• „Хамлет” редитеља Доминика Дромгула и Била Бакхурста – лондонски Глоуб театар, на сцени Народног позоришта, у Београду.
П О З О Р И Ш Н А К Р И Т И К А
Завесе и гомила кофера – др Ана Тасић
  • „Круг УКК” – онлајн часопис примењене књижевности и традиционалне уметности – Урбаног књижевног круга, с благословом др Ане Тасић, објављује позоришне критике др Ане Тасић, театролога и позоришног критичара, сарадника и почасног члана Урбаног књижевног круга.
Завесе и гомила кофера
ХАМЛЕТ
На самом почетку представе „Хамлет” редитеља Доминика Дромгула и Била Бакхурста, један од енглеских глумаца је пожелео београдској публици добро вече на српском језику, објашњавајући нам затим да гледамо продукцију која је на великој светској турнеји и да је Србија до сада двадесет и трећа земља коју посећују. Сам тај чин уводног обраћања на српском језику, најочигледнијег и најдиректнијег начина да се освоји локална публика (и зато често коришћеног у различитим облицима популарних представа), одмах је дефинисао суштину ове представе, као спектакла, догађаја који ће превасходно деловати на површини гледаочевог искуства, без претензија да улази у дубока тумачење Шекспировог текста.

У наредна два и по сата београдска публика је гледала брзо и динамично сценско читање „Хамлета”, умешано као ред песме, ред плеса, ред монолога, ред дијалога, ред пантомиме, што је успешан рецепт за задовољење потреба шире публике. Овом Хамлету (Лади Емерува) свакако фали дубине и интроспективности, не муче га превише егзистенцијалне дилеме, напротив, он настоји да подвуче њихову комичку страну, приближавајући се сигурно на тај начин млађим генерацијама. Ликови Полонија, Розенкранца и Гилденстерна у овој представи су посебно фарсични, извајани у грубљим цртама, скоро као да су из комедије дел арте, или Чаплинових комедија, или серије „Бени Хил”, на пример.
Осам извођача представља скраћену радњу Шекспирове трагедије, играју различите улоге у преовлађујуће декламативном тону, без суптилније психологизације, физички изражајно, а такође и свирају, певају, плешу. Занимљива је сцена „Мишоловке” у којој исти глумци веома фарсично играју и глумце и гледаоце ове чувене „представе у представи” која треба да улови кривце за смрт краља (Гертруда и Клаудије). Примећујемо да ниво фарсе у овој сцени више приличи стилу игре путујућих глумаца из „Сна летње ноћи” који изводе сцене о Пираму и Тизби, него стилу „Хамлета”.
Сведена сценографија коју чине завесе и гомила кофера репрезентативна је за суштину ове продукције, а то је да је она путујућа представа, згодна да се спакује у комби и крене на непрегледно дугачак пут. Током гигантске двогодишње турнеје, Дромгулов и Бакхурстов „Хамлет” обићи ће чак две стотине и пет земаља, играјући на најразличитијим сценским просторима, од пустих пољана до раскошних националних театара. Везано за ту чињеницу, треба разумети њену спектакуларну природу, неслојевити третман Шекспирове драматургије. Лондонски Глоуб театар је свакако уникатна институција са тим правом, имајући у виду да је основни разлог њиховог данашњег рада глобално и масовно одржавање сећања на недостижну величину елизабетанског генијалца, што превасходно значи обраћање гледаоцима који нису шекспиролози.

На крају се отвара питање да ли би можда било боље да је избор за ову врсту амбициозног путујућег пројекта пао на неку од познатих Шекспирових комедија, можда на споменуту „Сан летње ноћи”. Онда (малобројнији) гледаоци са вишим естетским захтевима не би имали пуна уста аргумената против ове представе која наравно да не досеже дубине Шекспирове трагедије. Како год, овај „Хамлет” неоспорно испуњава своју основну мисију, а то је популарно вођење кроз Шекспиров свет, театар.
др Ана Тасић,
театролог и позоришни критичар
__________________________
К     О     Н     Т     А     К     Т
Урбани књижевни круг (УКК)
__________________________
Picture
др Ана Тасић, театролог и позоришни критичар
П О З О Р И Ш Н Е МИСЛИ
др Ана Тасић
Мисли – др Ане Тасић, театролога и позоришног критичара – о позоришту.
Picture
др Ана Тасић, театролог и позоришни критичар
П О З О Р И Ш Н А КРИТИКА
др Ана Тасић
„Хамлет” редитеља Доминика Дромгула и Била Бакхурста – лондонски Глоуб театар, на сцени Народног позоришта, у Београду.
Мјузикл „Виктор Викторија”, према тексту Блејка Едвардса, музика Хенри Манцини, режија Михаило Вукобратовић, Позориште на Теразијама.
Представа „Змајеубице”, према тексту Милене Марковић, режија Ива Милошевић, Југословенско драмско позориште.
Стеријино позорјe – „Принцип (мали ми је ово гроб)”, представа настала према драми Биљане Србљановић, у тумачењу пољског редитеља Михала Задаре и извођењу бечког позоришта Шаушпилхаус.
Стеријино позорјe – „Још увек олуја”, драма Петера Хандкеа, на сцени Српског народног позоришта, у извођењу Словенског народног гледалишча из Љубљане.
Стеријино позорјe – „Ожалошћена породица”, према комедији Бранислава Нушића, у редитељском тумачењу Николе Пејаковића, а у извођењу ансамбла Народног позоришта Републике Српске из Бањалуке.
Представа „Кад су цветале тикве”, према драми Драгослава Михаиловића, режија Бобан Скерлић, Београдско драмско позориште.
Братислава – У главном граду Словачке је од понедељка 12. до суботе 17. маја одржан 10. Интернационални фестивал Нове драме, по угледу, значају и програмској оријентацији пандан српском Стеријином позорју.
„Оставите поруку или Бегунци”, према мотивима из романа „У старини име му беше Хемус” Борислава Чичовачког, текст и режија Вида Огњеновић, Српско народно позориште, Нови Сад.
„Мизери”, по мотивима романа Стивена Кинга, редитељ Петар Поповић и „Славна Флоренс”, према тексту Питера Квилтера, режија Ђурђа Тешић, Атеље 212, Сцена „Петар Краљ”.
Представа „Код вечите славине”, по тексту Момчила Настасијевића, у адаптацији Слободана Обрадовића и режији Милана Нешковића; Сценa „Раша Плаовић”, Народно позориште у Београду.
„Рођендан господина Нушића”, према тексту Душана Ковачевића, редитељ Небојша Брадић, Звездара театар.
Представе Јернеја Лоренција, Душана Јовановића, Матјажа Бергера.
Представа „Мали ми је овај гроб”, према драми Биљане Србљановић, режија Дино Мустафић, копродукција Хартефакт, Битеф театар, Камерни театар 55, Казалиште Ulysses.
„Уносно место”, према тексту Александра Николајевича Островског, редитељ Егон Савин, Југословенско драмско позориште.
Представа „Август у округу Осејџ”, према тексту Трејсија Летса, режија Љиљана Тодоровић, Атеље 212.
Представа „Неопланта”, према роману Ласла Вегела, редитељ Андраш Урбан, драматург Ката Ђармати, Новосадско позориште (Ујвидеки синхаз).
Две нове представе у Дому омладине Београда: „Бања Робија”, продукција АпсАрт – Центар за позоришна истраживања, и „Мерлинкина исповест”, према тексту Миладина Шеварлића, редитељ Стеван Бодрожа.
Представа „Наши синови”, према драми Војислава М. Јовановића Марамбоа, адаптација и режија Татјана Мандић–Ригонат, Народно позориште у Београду, сцена Раша Плаовић.
Представа „Случајеви – Изгубљени у Србији”, ауторски пројект Кокана Младеновића, Омладинско позориште Дадов.
„Маратонци трче почасни круг”, Душан Ковачевић / Милица Краљ, Звездара театар и „Коштана”, Борисав Станковић / Андраш Урбан, Народно позориште Суботица.
„Los Jugoslavos”, Хуан Мајорга / Стеван Бодрожа, копродукција Народно позориште из Ужица, Пулс театар из Лазаревца и Битеф театар; „Издаја”, Харолд Пинтер / Горан Шушљик, Југословенско драмско позориште, сцена Бојан Ступица.
Трилогија „Passport”, редитељ Андраш Урбан, позориште Деже Костолањи, Суботица, београдска премијера на сцени Битеф театра.
„Мој син само мало спорије хода”, Београдско драмско позориште; и „Успаванка за Вука Ничијег”, копродукција Народног позоришта у Београду и Град-театра Будва.
„Српска трилогија”, по роману Стевана Јаковљевића, драматизација Миодраг и Светолик Никачевић, режија Славенко Салетовић; Народно позориште у Београду.
Theatre criticism & Photographs: Ana Tasic
All rights reserved 2014. Copyright © Ana Tasic

Published June 21, 2014 on Urban Book Circle
Published June 21, 2014 on Politika Online

Photos of Hamlet courtesy of Narodno pozoriste
All rights reserved 2014. Copyright © Narodno pozoriste

Design & Artwork by Djuradj Vujcic
Illustrated by Sarah Riordan
Edited by Prvoslav Vujcic
and Deidre McAuliffe

All rights reserved 2014. Copyright © Urban Book Circle

C     O     N     T     A     C     T

Published by Urban Book Circle on June 21, 2014
Urban Book Circle® (UBC)
Урбани књижевни круг – круг даровитих, писмених и храбрих.