Picture
Vladimir Favorsky, Woodcut of Fyodor Dostoevsky, 1929
Ванхрамовна литургија Фјодора Михајловича Достојевског
Драгослав Бокан
„Круг УКК” – онлајн часопис примењене књижевности и традиционалне уметности – Урбаног књижевног круга, с благословом Драгослава Бокана, објављује приче филмског режисера и књижевника Драгослава Бокана, пријатеља и сарадника – почасног члана Урбаног књижевног круга, из две књиге у настајању – „Некоректне мисли, фејсбук дневник” и „Несвакидашње мисли, фејсбук ноћник”.
  • Урбани књижевни круг (УКК) је књижевно друштво са седиштем у Канади. УКК окупља писце и уметнике широм света. УКК тренутно има сараднике и почасне чланове у Канади, Ирској, Србији, Сједињеним Америчким Државама, Словенији, Црној Гори, Енглеској, Босни и Херцеговини, Хрватској, Македонији, Индији, Италији, Француској – и наставља са експанзијом.
Драгослав Бокан
Нико од немачких, швајцарских, француских и италијанских писаца није с њим разговарао, нити уопште приметио његово постојање док је годинама гладовао и писао у њиховој близини.
Ванхрамовна литургија
Фјодора Михајловича Достојевског
Достојевски, по оцу племићког порекла, рођен је 1821, у правом правцатом сиротишту (и тамо, у „Маринској болници за сиромашне”, практично је одрастао, одмах уз душевну болницу и гробље за криминалце).

Већ је почетак његовог живота све наговестио. Све што ће га даље, до краја, пратити као сенка, свих педесет и девет година његовог боравка с ове стране гроба.

А живео је, дословно, пакао на земљи – од свог првог до последњег дана.

Не знам никог од великана руске и светске културе (из ма које епохе) ко је проживео овако мукотрпну и тешку судбину, с бескрајним низом оловних дана и ноћи без месечеве светлости.

Стална мука и трпљење, без икакве и ичије подршке, а уз небројена понижења.

Био је у затвору и на тешкој сибирској робији.

Осуђен је, 1849, на смрт стрељањем (облаче му „мртвачку кошуљу”, вежу га за стуб, стављају му повез на очи; претећи се дижу „дуге цеви” и искусни стрелци циљају у лице, груди, стомак... ударају добоши који најављују стрељање и... тек онда официр чита већ полумртвом писцу царску „заповест о помиловању”).

Живи брачни и пословни пакао; прерано му умире вољени старији брат (Михаило) и он на све своје, тад додаје и братовљеве дугове (и брине о његовој породици).

Трпи страшни живот у изнајмљеним мрачним собичцима, након великих успеха бива заборављен и напуштен од свих (и тако неколико пута).

У иностранству живи (бежећи из своје земље од дугова које није могао да врати) без икаквих „дознака из Русије”, умирући од глади – улазећи у музеје да се огреје и у кафане да, уз чашу чесмоваче, бесплатно прелиста на брзину руске новине.

Утеху налази у коцкању (карте и рулет), а „зелени сто” у Баден Бадену му умало узима душу.

Нико од немачких, швајцарских, француских и италијанских писаца није с њим разговарао, нити уопште приметио његово постојање док је годинама гладовао и писао у њиховој близини.

У залагаоници у једном тренутку залаже чак и своје панталоне (немајући ни за хлеб), а брутални станодавци му вечно прете полицијом и судом због неплаћене кирије.

Клечи пред толиким недостојним бирократама и малограђанима и принуђен је да, као просјак, моли много горе од себе за њихов прилог што „преживљавање значи”. А над његовим делима плаче и сам руски цар, свестан надљудске снаге Фјодоровог талента, али то не помаже највећем писцу своје епохе да колико-толико достојанствено преживи, без сталног страха од нових хапшења и казненог враћања у сибирску ледену пустињу (и пред стрељачки вод).

Доживљава страшне епилептичне нападе, који његове дане и ноћи претварају у стално бунцање и лебдење без тела над земљом (непрестано између живота и смрти).

Пише док му жена јауче од трудничких болова.

Умире му дете.

Свим својим бићем осећа језиве последице потпуног сиромаштва и оног неподношљивог стида због невраћених дугова – увек под тамним судбинским облацима непрекидне несреће.

Али, Достојевски верује у Бога, без икакве стварне, суштинске (велике) сумње у постојање Бога.

Његов ум стално пролази чистилиште свакодневне „мале сумње”, али његово биће се, понизношћу и спознајом, клања бескрају вечности.

Осећа у сваком искушењу прилику за уздизање духа и спасење, славећи Бога који му је послао, по својој промисли, и то (још једно, најновије) искушење и шансу да опет и опет и опет покаже своју унутрашњу снагу и дубину вере.

„Између Достојевског и његове судбине влада непрекидна борба, нека врста непријатељства пуног љубави.”

У тој судбинској борби, испуњеној страдањима и болешћу (епилепсија се појављује као „мала смрт”, кад Достојевског гуше унутрашњи демони, сви ти сићушни злодуси, избезумљени због светлости живе „иконе Божије” што бљешти, све јаче, у њему), све је Голгота и све пут ка спасењу.

Једину утеху налази у посетама Оптиној пустињи, разговарајући са најумнијим саговорницима тадашње Русије, схи-монасима и архимандритима духовне отаџбине (с безбројним црквама и манастирима на земљи и с хорским молитвама житеља пренасељене Свете Русије на Небу).

Зато његове књиге представљају истинску ванхрамовну литургију.

Читањем дела: „Бедни људи”, „Браћа Карамазови”, „Зли дуси”, „Злочин и казна”, „Идиот”, „Записи из подземља”, „Младић”, „Кротка”, „Беле ноћи”, „Двојник”, „Коцкар”, „Њеточка Њезванова”, пишчевих јединствених „Дневника”... дижу се куполе цркава и кровови библиотека, размичу зидови цркава и књижара, иконостаси лебде улицама, а чује се и (бездушнима нечујно) појање којим се призивају анђели утехе.  А они лете у јатима и ројевима над занесеним читаоцима бесмртних литерарних тропара и чудесних естетских акатиста Фјодора Михајловича Достојевског, нашег заступника пред Христом. Највећег руског и српског и свечовечанског писца.

Свој први дан истинске слободе, Фјодор Михајлович Достојевски је доживео 9. фебруара 1881. године, у тренутку свог толико чеканог уласка у вечност.
Драгослав Бокан,
филмски режисер и књижевник
Picture
Vladimir Favorsky, Woodcut of Fyodor Dostoevsky, 1929
Фјодор Михајлович Достојевски (рус. Фёдор Михайлович Достоевский; рођен 11. новембра, односно 30. октобра по старом календару, 1821. године у Москви, Руска Империја; преминуо 9. фебруара, односно 28. јануара по старом календару, 1881. године у Санкт Петербургу, Руска Империја), руски писац.
К О Л У М Н Е
Драгослав Бокан,
филмски режисер и књижевник
__________________________
К     О     Н     Т     А     К     Т
Урбани књижевни круг (УКК)
__________________________
Picture
потпис Фјодора Михајловича Достојевског
Picture
Фјодор Михајлович Достојевски
К О М Е Н Т А Р И
Прочитајте правила коришћења – на енглеском језику (Terms and Conditions, Privacy Policy, Disclaimer) – пре него што пошаљете коментар. Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција „Круга УКК” – онлајн часописа примењене књижевности и традиционалне уметности – Урбаног књижевног круга, задржава право да – уколико их процени као неумесне – скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или сарадника и чланова Урбаног књижевног круга и чланова редакције „Круга УКК”, као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Урбани књижевни круг и „Круг УКК” нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара прочитали и разумели правила коришћења која су искључиво на енглеском језику – и потврдили сагласност са наведеним правилима.
  • Љиљана Бјелица, дефектолог, новинар, аутор и водитељ | Београд, Србија | 24. јул 2014.
Немам омиљенијег писца. О његовој тешкој судбини сазнала сам тек када сам, прочитавши све што је написао по неколико пута и на српском и на руском, прочитала његову преписку. Због њега сам, између осталог, онако баш, баш учила руски. Дивно си ово написао, Драгославе.
  • Милан Младеновић | Парис, Тексас, Сједињене Америчке Државе | 24. јул 2014.
Можда би могли да у нека од ваших предавања убаците и о Достојевском коју реч. Још једна блискост Срба и Руса је да се Преподобни отац Јустин (Поповић) убраја у најбоље познаваоце Достојевског.
Мој дугогодишњи пријатељ Богдан Лубардић, професор филозофије на Богословском факултету у Београду, написао је изванредну књигу на тему веза и односа Јустина Поповића и руске религијске (и књижевне, наравно) мисли.
  • Снежана Старчевић Степановић, економиста | Нови Београд, Србија | 24. јул 2014.
Хвала, Драгославе!
  • Драган Ђокић | Србија | 24. јул 2014.
Tanti eris aliis, quanti tibi fueris – Толики ћеш бити пред другима, колики си сам пред собом.
  • Гордана Марковић | Србија | 24. јул 2014.
Дивно написано.
  • Игор Петровић, службеник РТС | Београд, Србија | 24. јул 2014.
Занимљива је генетика Достојевског. Са очеве стране скоро све саме убице и самоубице, а с мајчине – монаси, монахиње и свештенство.
  • Жаклина Лугавац | Србија | 24. јул 2014.
Ганута до суза...
  • Војислав Мистовић, поморац | Крагујевац, Србија | 24. јул 2014.
Увек му се враћам (Достојевском), и поново читам као да ми је први пут. Хвала, Драгославе, за овај запис.
  • Рада Басарић, рачуновођа | Београд, Србија | 24. јул 2014.
Врло дирљиво, буди много емоција.
  • Мица Мојић | Земун, Србија | 24. јул 2014.
Хвала Вам.
  • Срђан Крунић, техничар физике | Панчево, Србија | 24. јул 2014.
Држао је свој ум у аду и није очајавао – Фјодор Достојни. Богонадахнутост дела му/нам се огледа у универзалној приступачности човеку – од оног Лубардићевог филозофског механизма у глави (срце му је чисто руско-српско) до људи неуких, али одлучних, великих у жеђи за Богом!
  • Немања Шуговић | Београд, Србија | 24. јул 2014.
Највећи од највећих, и узор великанима писане речи – од Хермана Хесеа до Иве Андрића и Меше Селимовића. Свака његова књига превазилази живот.
  • Алекса Радовановић | Нови Сад, Војводина, Србија | 24. јул 2014.
Истина.
  • Марија Апић, учитељ у пензији | Торонто, Онтарио, Канада | 25. јул 2014.
За толико тешку судбину Достојевског, нисам појма имала. Питам се (?!), колика је то лавовска снага била у њему да пише упркос свим изазовима и постане неприкосновени литерарни гигант, свих времена! Хвала, за прилог, Драгославу Бокану и Урбаном књижевном кругу.
Picture
Драгослав Бокан, филмски режисер и књижевник
Note: The Urban Book Circle does not necessarily endorse any of the views posted. By submitting your comments, you acknowledge that the Urban Book Circle has the right to reproduce, broadcast and publicize those comments or any part thereof in any manner whatsoever. Please note that comments are moderated and published according to our Terms and Conditions.
Column & Photographs: Dragoslav Bokan
All rights reserved 2014. Copyright © Dragoslav Bokan

Vladimir Favorsky, Woodcut of Fyodor Dostoevsky, 1929

Design & Artwork by Djuradj Vujcic
Illustrated by Sarah Riordan
Edited by Prvoslav Vujcic,
Deidre McAuliffe
and
Danijela Kovacevic Mikic

All rights reserved 2014. Copyright © Urban Book Circle

C     O     N     T     A     C     T

Published by Urban Book Circle on July 24, 2014
Urban Book Circle® (UBC)
Урбани књижевни круг – круг даровитих, писмених и храбрих.