|
|
„Први део Стриндбергове трилогије Пут у Дамаск (1898), симболичка
је, експресионистичка, фрагментарна и снолика драма лутања, трагања и
суочавања са страховима од самоће и егзистенције. Ово је и формално и
значењски компликован комад који у основи реферира на библијски мотив
Савловог духовног преображења на путу за Дамаск, а укључује и мноштво
других мотива из наслеђа цивилизације и културе, бајки, митова, легенди,
са јарким архетипским значењима.” – др Ана Тасић, театролог и позоришни критичар, пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга.
Духовно преображење на путу за Дамаск – др Ана Тасић
|
Духовно преображење на путу за Дамаск
„Пут у Дамаск”, Аугуст Стриндберг – Никита Миливојевић, Народно позориште у Београду.
ПУТ У ДАМАСК
Први део Стриндбергове трилогије „Пут у Дамаск” (1898), симболичка
је, експресионистичка, фрагментарна и снолика драма лутања, трагања и
суочавања са страховима од самоће и егзистенције. Ово је и формално и
значењски компликован комад који у основи реферира на библијски мотив
Савловог духовног преображења на путу за Дамаск, а укључује и мноштво
других мотива из наслеђа цивилизације и културе, бајки, митова, легенди,
са јарким архетипским значењима. Драма је изазовна за сценско
постављање утолико што је у њој све могуће и вероватно, она подражава
слободну, ирационалну форму сна, време и простор ту не постоје, како је и
сам Стриндберг забележио. Њени ликови нису личности, већ симболичне
фигуре које се изводе из свести Непознатог, разбијене и исцепане, у
складу са коренитом разбијеношћу модерног света.
Миливојевићево редитељско читање првог дела Стриндбергове снажне, али и прилично захтевне трилогије, базирано је на споља атрактивним средствима изражавања. Специфичан је концепт сценског простора, главни ликови су мултиплицирани, укључен је низ сликовитих плесних сцена, док је текст драме прилично скраћен (драматург Славко Милановић, сценски покрет Амалија Бенет). Избор да гледаоци буду мобилни, односно да буду смештени на столицама на ротационој сцени која се окреће укруг, формално је атрактивно решење, а значењски оправдано у односу на Стриндбергову драму која је кружне и симетричне структуре. Драма има седамнаест сцена, почиње на месту где се и завршава, а пут главног актера је симболички кружан и симетричан, у односу на централну девету сцену (тема драме одређује њену форму). Но, проблем тог атрактивног сценског решења је у томе што је он у значењском смислу оправдан у односу на текст драме, али не и представе.
Напуштена је симетрична и кружна структура Стриндбергове драме, тако да је мобилност публике само формално занимљива, она нема суштинско идејно оправдање и тежину коју би имала у случају да је у представи задржана циркуларност драме. Овако, она представља само сећање на текст, и заводљиву формалну егзибицију.
Миливојевићево редитељско читање првог дела Стриндбергове снажне, али и прилично захтевне трилогије, базирано је на споља атрактивним средствима изражавања. Специфичан је концепт сценског простора, главни ликови су мултиплицирани, укључен је низ сликовитих плесних сцена, док је текст драме прилично скраћен (драматург Славко Милановић, сценски покрет Амалија Бенет). Избор да гледаоци буду мобилни, односно да буду смештени на столицама на ротационој сцени која се окреће укруг, формално је атрактивно решење, а значењски оправдано у односу на Стриндбергову драму која је кружне и симетричне структуре. Драма има седамнаест сцена, почиње на месту где се и завршава, а пут главног актера је симболички кружан и симетричан, у односу на централну девету сцену (тема драме одређује њену форму). Но, проблем тог атрактивног сценског решења је у томе што је он у значењском смислу оправдан у односу на текст драме, али не и представе.
Напуштена је симетрична и кружна структура Стриндбергове драме, тако да је мобилност публике само формално занимљива, она нема суштинско идејно оправдање и тежину коју би имала у случају да је у представи задржана циркуларност драме. Овако, она представља само сећање на текст, и заводљиву формалну егзибицију.
|
„Пут у Дамаск” / Фото: Народно позориште у Београду
|
|
Већи део представе се игра у гледалишту, глумци се крећу међу
столицама у партеру, али и у ложама, на галеријама итд. Тај први део је
јаснији и сценски разговетнији, за разлику од другог који се игра у
дубини сцене, након окретања публике за 180 степени. Други део је збрзан
и збркан, Стриндбергов текст је у том делу прилично исечен, чиме је
елиминисана симетрија и кружни ток драме, без јаснијих разлога.
Избор да различити глумци играју Непознатог и истовремено друге ликове драме: Просјака, Лекара, Гостионичара и друге, интересантан је и има пуно значењско оправдање – ликови ове Стриндбергове драме су код различитих теоретичара, на пример Рејмонда Вилијамса и Слободана Селенића, интерпретирани као аспекти лика Непознатог, делови његове свести, експресионистички разбијене. У првој сцени представе, када се игра неколико глумаца који представљају Непознатог мултиплицира, обликује се чињеница да ће различити глумци играти Непознатог. Ипак, како се радња развија, долази до конфузије ко је ко, да ли глумци играју Непознатог или друге ликове, због чега је то решење било потребно другачије, јасније спровести. Гледалац представе мора да буде добро упознат са текстом драме, како би могао да је прати. А то од њега ипак не би требало да се очекује.
У погледу убедљивости наступа глумаца, представа је неуједначена, већи део глумаца Непознатог приказује декламативно и усиљено. Ефектнији су наступи Танасија Узуновића и Ненада Хаџи Маричића, који играју дискретно продорно, хипнотички, сугестивно, док су блеђи и неуверљивији Бранко Јеринић, Павле Јеринић, Бојан Кривокапић, Небојша Кундачина. Ликове Даме, такође, представљају три различите глумице Сена Ђоровић, Александра Николић и Јелена Ђулвезан, које су донеле снажнији, упечатљивији сценски израз.
„Пут у Дамаск” Никите Миливојевића необичан је и занимљив сценски експеримент на репертоару Националног театра, али му, нажалост, ипак фали више дубинског оправдања и унутрашње повезаности који би створили значењски заокруженију целину.
Избор да различити глумци играју Непознатог и истовремено друге ликове драме: Просјака, Лекара, Гостионичара и друге, интересантан је и има пуно значењско оправдање – ликови ове Стриндбергове драме су код различитих теоретичара, на пример Рејмонда Вилијамса и Слободана Селенића, интерпретирани као аспекти лика Непознатог, делови његове свести, експресионистички разбијене. У првој сцени представе, када се игра неколико глумаца који представљају Непознатог мултиплицира, обликује се чињеница да ће различити глумци играти Непознатог. Ипак, како се радња развија, долази до конфузије ко је ко, да ли глумци играју Непознатог или друге ликове, због чега је то решење било потребно другачије, јасније спровести. Гледалац представе мора да буде добро упознат са текстом драме, како би могао да је прати. А то од њега ипак не би требало да се очекује.
У погледу убедљивости наступа глумаца, представа је неуједначена, већи део глумаца Непознатог приказује декламативно и усиљено. Ефектнији су наступи Танасија Узуновића и Ненада Хаџи Маричића, који играју дискретно продорно, хипнотички, сугестивно, док су блеђи и неуверљивији Бранко Јеринић, Павле Јеринић, Бојан Кривокапић, Небојша Кундачина. Ликове Даме, такође, представљају три различите глумице Сена Ђоровић, Александра Николић и Јелена Ђулвезан, које су донеле снажнији, упечатљивији сценски израз.
„Пут у Дамаск” Никите Миливојевића необичан је и занимљив сценски експеримент на репертоару Националног театра, али му, нажалост, ипак фали више дубинског оправдања и унутрашње повезаности који би створили значењски заокруженију целину.
__________________________
__________________________
|
__________________________
др Ана Тасић,
театролог и позоришни критичар __________________________
|
|
др Ана Тасић,
театролог и позоришни критичар |
|
Београд, Србија – „Пут у Дамаск”, аутор Аугуст Стриндберг – режија Никита Миливојевић, Народно позориште у Београду. Први део Стриндбергове трилогије „Пут у Дамаск” (1898).
|
„Три класе и госпођа Нушић”, Владимир Ђурђевић – Милица Краљ, Београдско драмско позориште и „Ожалошћена породица”, Бранислав Нушић – Марко Манојловић, Атеље 212.
|
|
Стокхолм, Шведска – У организацији Шведског института од 2. до 5. новембра реализован је програм „Шведска сцена” у оквиру којег су представљени савремени трендови у шведском позоришту.
|
Стокхолм, Шведска – У организацији Шведског института од 2. до 5. новембра реализован је програм „Шведска сцена” у оквиру којег су представљени савремени трендови у шведском позоришту.
|
Нушићу у част – на сцени „Раша Плаовић” Народног позоришта „Књига друга”, премијера и „Кабаре Нушић”, Позориште Тимочке Крајине „Зоран Радмиловић”, Зајечар, гостовање.
|
Бертолд Брехт, Курт Вајл – „Опера за три гроша”, режија Томи Јанежич, копродукција Краљевско позориште Зетски дом, Цетиње, Црна Гора и Српско народно позориште, Нови Сад, Србија.
|
48. Битеф – „Александра Зец”, Оливер Фрљић, ХКД театар, Ријека и „Полудела локомотива”, текст Станислав Игнаци Виткијевич, режија Јернеј Лоренци, Словенско народно гледалишче Љубљана.
|
48. Битеф – „Гробница за Бориса Давидовича”, према насловној новели из Кишове истоимене збирке новела (1976), режија Ивица Буљан, копродукција Хартефакт, „Битеф театар”.
|
48. Битеф – „Прошлост је сада”, редитељке Корине Мајер, Базел, Швајцарска и продукција „Бојно поље сећања 1914–2014” аутора Ханса Вернера Крезингера и Регине Дуре, Берлин, Немачка.
|
_48. Битеф – „(А)полонија”, Кжиштоф Варликовски, Нови театар, Варшава, Пољска и „Наш разред”, Тадеуш Слобођанек – Јана Рос, Литванско национално драмско позориште, Вилњус.
|
48. Битеф – Представа „А где је револуција стоко” редитеља Борута Шепаровића, премијерно изведена продукција која је отворила 48. Битеф, на сцени Дома омладине, у Београду.
|
Единбург, Шкотска – Фринџ фестивал је одржан од 1. до 25. августа 2014. године. Са 3.193 различите представе, направљен је фасцинантан рекорд – овогодишњи програм је имао највише представа у историји Фринџа!
|
Единбург, Шкотска – У завршници позоришног програма Единбуршког интернационалног фестивала приказане су две премијере, „Хелен Лоренс” и „Слатки мамбо”. „Хелен Лоренс” је продукција Канадске сцене, групе основане 1987. године у Торонту (Канада).
|
Единбург, Шкотска – Овогодишњи Фринџ фестивал, одржан од 1. до 25. августа 2014. године, поново је, по фасцинантном броју наступа, потврдио да је (необориво) реч о најквантитативнијој театарској смотри на свету.
|
Единбург, Шкотска – Единбуршки интернационални фестивал, од 8. до 31. августа, посвећен је стогодишњици Великог рата.
|
Будва, Црна Гора – Званичан програм овогодишњег, 28. издања фестивала „Град театар” затворен је извођењем „Опере ултиме” редитеља Кокана Младеновића.
|
Будва, Црна Гора – Град театар Будва: премијера Чеховљеве „Три сестре” у Цркви Свете Марије, у режији и адаптацији Ане Вукотић и Слободана Милатовића.
|
Тиват, Црна Гора – У оквиру фестивала „Пургаторије”, у Центру за културу премијерно је изведена представа „Провиденца”, настала на основу Чеховљевог „Ујка Вање”, у адаптацији Стевана Копривице и режији Егона Савина; продукција Центар за културу Тиват.
|
Котор, Црна Гора – На Летњој позорници, у оквиру Међународног фестивала „Котор арт”, премијерно је изведена Брешанова „Представа Хамлета у селу Мрдуша Доња”, у режији Луке Кортине, копродукција Котор арта и Црногорског народног позоришта.
|
Представа „Шекспирова наушница” Љубише Ристића, према текстовима Јонеска, Бејкона и Шекспира. Основну драматуршку линију ствара Јонескова антидрама „Ћелава певачица”, сцене из Шекспирових драма и делови из филозофских расправа Френсиса Бејкона, из дела „Нови органон”.
|
Чортановци, Србија – Фестивал „Нови тврђава театар” одржан је у Вили „Станковић” у Чортановцима код Инђије, од 5. до 9. јула, у прилично необичним околностима. Фестивал је реализован у особеном избеглиштву, после прогона дирекције фестивала с њихове иницијалне, оснивачке адресе у Смедереву.
|
Лондон, Енглеска – У оквиру овогодишњег јубиларног 20. издања респектабилног ЛИФТ-а, Лондонског интернационалног театарског фестивала који се одржава бијенално, од 2. до 29. јуна, посебно је организован потпрограм „После рата” посвећен преиспитивању узрока и последица Првог светског рата.
|
Лондон, Енглеска – „Прст обарач метак пиштољ”, нова драма Ненада Прокића премијерно изведена у суботу 28. јуна 2014. године, тачно на стогодишњицу од атентата на Франца Фердинанда, у оквиру програма Лондонског интернационалног театарског фестивала, на сцени Уметничког центра Батерси, у јужном Лондону.
|
У оквиру овогодишњег јубиларног 20. издања ЛИФТ-а, Лондонског интернационалног театарског фестивала, организован је потпрограм „После рата”.
|
„Хамлет” редитеља Доминика Дромгула и Била Бакхурста – лондонски Глоуб театар, на сцени Народног позоришта у Београду. На великој светској турнеји, Србија је 23. земља коју су посетили.
|
Мјузикл „Виктор Викторија”, према тексту Блејка Едвардса, музика Хенри Манцини, режија Михаило Вукобратовић, Позориште на Теразијама.
|
Београд, Србија – „Змајеубице”, представа настала према тексту Милене Марковић, режија Ива Милошевић, Југословенско драмско позориште.
|
Стеријино позорјe – „Принцип (мали ми је ово гроб)”, према драми Биљане Србљановић, у тумачењу пољског редитеља Михала Задаре и извођењу бечког позоришта Шаушпилхаус.
|
Стеријино позорјe – „Још увек олуја”, драма Петера Хандкеа, на сцени Српског народног позоришта, у извођењу Словенског народног гледалишча из Љубљане.
|
Стеријино позорјe – „Ожалошћена породица”, према комедији Бранислава Нушића, у редитељском тумачењу Николе Пејаковића, а у извођењу ансамбла Народног позоришта Републике Српске из Бањалуке.
|
Београд, Србија – „Кад су цветале тикве”, представа настала према забрањиваној драми „Кад су цветале тикве” Драгослава Михаиловића (1969), режија Бобан Скерлић, Београдско драмско позориште.
|
„Оставите поруку или Бегунци”, према мотивима из романа „У старини име му беше Хемус” Борислава Чичовачког, текст и режија Вида Огњеновић, Српско народно позориште, Нови Сад.
|
„Мизери”, по мотивима романа Стивена Кинга, редитељ Петар Поповић и „Славна Флоренс”, према тексту Питера Квилтера, режија Ђурђа Тешић, Атеље 212, Сцена „Петар Краљ”.
|
Представа „Код вечите славине”, по тексту Момчила Настасијевића, у адаптацији Слободана Обрадовића и режији Милана Нешковића; Сценa „Раша Плаовић”, Народно позориште у Београду.
|
„Рођендан господина Нушића”, Душан Ковачевић – Небојша Брадић, Звездара театар. Радња је смештена у скадарлијску кафану „Златни пехар”, где Нушић свраћа на свој шездесети рођендан.
|
У Прешерновом гледалишчу у Крању је 27. марта 2014. године отворен 44. фестивал Недеља словеначке драме. Представе Јернеја Лоренција, Душана Јовановића, Матјажа Бергера.
|
Представа „Мали ми је овај гроб”, према најновијој дводелној драми књижевнице Биљане Србљановић, режија Дино Мустафић, копродукција Хартефакт, Битеф театар, Камерни театар 55, Казалиште Ulysses.
|
„Уносно место”, према тексту Александра Николајевича Островског, редитељ Егон Савин, Југословенско драмско позориште.
|
Београд, Србија – „Август у округу Осејџ”, представа према истоименој драми америчког писца и глумца Трејсија Летса (2007), режија Љиљана Тодоровић, Атеље 212.
|
Представа „Неопланта”, према роману Ласла Вегела, редитељ Андраш Урбан, драматург Ката Ђармати, Новосадско позориште (Ујвидеки синхаз).
|
Дом омладине Београда: „Бања Робија”, продукција АпсАрт – Центар за позоришна истраживања, и „Мерлинкина исповест”, према тексту Миладина Шеварлића, редитељ Стеван Бодрожа.
|
Београд, Србија – „Наши синови”, представа према натуралистичкој драми Војислава М. Јовановића Марамбоа (1906), адаптација и режија Татјана Мандић Ригонат, Народно позориште у Београду, сцена „Раша Плаовић”.
|
„Случајеви – Изгубљени у Србији”, ауторски пројекат редитеља Кокана Младеновића, Омладинско позориште Дадов. Актери и извођачи представе су деца узраста између десет и двадесет година.
|
|
др Ана Тасић,
театролог и позоришни критичар |
|
|
Србија – „Маратонци трче почасни круг”, аутор Душан Ковачевић (1972), режија Милица Краљ, Звездара театар и представа „Коштана”, аутор Борисав Станковић, режија Андраш Урбан, Народно позориште Суботица.
|
„Los Jugoslavos”, Хуан Мајорга – Стеван Бодрожа, копродукција Народно позориште из Ужица, Пулс театар из Лазаревца и Битеф театар; представа „Издаја”, Харолд Пинтер – Горан Шушљик, ЈДП.
|
Београд, Србија – Трилогија „Passport” редитеља Андраша Урбана, у продукцији суботичког позоришта „Деже Костолањи”, београдска премијера на сцени Битеф театра.
|
Београд, Србија – „Српска трилогија”, по роману Стевана Јаковљевића, драматизација Миодраг и Светолик Никачевић, режија Славенко Салетовић; Народно позориште у Београду.
|
|
др Ана Тасић,
театролог и позоришни критичар |
|
Мисли – др Ане Тасић, театролога и позоришног критичара – о позоришту.
Прочитајте правила коришћења – на енглеском језику (Terms and Conditions, Privacy Policy, Disclaimer) – пре него што пошаљете коментар. Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција „Круга УКК” – онлајн часописа примењене књижевности и традиционалне уметности – Урбаног књижевног круга, задржава право да – уколико их процени као неумесне – скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или сарадника и чланова Урбаног књижевног круга и чланова редакције „Круга УКК”, као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Урбани књижевни круг и „Круг УКК” нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара прочитали и разумели правила коришћења која су искључиво на енглеском језику – и потврдили сагласност са наведеним правилима.
|
Note: The Urban Book Circle does not necessarily endorse any of the views posted. By submitting your comments, you acknowledge that the Urban Book Circle has the right to reproduce, broadcast and publicize those comments or any part thereof in any manner whatsoever. Please note that comments are moderated and published according to our Terms and Conditions.
|
· Theatre criticism & Photographs: Ana Tasic / All rights reserved 2014. Copyright © Ana Tasic ·
· Photos of Put u Damask courtesy of National Theatre Belgrade
All rights reserved 2014. Copyright © National Theatre Belgrade ·
All rights reserved 2014. Copyright © National Theatre Belgrade ·
· Published on Urban Book Circle · Published on Politika Online ·
· Design & Artwork by Djuradj Vujcic and Prvoslav Vujcic · Illustrated by Sarah Riordan and Deidre McAuliffe ·
· Edited by Djuradj Vujcic, Prvoslav Vujcic, Deidre McAuliffe, Sarah Riordan and Danijela Kovacevic Mikic ·
· Edited by Djuradj Vujcic, Prvoslav Vujcic, Deidre McAuliffe, Sarah Riordan and Danijela Kovacevic Mikic ·
All rights reserved 2014. Copyright © Urban Book Circle®
Published by Urban Book Circle on November 26, 2014
Urban Book Circle® (UBC)
Urban Book Circle® (UBC)
Урбани књижевни круг – круг даровитих, писмених и храбрих.