др Ана Тасић, театролог и позоришни критичар
„Коштана”, Борисав
Станковић / Андраш Урбан, Народно позориште Суботица |
Д р у ш т в о
испало из зглоба 
|
„Маратонци трче почасни круг”,
Душан Ковачевић / Милица Краљ, Звездара театар 
|
МАРАТОНЦИ ТРЧЕ ПОЧАСНИ КРУГ
Ако су у једном друштву и жене постале тако монструозне,
ситуација се намеће као још безнадежнија
ситуација се намеће као још безнадежнија
Настала на основу култне црне комедије Душана Ковачевића, „Маратонци трче почасан круг” (1972), радња представе редитељке Милице Краљ транспонована је у наше време свеприсутног хохштаплераја, профитерства заснованог на безобзирним крађама и подвалама и потпуне девастације културних вредности.
Оно што је посебно другачије у односу на оригинални текст је измештање полних идентитета ликова, Топаловићи су постали Топаловићке, Кристина – Кристијан, Били Питон – Биља Питон итд. Та промена појачава утисак о ужасности радње, даље замрачује значења брда гнусоба које чланови ове наказне породице чине – ако су у једном друштву и жене постале тако монструозне, ситуација се намеће као још безнадежнија. Ове драматуршке интервенције у односу на оригинални Ковачевићев текст похвалне су јер оправдавају разлоге за нову продукцију овог савременог класика српске драматургије.
Са друге стране, сценска интерпретација текста није тако похвална, прегруба је и недовољно промишљена. Радња се води неубедљиво, млитаво, догађаји се усиљено, тешко тетурају по сцени, због чега ни комички потенцијали текста нису остварени у својој пуноћи. Пажња публике успева да се делимично задржи због квалитета текста, његове изванредне савремености, као и због игре неколико глумаца. Посебно је шармантан и комички ефектан наступ Милорада Дамјановића, који са лакоћом и фином разиграношћу представља неподношљиво размаженог Кристијана, и Христине Поповић, која продорно обликује Ђенку, уметницу авангардистичке провенијенције. Катарина Жутић такође убедљиво, у јарким цртама, игра Мирку, побуњену чланицу породице Топаловић, која у почетку жели да напусти њихов мутиводски бизнис, конкретно и симболички увезан са смрћу.
Ипак, она не проналази излаз из тог тамног света битанглука, напротив, након убиства Кристијана које представља њен симболички ритуал иницијације, Мирка постаје нови вођа, суровији и гаднији од њених претходника. Овај преокрет се може разумети као метафорички знак да се овде никада ништа неће променити набоље, свака назнака преображаја претвара се у своју супротност. Тијана Дапчевић оштро и сирово игра батинашицу Биљу Питон, на тренутке смешно, мада превише клишетизирано. Оливера, тихог и послушног слугу, игра Александар Алач, у пуном контрасту са бучном четом караконџула из рода Топаловићки, који, поред поменуте Мирке чине најстарија Максимилијанка (Неда Арнерић), Аксентија (Љиљана Драгутиновић), Милунка (Миња Филиповић), Лакица (Елизабета Ђоревска).
Оно што је посебно другачије у односу на оригинални текст је измештање полних идентитета ликова, Топаловићи су постали Топаловићке, Кристина – Кристијан, Били Питон – Биља Питон итд. Та промена појачава утисак о ужасности радње, даље замрачује значења брда гнусоба које чланови ове наказне породице чине – ако су у једном друштву и жене постале тако монструозне, ситуација се намеће као још безнадежнија. Ове драматуршке интервенције у односу на оригинални Ковачевићев текст похвалне су јер оправдавају разлоге за нову продукцију овог савременог класика српске драматургије.
Са друге стране, сценска интерпретација текста није тако похвална, прегруба је и недовољно промишљена. Радња се води неубедљиво, млитаво, догађаји се усиљено, тешко тетурају по сцени, због чега ни комички потенцијали текста нису остварени у својој пуноћи. Пажња публике успева да се делимично задржи због квалитета текста, његове изванредне савремености, као и због игре неколико глумаца. Посебно је шармантан и комички ефектан наступ Милорада Дамјановића, који са лакоћом и фином разиграношћу представља неподношљиво размаженог Кристијана, и Христине Поповић, која продорно обликује Ђенку, уметницу авангардистичке провенијенције. Катарина Жутић такође убедљиво, у јарким цртама, игра Мирку, побуњену чланицу породице Топаловић, која у почетку жели да напусти њихов мутиводски бизнис, конкретно и симболички увезан са смрћу.
Ипак, она не проналази излаз из тог тамног света битанглука, напротив, након убиства Кристијана које представља њен симболички ритуал иницијације, Мирка постаје нови вођа, суровији и гаднији од њених претходника. Овај преокрет се може разумети као метафорички знак да се овде никада ништа неће променити набоље, свака назнака преображаја претвара се у своју супротност. Тијана Дапчевић оштро и сирово игра батинашицу Биљу Питон, на тренутке смешно, мада превише клишетизирано. Оливера, тихог и послушног слугу, игра Александар Алач, у пуном контрасту са бучном четом караконџула из рода Топаловићки, који, поред поменуте Мирке чине најстарија Максимилијанка (Неда Арнерић), Аксентија (Љиљана Драгутиновић), Милунка (Миња Филиповић), Лакица (Елизабета Ђоревска).
КОШТАНА
А зло се чини у окружењу традиционалних,
(квази)религијом прожетих обичаја
(квази)религијом прожетих обичаја
Док је савременост представе „Маратонци трче последњи круг” сценски недовршена, извештачена, несуштинска, упркос потенцијалима текста драме, савременост „Коштане” Народног позоришта из Суботице, стварна је, есенцијална, дубинска. Седам деценија старији класик Боре Станковића (1902), драму са певањем о трагичности љубави, безграничности страсти, слободи и уметности, као и о фолклору и патријархалним обичајима, редитељ Андраш Урбан на сцену је истресао у изузетно провокативном облику. У представи су бескомпромисно изоштрени мотиви дискриминације, манипулације религијом, безобзирне сексуалне експлоатације женског тела. Игра је физички експресивна, експлозивна, узнемирујућа до сржи.
На сцени је уплетено извођење сонгова веома изазовног садржаја, без длаке на језику, са краћим драмским сценама које муњевито приказују физичко и вербално насиље, зверско понашање над женама, уз пратњу и симболичку подршку традиционалних обичаја. Урбанова позорница је фронт, платформа ужаса – Хаџи-Тома (Љубиша Ристовић), Арса (Владимир Грбић), Митка (Бранко Лукач), Стојан (Срђан Секулић), Пандур (Зоран Бучевац) изводе плес смрти, оперу из пакла, док им Коштана (одлична Емина Елор) поји до последњег даха, покушавајући да нађе спас од те групе крволочних, разјарених креатура.
А зло се чини у окружењу традиционалних, (квази)религијом прожетих обичаја, чиме се најдиректније упућује критика дволичности дубоко укорењених у нашем систему вредности. У закону се (номинално) забрањују све дискриминације, док се у стварности затварају очи пред неправдама по етничким, верским, сексуалним основама. Урбанова „Коштана” је гласан, сиров крик против таквих друштвених неправди, вапај за помоћ избачен у једном даху, и бруталистичким рукописом исписан протест против друштва испалог из зглоба.
На сцени је уплетено извођење сонгова веома изазовног садржаја, без длаке на језику, са краћим драмским сценама које муњевито приказују физичко и вербално насиље, зверско понашање над женама, уз пратњу и симболичку подршку традиционалних обичаја. Урбанова позорница је фронт, платформа ужаса – Хаџи-Тома (Љубиша Ристовић), Арса (Владимир Грбић), Митка (Бранко Лукач), Стојан (Срђан Секулић), Пандур (Зоран Бучевац) изводе плес смрти, оперу из пакла, док им Коштана (одлична Емина Елор) поји до последњег даха, покушавајући да нађе спас од те групе крволочних, разјарених креатура.
А зло се чини у окружењу традиционалних, (квази)религијом прожетих обичаја, чиме се најдиректније упућује критика дволичности дубоко укорењених у нашем систему вредности. У закону се (номинално) забрањују све дискриминације, док се у стварности затварају очи пред неправдама по етничким, верским, сексуалним основама. Урбанова „Коштана” је гласан, сиров крик против таквих друштвених неправди, вапај за помоћ избачен у једном даху, и бруталистичким рукописом исписан протест против друштва испалог из зглоба.
др Ана Тасић,
театролог и позоришни критичар
__________________________
К О Н Т А К Т
Урбани књижевни круг (УКК)
театролог и позоришни критичар
__________________________
К О Н Т А К Т
Урбани књижевни круг (УКК)
Words & Photographs: Ana Tasic
All rights reserved 2013. Copyright © Ana Tasic
Published December 26, 2013 on Urban Book Circle
Published December 26, 2013 on Politika Online
C O N T A C T
Published by Urban Book Circle on December 26, 2013
Urban Book Circle® (UBC)
All rights reserved 2013. Copyright © Ana Tasic
Published December 26, 2013 on Urban Book Circle
Published December 26, 2013 on Politika Online
C O N T A C T
Published by Urban Book Circle on December 26, 2013
Urban Book Circle® (UBC)
