КОЛУМНЕ – „Зомбирани град” – из књиге у настајању – филмског режисера и књижевника Драгослава Бокана.
МИСАО · ФОТОГРАФИЈА · РУБРИКЕ · ЖИВОТ · СПОРТ · ВИЦ НА ШПИЦ · ДОГАЂАЈИ ·
|
Зомбирани град – Драгослав Бокан
|
Стефан Лазаревић (Крушевац, 1377 – Главица код Крагујевца, 19. јул 1427), син кнеза Лазара, ктитор Београда, српски владар и песник, један од највећих српских књижевника у средњем веку, српски витез и војсковођа који је са титулама кнеза (1389–1402) и деспота (1402–1427) владао Србијом. / Фотографија – Спомен-обележје деспоту Стефану Лазаревићу на Калемегдану у Београду – из архиве Урбаног књижевног круга; Реч о деспоту Стефану Лазаревићу – Урбани књижевни круг.
„И ми што читавим бићем осећамо труљење вољеног и несахрањеног града, који, зомбиран, и даље глуми да постоји, можемо да, без трунке премишљања, изговоримо исто оно што и један храбри и харизматични лик (из филмског стрипа ’Град греха’): ’Пакао је гледати оне које волите – како пате!’” – Драгослав Бокан, филмски режисер и књижевник, пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга.
|
Урбани књижевни круг® (УКК)
|
Драгослав Бокан,
филмски режисер и књижевник |
Зомбирани град
Овај трули град. Оно што не може да уништи – запрља!
|
|
У срцу Београда населио се његов двојник. Кукавички, бахати, мрачни „doppelganger”, сабласни фалсификат свега што само подсећа на наш прави, одавно поробљени и распети Бели Град, Деспотову и Карађорђеву престоницу.
Овај Црноград се лукаво и кукавички саживео са својим освајачима, отимачима икона и девојачке части, бездушним разбојницима и садистичким егзекуторима, корумпираним уличарима са каријером без трунке савести.
Тај лажни Београд, симулација свега онога што је он заиста био, тражи наивне душе које то неће никад препознати, никада сазнати... И оне му верно и поданички робују, од тренутка када их демонска душа ове кабалистичке бетонске сабласти погледа право у мозак, у кичмену срж, у само њихово биће и очара их управо оним што највише желе. Оним што ће им он, неупитан, дати, пре него што схвате шта им се догодило.
Овај Црноград се лукаво и кукавички саживео са својим освајачима, отимачима икона и девојачке части, бездушним разбојницима и садистичким егзекуторима, корумпираним уличарима са каријером без трунке савести.
Тај лажни Београд, симулација свега онога што је он заиста био, тражи наивне душе које то неће никад препознати, никада сазнати... И оне му верно и поданички робују, од тренутка када их демонска душа ове кабалистичке бетонске сабласти погледа право у мозак, у кичмену срж, у само њихово биће и очара их управо оним што највише желе. Оним што ће им он, неупитан, дати, пре него што схвате шта им се догодило.
|
Балкански Sin City испод магијски равнодушне Авале, покрај тамних сенки ноћног загрљаја на ушћу двеју вијугавих водених змија чији таласи памте толике самоубице и утопљенике, ноћне пловидбе и бег последњих бранилаца тврђаве.
Некадашња евроазијска (речна и исконска) варијанта „берлинског зида” из отоманско-аустријских времена, последња стопа Беча и Цариграда, вреба на нас сваке ноћи, скидајући на месечини своју шармантну „дневну маску” безбрижног карневала (који у свом тобоже безопасном привиду сваког дана на хрпе слаже и лопатом лажних нада купи онолике урбане душице као мушице и лептириће, набадајући их на оштрицу бесмисла баш као оног лепог ђакона на колац пред Стамбол-капијом, пре два века и још понеку годину приде). Лажни и „не-бели” Град у одори одавно поробљеног и поклеклог оригинала усисава душе својих житеља без напора и непотребне присиле, као прасећу одојчад, у вековној печењари својих поносних кривоклетстава и размажених преображења, политичких амбиција и хедонистичке декаденције, углавном успелих атентата и језивих клевета, злобних трачева и опште дегенерације. Умиру и страдају најбољи, у сваком новом кругу вечне партије бескрајног смањења смисла некадашњег Богородичиног града. Увек остају живи и готово нетакнути они „средњаци” (које ни пакао не прима), што у укупном збиру све полако води ка нули и ништавилу. Свака генерација „Београђана” је за тачно један ниво гора и безвреднија, мање храбра и радознала, све даља од онога што је био и могао да буде овај зачарани, хипнотисани и ко-зна-кад обездушени град. И све се закономерно претвара у карикатуру: и професори, и ратници, и службеници, и студенти, и градоначелници, и, посебно, чувари и бранитељи града. Карађорђеве челичне колоне на Светог Андреја Првозваног се, непуна два века касније, нагло претворише у хорду дезоријентисаних призивача ђавола на Светог Пророка Јону, а бранитељи Престонице и њеног образа из 1915. замењени су полицијским оклопницима који чувају „поносну параду” овог времена и (са западне стране задатих нам) обичаја. И, попут модерног Хонг Конга или древног Вавилона, овај наопаки градски двојник постаде (мало-помало) све даљи од остатка свог органског и природног окружења, све мање везан за пропланке и народ који су га обележили свежином, лепотом, словенском душом и историјским крштењем. „Оно што је горе јесте као оно што је доле и оно што је доле јесте као оно што је горе”, као да нам иронично поручује, са подмуклим осмехом, сигурно најбржи и најберићетнији од свих подземних богова античке митологије (онај што га одвајкада вајају са крилима на чланцима и шлему). Бело се претвара у црно, успон у пад, узвишеност у грех, спокој у вечну ужурбаност, а ведра соларна песма градитеља Калемегдана у хтонске уздахе потмулог чудовишта под неподеривим оклопом од сивог бетона. Али, није то срж ове ноћне поруке. Нити њен смисао. Хоћу да кажем само колико ми је жао оног (у лаж преобликованог и у илузију претвореног) правог Београда, достојног својих бранилаца и градитеља, љубавних занесењака и сањара, песника и витезова свих генерација – од јуначког поколења мистичног краља Драгутина и Деспотових славних победника на свим европским средњовековним турнирима, па до Краја времена (до уласка хорди корумпираних хохштаплера после 1. децембра 1918. и руље избезумљених крвника крајем октобра 1944. године). |
Командант Другог батаљона Десетог пука, мајор српске војске Драгутин Гавриловић је издао заповест браниоцима Београда – Другом батаљону, деловима Трећег батаљона Десетог пука и деловима Сремског добровољачког одреда, последњој одбрани српске престонице у Првом светском рату пред агресијом Немаца, Аустријанаца и Мађара: „Тачно у петнаест часова непријатељ се има разнети вашим силним јуришем, разнети вашим бомбама и бајонетима. Образ Београда, наше престонице, има да буде светао. Војници, јунаци, Врховна команда избрисала је наш пук из свог бројног стања... Наш пук је жртвован за част Отаџбине и Београда. Ви немате више да се бринете за ваше животе, који више не постоје. Зато напред у славу! За Краља и Отаџбину! Живео Краљ! Живео Београд!” / Фотографија – легендарни мајор српске војске Драгутин Гавриловић са српским јунацима – из архиве Урбаног књижевног круга; Реч – Урбани књижевни круг.
Милунка Савић (Копривница, 1890 – Београд, 5. октобар 1973), српска хероина балканских ратова и Првог светског рата, наредник у Другом пуку српске војске „Књаз Михаило”, жена са највише одликовања у историји ратовања. Тридесеторо туђе деце одшколовала је о свом трошку Милунка Савић, жена пред којом су мирно стајали француски генерали и руски официри, жена пред којом су постројавани читави пукови. Милунка је учествовала у опсади Скадра и у бици на Брегалници, где је први пут рањена и где је показала невиђену храброст, и ту је први пут одликована Карађорђевом звездом. Након тога ређале су се нове битке, нове ране и нова јунаштва Милунке Савић која је седам година провела у рату и рововима, без одсуства. За тих седам година Милунка је била девет пута рањена, дванаест пута одликована, а по завршетку рата доживела је незахвалност и заборав као и многи српски јунаци. Добила је посао чистачице у Хипотекарној банци, а кров над главом јој је обезбеђен тек две године пре упокојења. Упокојила се 1973. године у 84. години живота. Оставила је иза себе тридесеторо деце које је извела на пут, јунаштво, бројна одликовања и бесконачну тишину која позива на стид. / Фотографија – легендарна Милунка Савић – разгледница из архиве Урбаног књижевног круга; Реч о Милунки Савић – Урбани књижевни круг.
|
А њихови удобно прострти и „снађени” наследници, мрачни и потуљени, крволочни и на све спремни ликови су се данас сврстали у две новокомпоноване „београдске” колоне (удбашко-разбојничку и преварантско-дрипачку), различитих одела и животних стилова, али са истом празнином у души.
Има нас и другачијих, али у мањини, отприлике сличној оној из првог дела филмског „Матрикса”.
И ми што читавим бићем осећамо труљење вољеног и несахрањеног града, који, зомбиран, и даље глуми да постоји, можемо да, без трунке премишљања, изговоримо исто оно што и један храбри и харизматични лик (из филмског стрипа „Град греха”): „Пакао је гледати оне које волите – како пате!”
Има нас и другачијих, али у мањини, отприлике сличној оној из првог дела филмског „Матрикса”.
И ми што читавим бићем осећамо труљење вољеног и несахрањеног града, који, зомбиран, и даље глуми да постоји, можемо да, без трунке премишљања, изговоримо исто оно што и један храбри и харизматични лик (из филмског стрипа „Град греха”): „Пакао је гледати оне које волите – како пате!”
П. С.
Нека ово буде и мој интимни, послепоноћни постскриптум Милошевом бесмртном и многима још увек неразумљивом „Ламенту”.
П. П. С.
А и потрудио сам се да другачијим (неполитичким) речником кажем оно што сам све време осећао, као кнедлу у грлу, док сам током две године склапао странице монографије о правом Београду, на преко 1000 страна – „Београд, град тајни”...
Драгослав Бокан,
филмски режисер и књижевник
филмски режисер и књижевник
|
__________________________
__________________________
|
|
__________________________
__________________________
__________________________
Драгослав Бокан / Фотографија: из архиве Урбаног књижевног круга.
|
Драгослав Бокан,
филмски режисер и књижевник,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга
филмски режисер и књижевник,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга
Прочитајте правила коришћења – на енглеском језику (Terms and Conditions, Privacy Policy, Disclaimer) – пре него што пошаљете коментар. Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција „Круга УКК” – онлајн часописа примењене књижевности и традиционалне уметности – Урбаног књижевног круга, задржава право да – уколико их процени као неумесне – скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или сарадника и чланова Урбаног књижевног круга и чланова редакције „Круга УКК”, као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Урбани књижевни круг и „Круг УКК” нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара прочитали и разумели правила коришћења која су искључиво на енглеском језику – и потврдили сагласност са наведеним правилима.
|
Note: The Urban Book Circle does not necessarily endorse any of the views posted. By submitting your comments, you acknowledge that the Urban Book Circle has the right to reproduce, broadcast and publicize those comments or any part thereof in any manner whatsoever. Please note that comments are moderated and published according to our Terms and Conditions.
|
Зомбирани град – Драгослав Бокан
|
|
|
· Column & Photographs: Dragoslav Bokan / All rights reserved 2016. Copyright © Dragoslav Bokan ·
|
Last updated on July 10, 2016.
Published by Urban Book Circle on July 10, 2016 Urban Book Circle® (UBC) |
· Photos of Stefan Lazarevic monument, Serbian Army and Milunka Savic courtesy of Urban Book Circle archives ·
· Photo of Samuel Beckett’s bookshelf in the study of his apartment at the Boulevard St Jacques in Paris
courtesy of John Minihan / All rights reserved 1985. Copyright © John Minihan ·
courtesy of John Minihan / All rights reserved 1985. Copyright © John Minihan ·
· Design & Artwork by Djuradj Vujcic and Prvoslav Vujcic · Illustrated by Sarah Riordan and Deidre McAuliffe ·
· Edited by Djuradj Vujcic, Prvoslav Vujcic, Deidre McAuliffe, Sarah Riordan and Danijela Kovacevic Mikic ·
· Edited by Djuradj Vujcic, Prvoslav Vujcic, Deidre McAuliffe, Sarah Riordan and Danijela Kovacevic Mikic ·
All rights reserved 2016. Copyright © Urban Book Circle®
