушко дете, које се Немањи тада роди, био је Свети Сава.

„Свети Сава у мојој кући”, кратки забавно-едукативни драмски комад (аутор: Данијела Ковачевић Микић, професор српског језика и књижевности, филолог српског језика и књижевности – мастер, уредник образовног програма Урбаног књижевног круга) – Радња се догађа у стану једне новобеоградске породице, у време зимског распуста. Син слуша музику и лежи удобно заваљен у фотељи. Кћерка пише реферат о Светом Сави. Бака, која је у гостима (само да презими), штрика. Она и деда седе за сточићем. Испред њих су колачићи и шоље са чајем. Деда чита новине. Мајка, у кућној хаљини, пегла и бесни због бројних обавеза.

КЊИЖЕВНА К Р И Т И К А

Пристаништа...

Сномеђашење...

Топла...

„Пристаништа” Владана Матијевића

„Пристаништа”, Владан Матијевић („Aгора”, Зрењанин, јул 2014) – аутор књижевне критике: Данијела Ковачевић Микић, професор српског језика и књижевности, филолог српског језика и књижевности – мастер, уредник образовног програма Урбаног књижевног круга.

Сномеђашење Бошка Сувајџића

„Сонети. Ватре”, Бошко Сувајџић („Чигоја штампа”, Београд, 2013) – аутор књижевне критике: Данијела Ковачевић Микић, професор српског језика и књижевности, филолог српског језика и књижевности – мастер, уредник образовног програма Урбаног књижевног круга.

Топла опомена Оливере Недељковић

„Причино дете”, Оливера Недељковић („Чекић”, Београд, 2013) – аутор књижевне критике: Данијела Ковачевић Микић, професор српског језика и књижевности, филолог српског језика и књижевности – мастер, уредник образовног програма Урбаног књижевног круга.

ИМПРЕСИЈЕ ЈЕДНОГ ЧИТАЊА

Кад песма

– питко –

заболи

Кад песма питко заболи – импресије једног читања

ЕКСКЛУЗИВНО ЗА КРУГ УКК

2013.

Битка још није изгубљена

Кућа на облаку

Срце, спомен, свијећа

Аманет

Inter

– arma silent –

Musae

Inter arma silent Musae

И Н Т Е Р В Ј У

Не потцењујмо човека.

– Он може све... –

... да уништи

Не потцењујмо човека. Он може све да уништи

За „Круг УКК” говори књижевник Владан Матијевић – аутор интервјуа: Данијела Ковачевић Микић, професор српског језика и књижевности, филолог српског језика и књижевности – мастер, уредник образовног програма Урбаног књижевног круга.

К О М Е Н Т А Р И

Прочитајте правила коришћења – на енглеском језику (Terms and Conditions, Privacy Policy, Disclaimer) – пре него што пошаљете коментар. Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција „Круга УКК” – онлајн часописа примењене књижевности и традиционалне уметности – Урбаног књижевног круга, задржава право да – уколико их процени као неумесне – скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или сарадника и чланова Урбаног књижевног круга и чланова редакције „Круга УКК”, као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Урбани књижевни круг и „Круг УКК” нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара прочитали и разумели правила коришћења која су искључиво на енглеском језику – и потврдили сагласност са наведеним правилима.

Note: The Urban Book Circle does not necessarily endorse any of the views posted. By submitting your comments, you acknowledge that the Urban Book Circle has the right to reproduce, broadcast and publicize those comments or any part thereof in any manner whatsoever. Please note that comments are moderated and published according to our Terms and Conditions.

Кад песма питко заболи – импресије једног читања – мр Данијела К. Микић

проф. др Бошко Сувајџић, песник, предавач Народне књижевности на Филолошком факултету у Београду, председник Управног одбора Вукове задужбине, члан Управног одбора Задужбине „Десанка Максимовић”, председник Међународног славистичког комитета (светске организације слависта), председник Друштва за српски језик и књижевност Србије (у четворогодишњем мандату), главни уредник Годишњака Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима | Београд, Србија | 15. децембар 2014.

Часопис је чаробан. Почаствован сам. Хвала.

Мила Мутавџић, наставник српског језика, књижевни критичар и антологичар | Чачак, Србија | 15. децембар 2014.

Песму сам на прави начин доживела тек после надахнутог приказа. Браво!

Џон Ковачевић, библиотекар | Калгари, Алберта, Канада | 15. децембар 2014.

Убитачна песма и моћна „импресија” – истинска радост, прави људи још увек постоје.

проф. Данијела Ковачевић Микић, филолог српског језика и књижевности – мастер, уредник образовног програма Урбаног књижевног круга | Чачак, Србија | 15. децембар 2014.

Увек се обрадујем читаоцима, али читаоцима нашег „Круга УКК” највише! Књижевна чаролија!

Кети Симеуновић Џексон, нутрициониста | Торонто, Онтарио, Канада | 16. децембар 2014.

Да немам мужа, удала бих се за овог човека у једном даху! Песма је чиста љубав, покидала ми је све вене и сву крв попила, а осмех никад већи. Отопих се од милине. Велики подрав за господина Сувајџића, велики!