Зашто се то догодило Марини? / Д. Бокан

КОЛУМНЕ – „Круг УКК” – онлајн часопис примењене књижевности и традиционалне уметности – Урбаног књижевног круга, с благословом Драгослава Бокана, објављује колумне филмског режисера и књижевника Драгослава Бокана, пријатеља и сарадника – почасног члана Урбаног књижевног круга, из две књиге у настајању – „Некоректне мисли, фејсбук дневник” и „Несвакидашње мисли, фејсбук ноћник”.

УКК · КЊИЖЕВНОСТ · КОЛУМНЕ · ПОЕЗИЈА · ИНТЕРВЈУ · АРТ · ПОЗОРИШТЕ · МЕЛОДИЈА ·

МИСАО · ФОТОГРАФИЈА · ЖИВОТ · СПОРТ · ВИЦ НА ШПИЦ · ДОГАЂАЈИ · HOME PAGE ·

КОЛУМНЕ

Зашто се то догодило Марини? – Драгослав Бокан

„Зашто се више ни на једној телевизији, ево већ осму годину, не приказује ауторски серијал разговора Марине Рајевић Савић с највиђенијим личностима српске културе?” – Драгослав Бокан, филмски режисер, пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга.

„Док анђели спавају”, аутор: Марина Рајевић Савић / Фотографије: из архиве Марине Рајевић Савић.

КЊИЖЕВНОСТ

LITERATURE

Драгослав Бокан

– колУМНЕ –

Урбани књижевни круг® (УКК)

Драгослав Бокан,
филмски режисер и књижевник

Зашто се то догодило Марини?

Велика и важна (у сваком смислу речи) тема.

Зашто се више ни на једној телевизији, ево већ осму годину, не приказује ауторски серијал разговора Марине Рајевић Савић с највиђенијим личностима српске културе?

Због чега је са свих телевизија склоњена та оригинална и изузетно занимљива емисија под насловом „Док анђели спавају”, која је дизала гледаност и била понос Трећег канала, БК телевизије и ТВ Студија Б?

Ако, рецимо, можемо да разумемо (не и да оправдамо, наравно) због чега сам ја скоро па трајно и скоро па потпуно склоњен са програма овдашњих „великих телевизија” – оних са „националном фреквенцијом” – зашто се то догодило Марини?

За разлику од моје (ратничке и екстремно-неконформистичке) биографије, њена је управо савршена и без иједне „сенке”.

Марина Рајевић Савић – Сирогојно (2010) / Фотографија: Бојан Рајевић.

А уз то је реч и о емисијама у којима главну реч имају Маринини гости (чији је списак скоро па индекс најзначајниих Срба у последњим деценијама), а не она сама. И већина тих гостију су радо виђени гости и на другим телевизијама и у многим другим медијима.

Једна од њених емисија је и онај чувени разговор са патријархом Павлом (који је, вероватно, и најзанимљивији наступ Његове Светости икада).

Марина одлично говори француски и изванредно познаје француску, европску и руску културу, од малих ногу је била звезда на нашем радију и телевизији и позната је по изванредној и детаљној припреми сваке своје емисије, као да јој је најважнија на свету. Такође, она је и лична пријатељица многих важних личности наше медијске и јавне сцене, а ником није непријатељ. И супруга је, поврх свега, једног од највољенијих спортиста Србије свих времена.

А опет, њене емисије нема.

Забрањена је, све од 2006. године, када је (након десет година трајања серијала) решила да јој ја будем, по други пут, гост у „Анђелима”. Тадашња главна уредница ТВ Студија Б, Драгана Милићевић Милутиновић, рекла јој је да може да бира: или ће одустати од мене као госта или неће више моћи да ради своју емисију. Бар не док је она ту „главна”.

Марина није хтела да пристане на цензуру и – остала је, до дана данашњег, без своје ауторске емисије.

И како је могуће да нашим медијским таласима „сурфују” толике неталентоване и приучене, крештаве и на укрштеним речима образоване водитељке (с пар ретких изузетака), а да за Марину Рајевић Савић ни данас ту нема места?

И зашто би агресивна, стереотипна, политикантска и егоцентрична емисија бивше (неуспеле) глумице била мера за вредновање телевизијских разговора, а у односу на њу апсолутно супериорна Марина остаје да „чека Годоа”, који никако и никада да наиђе у ову тужну и расрбљену земљу?

Марина Рајевић Савић – Сирогојно (2010) / Фотографија: Бојан Рајевић.

Како то допушта наш заједнички пријатељ и важан фактор српске медијске сцене, а српски и духовно настројени владика Порфирије? Или владика Григорије, њен пријатељ и нескривени поштовалац Марининог супруга, а тако добро виђен у државном врху у време претходног председника? Или несрећни Тијанић (родом из Ђаковице, дакле Маринин земљак), који је глумио „поштовање” према Маринином раду и таленту, али јој није давао шансу, ниједном и никада?

Да не спомињем читав низ других (ненамерних и намерних) саучесника у њеном трагичном и неправедном непостојању на јавној сцени Србије, и то управо од тренутка од када је тај остатак остатка некадашње Југославије добио своје садашње име, грб и химну. Али не и српску душу и облик.

А све то на нашу штету и штету наше деце. Док се толико прича о недостаку „система вредности” у модерној Србији.

Забрана серијала „Док анђели спавају” најречитије сведочи о томе у каквој земљи и „култури” ми у ствари живимо.

ПОСТСКРИПТУМ

Туга је то, да се у Србији истискују и последњи родољубиви уметници, интелектуалци и јавне личности с медијске сцене – и то поред толико утицајних Срба који ово могу да спрече (а из неког разлога не чине то). Тако се све дословно распада, руши и топи. Главни реални разлози су инерција, недостатак воље (и иницијативе) и очекивање да ће неко други „решити ствар” или да ће се решити „сама од себе”. Има више тога инфантилног и начелно „незамерајућег”, него класичног страха (од чега?) или користољубља (не губе се тако лако позиције у свету високе политике)...

Драгослав Бокан,
филмски режисер и књижевник

Фотографија с Париског сајма књига (2011) са мном, Марином Рајевић Савић, Ан-Мари (најбољом Маринином пријатељицом из младости) и трагично настрадалим (у саобраћајној несрећи) Владимиром Димитријевићем, власником и покретачем једне од најзначајнијих издавачких кућа у историји српске (и источноевропске) културе, „L’Age d’Homme” из Лозане.

__________________________

К О Н Т А К Т
Урбани књижевни круг (УКК)

__________________________

Драгослав Бокан, филмски режисер и књижевник, почасни члан УКК.

__________________________

БИОГРАФИЈА

Maрина Рајевић Савић рођена је 17. јуна 1960. у Пећи, на Косову и Метохији. По оцу Браниславу, потомак је старе, угледне метохијске породице Рајевић, а по мајци Оливери, рођеној Мићковић, води порекло из племена Кучи. Има брата Бојана. Основну школу похађала је у родној Пећи, Београду и Паризу. Завршила је Тринаесту београдску гимназију и Филолошки факултет у Београду, на катедри за француски језик и књижевност и италијански језик.

Као мала, желела је да постане балерина или лекар, али гостовање у емисији „Прекобројни час”, на радију Студио Б, када је имала петнаест година, одређује њен животни пут. Почиње да ради као новинар, водитељ ове емисије за средњошколце, а пар година касније постаје водитељ популарних емисија „Поп нон-стоп”, „Сто величанствених” и „Игла наша, плоча ваша”. За себе често каже да је „дете” Студија Б, да је у тој кући, уз песника Душана Радовића, директора Драгана Марковића, новинаре и уреднике, Александра Костића и Живадина Митровића, пекла занат и заволела новинарство.

Упоредо са радом на радију, са осамнаест година почиње телевизијску каријеру, када ју је запазио новинар Џевад Сабљаковић и позвао је да с њим води у то време веома гледану емисију „Викенд програм“. Сарађује и са Мићом Орловићем у програму за иностранство, затим са Светоликом Митићем, у документарном програму.

Са 22 године удаје се за фудбалера Душана Савића и с њим одлази у Шпанију, у Хихон, а затим у Француску. Живе у Лилу, а потом у Кану, на Азурној обали, где им се 1987. рађа први син Урош. Осам година бораве у иностранству, одакле прави кратке емисије и прилоге за документарни програм који уређује Светолик Митић Скале. Повремено пише за новине.

По повратку из Француске, 1990. у Београду рађа другог сина Вујадина и убрзо почиње са радом у Научном програму Телевизије Београд. Води емисије „Недељне научне новости“, „Научни интервју“ и „Научни форум“. Године 1992. прелази на Трећи канал, где осмишљава и почиње да уређује нови пројекат, серијал емисија „Док анђели спавају”. Године 1996. прелази на БК телевизију, са истом емисијом, и ту ради до 2001.

Емисија „Док анђели спавају” појављује се поново, овога пута на Студију Б, у периоду од 2005. до 2006.

Марина живи у Београду.

Марина Рајевић Савић – Сирогојно (2010) / Фотографије: Бојан Рајевић.

ПОЧАСНИ ЧЛАН УКК ЗА КРУГ УКК

Драгослав Бокан,
филмски режисер и књижевник,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга

2015.

КОЛУМНЕ

О очарано-разочараним типовима

О зависти

Београд – престоница или мегалополис?

Бог у болници

ПОЧАСНИ ЧЛАН УКК ЗА КРУГ УКК

Драгослав Бокан,
филмски режисер и књижевник,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга

2014.

КОЛУМНЕ

Пријатељство као слобода избора

Стрмоглаво претицање смрти

Ванхрамовна литургија Фјодора Михајловича Достојевског

Поглед који траје

Неустрашива ведрина православља

Кад штитоноша умисли да је витез

Зашто се то догодило Марини?

И не замерите на овим речима

Тако је мало потребно да ствари буду боље и лепше

Из вечности у време (у тело и крв)

Новац

ПОЧАСНИ ЧЛАН УКК ЗА КРУГ УКК

Драгослав Бокан,
филмски режисер и књижевник,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга

2013.

КОЛУМНЕ

Ученици и следбеници. Та страшна створења

Србија више не верује у Деда Мраза

Реч о садржају

Последњи додир

Тајна је у пробуђености

Људи сенке у врту преко плота

Испуцали малтер фреске

Све је у суштини

Нормално није нормално

К О М Е Н Т А Р И

Прочитајте правила коришћења – на енглеском језику (Terms and Conditions, Privacy Policy, Disclaimer) – пре него што пошаљете коментар. Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција „Круга УКК” – онлајн часописа примењене књижевности и традиционалне уметности – Урбаног књижевног круга, задржава право да – уколико их процени као неумесне – скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или сарадника и чланова Урбаног књижевног круга и чланова редакције „Круга УКК”, као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Урбани књижевни круг и „Круг УКК” нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара прочитали и разумели правила коришћења која су искључиво на енглеском језику – и потврдили сагласност са наведеним правилима.

Note: The Urban Book Circle does not necessarily endorse any of the views posted. By submitting your comments, you acknowledge that the Urban Book Circle has the right to reproduce, broadcast and publicize those comments or any part thereof in any manner whatsoever. Please note that comments are moderated and published according to our Terms and Conditions.

Зашто се то догодило Марини? – Драгослав Бокан

Душко Милошевић, архитекта | Београд, Србија | 16. јул 2015.

Поштовани господине Бокан, веома ми недостаје ваша жива, такође и писана реч. То је сигурно последица „расрбљавања” Србије, које помињете и које се догађа већ одавно, на видне или мање уочљиве начине. У сваком случају поздрављам вас и желим свако добро.

Валерија Дабић | Србија | 17. јул 2015.

Душа ме боли од изопачене стварности која нам је у јавни живот послала брлог у ком се давимо свакодневно. Марина је ретко квалитетан новинар, све речи хвале за све што је радила, као и за аутора текста о њој. Могле би се низати речи, али остајем нема од пошасти која хара Србијом.

Јелена Шошкић | Београд, Србија | 20. јул 2015.

Забрана серијала „Док анђели спавају” најречитије сведочи о томе у каквој земљи и „култури” ми у ствари живимо, али очигледно говори и о томе колико си ти, Драгославе, као глас истине, неповољан онима који диригују и пласирају лажи. Да, слушаш се и чујеш се надалеко и нашироко! Но, истина је неуништива! Жао ми је због укидања ове емисије која је сама собом блага доносила и надам се да ће она једном, кад прође и замре сво овдашње зло, угледати свој наставак.