• „Оставите поруку или Бегунци”, према мотивима из романа „У старини име му беше Хемус” Борислава Чичовачког, текст и режија Вида Огњеновић, Српско народно позориште, Нови Сад.
П О З О Р И Ш Н А К Р И Т И К А
Драстично мењање општег стања свести – др Ана Тасић
  • „Круг УКК” – онлајн часопис примењене књижевности и традиционалне уметности – Урбаног књижевног круга, с благословом др Ане Тасић, објављује позоришне критике др Ане Тасић, театролога и позоришног критичара, сарадника и почасног члана Урбаног књижевног круга.
Драстично мењање општег стања свести
ОСТАВИТЕ ПОРУКУ ИЛИ БЕГУНЦИ
Текст представе „Оставите поруку или Бегунци” је ауторско драмско дело Виде Огњеновић, настало према мотивима из романа „У старини име му беше Хемус” Борислава Чичовачког, односно једног његовог дела, приповетке коју чине поруке остављене на телефонској секретарици (драматург Светислав Јованов). Тај низ бројних порука, остављених протагонисти Марку, смештен је у оквир драме која се одвија између неколико ликова у Јоханесбургу, избеглих из Југославије почетком деведесетих година, под притисцима војних обавеза и општег друштвеног лудила.

Тема представе, исписивање судбине избеглица са југословенских простора, талентованих и квалитетних људи који су више-мање били принуђени да напусте своју земљу, свакако је изузетно битна у овом тренутку. Не само због конкретног бављења суновратима вредности деведесетих година, већ и због последица које су се протегле и у наше време – између осталог, драстичног мењања општег стања свести становништва, изазваног емиграцијом неколико стотина хиљада младих стручњака. Такође, третман ове теме необично је важан и због данас актуелизованог питања напуштања наше земље. Укратко, сам избор постављања ове проблематике на сцену Српског народног позоришта има велики значај.

Нажалост, начин њене обраде, сценско уклапање бројних текстуалних материјала, линије драмске радње и оне која се одвија у прошлости, кроз поруке остављене на телефонском  апарату, није највештији. Самом том споју играног и псеудодокументаристичког дела фали драмске убедљивости, веродостојности, доследности. Такође, било је неопходно направити оштрију селекцију у избору звучних порука. Њихово предугачко низање није сценски потентно, због чега у тим сегментима представе долази до приличне монотоније. Ту има прегршт порука које доносе излишне варијације на већ апсолвиране теме. Упорно инсистирање на амбициозном простирању овог тока радње доводи до драстичног застоја у развоју сценске динамике, иако се оно правда објашњењем да преслушавање тих порука представља емотивну везу ликова са напуштеном отаџбином, поље њихове утехе, задовољавања чежње.
Играна драма, коју стварају судбине успешног композитора Марка (Југослав Крајнов), његове жене балерине Ане (Јована Балашевић), докторке Јасне (Сања Микитишин), архитекткиње Наташе (Јована Мишковић) и других, носи неколико врло упечатљивих сцена. Они су носиоци драме неприпадања, принудне одвојености, осуђености на егзистенцију у јужноафричком егзилу, уплетене и са драмама (личног) суочавања са оптужбама за издају. Тај део представе садржи пар истински потресних, катарзичних тренутака, у великој мери захваљујући аутентично продорној игри глумаца, највише Крајнова и Микитишинове. Ипак, на плану драмског развоја, у овом делу се могло отићи даље и дубље, има и ту вртења у круг, тапкања у месту. Треба поменути и то да је крај представе који доноси стапање линије радње у телефонским порукама и линије игране радње, превише нагао, као да је одсечен. Био је очекиван некакав епилог, што је изостало.

За разлику од прилично проблематичног драматуршког нивоа представе „Оставите поруку или Бегунци“, режија Виде Огњеновић је углавном доследна, стилизована, суптилна, мада има оптерећења у представљању звучног тока радње – неке од порука су емитоване као аудио записи, а неке бројни глумци уживо играју на сцени (издвојићемо посебно сугестивну игру Александре Плескоњић као Мама Росе). Дизајн је савремен, елегантан, сагласно стилизован, простор означава ентеријер Марковог стана (сценограф Жељко Пишкорић, костимограф Марина Сремац). Публика седи на сцени, на тесно збијеним столицама, близу простора игре, што сигурно појачава емотивни доживљај радње.

Једна од последица одсуства строжије селекције у стварању сценског текста јесте и дужина представе – њена  непотребно размахана двосатност доводи до расипања квалитета које она неоспорно садржи. Да је радња згуснутија, очишћена од баласта, вредности представе би сигурно биле видљивије.
др Ана Тасић,
театролог и позоришни критичар
__________________________
К     О     Н     Т     А     К     Т
Урбани књижевни круг (УКК)
__________________________
Picture
др Ана Тасић, театролог и позоришни критичар
П О З О Р И Ш Н А КРИТИКА
др Ана Тасић
„Оставите поруку или Бегунци”, према мотивима из романа „У старини име му беше Хемус” Борислава Чичовачког, текст и режија Вида Огњеновић, Српско народно позориште, Нови Сад.
„Мизери”, по мотивима романа Стивена Кинга, редитељ Петар Поповић и „Славна Флоренс”, према тексту Питера Квилтера, режија Ђурђа Тешић, Атеље 212, Сцена „Петар Краљ”.
Представа „Код вечите славине”, по тексту Момчила Настасијевића, у адаптацији Слободана Обрадовића и режији Милана Нешковића; Сценa „Раша Плаовић”, Народно позориште у Београду.
„Рођендан господина Нушића”, према тексту Душана Ковачевића, редитељ Небојша Брадић, Звездара театар.
Представе Јернеја Лоренција, Душана Јовановића, Матјажа Бергера.
Представа „Мали ми је овај гроб”, према драми Биљане Србљановић, режија Дино Мустафић, копродукција Хартефакт, Битеф театар, Камерни театар 55, Казалиште Ulysses.
„Уносно место”, према тексту Александра Николајевича Островског, редитељ Егон Савин, Југословенско драмско позориште.
Представа „Август у округу Осејџ”, према тексту Трејсија Летса, режија Љиљана Тодоровић, Атеље 212.
Представа „Неопланта”, према роману Ласла Вегела, редитељ Андраш Урбан, драматург Ката Ђармати, Новосадско позориште (Ујвидеки синхаз).
Две нове представе у Дому омладине Београда: „Бања Робија”, продукција АпсАрт – Центар за позоришна истраживања, и „Мерлинкина исповест”, према тексту Миладина Шеварлића, редитељ Стеван Бодрожа.
Представа „Наши синови”, према драми Војислава М. Јовановића Марамбоа, адаптација и режија Татјана Мандић–Ригонат, Народно позориште у Београду, сцена Раша Плаовић.
Представа „Случајеви – Изгубљени у Србији”, ауторски пројект Кокана Младеновића, Омладинско позориште Дадов.
„Маратонци трче почасни круг”, Душан Ковачевић / Милица Краљ, Звездара театар и „Коштана”, Борисав Станковић / Андраш Урбан, Народно позориште Суботица.
„Los Jugoslavos”, Хуан Мајорга / Стеван Бодрожа, копродукција Народно позориште из Ужица, Пулс театар из Лазаревца и Битеф театар; „Издаја”, Харолд Пинтер / Горан Шушљик, Југословенско драмско позориште, сцена Бојан Ступица.
Трилогија „Passport”, редитељ Андраш Урбан, позориште Деже Костолањи, Суботица, београдска премијера на сцени Битеф театра.
„Мој син само мало спорије хода”, Београдско драмско позориште; и „Успаванка за Вука Ничијег”, копродукција Народног позоришта у Београду и Град-театра Будва.
„Српска трилогија”, по роману Стевана Јаковљевића, драматизација Миодраг и Светолик Никачевић, режија Славенко Салетовић; Народно позориште у Београду.
П О З О Р И Ш Н Е МИСЛИ
др Ана Тасић
Мисли – др Ане Тасић, театролога и позоришног критичара – о позоришту.
Picture
др Ана Тасић, театролог и позоришни критичар
Theatre criticism & Photographs: Ana Tasic
All rights reserved 2014. Copyright © Ana Tasic

Published May 12, 2014 on Urban Book Circle
Published May 12, 2014 on Politika Online

Photos of Ostavite poruku ili Begunci courtesy of Srpsko narodno pozoriste
All rights reserved 2014. Copyright © Srpsko narodno pozoriste

Design & Artwork by Djuradj Vujcic
Illustrated by Sarah Riordan
Edited by Prvoslav Vujcic
and Deidre McAuliffe

All rights reserved 2014. Copyright © Urban Book Circle

C     O     N     T     A     C     T

Published by Urban Book Circle on May 12, 2014
Urban Book Circle® (UBC)
Урбани књижевни круг – круг даровитих, писмених и храбрих.