КАД БОГОВИ ДОЗИВАЈУ
Речи занеме кад додири говоре
споном невидљивом, светлошћу у мраку ништавила, урликом вечног да нема краја. Почетак, давно исписан, анђелом и ђаволом да пролама свест сањаним и проклетим. Бразда да уреже, рани и исцели, крунише за олтар пред нерођенима. И причест, пред ким? Поставља на место, питајући – куда ћеш? Другог места нема, сем дубина, кроз које тонемо, спојени, огољени, из којих се у дрхтају тела рађамо љубављу, изнова, слепи за свет смртника. Кад богови дозивају, чело пада, а ја плачем и љубим те. |
__________________________
За Урбани књижевни круг говори проф. Ирена Соколовић, лингвиста, песник и књижевни критичар:
__________________________ ПОЕЗИЈА ИРЕНЕ СОКОЛОВИЋ
|
__________________________
|
__________________________
Poem & Photographs: Irena Sokolovic
All rights reserved 2013. Copyright © Irena Sokolovic
C O N T A C T
Published by Urban Book Circle on December 1, 2013
Urban Book Circle® (UBC)
Poem & Photographs: Irena Sokolovic
All rights reserved 2013. Copyright © Irena Sokolovic
C O N T A C T
Published by Urban Book Circle on December 1, 2013
Urban Book Circle® (UBC)