|
|
„_Револуција и револуционарно деловање нису једнозначни, нити коначни, они имају више лица и наличја.” – др Ана Тасић, театролог и позоришни критичар, пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга.
|
|
Бујица сасушених речи
48. Битеф – „Гробница за Бориса Давидовича”, према тексту Данила Киша, режија Ивица Буљан, копродукција Хартефакт, „Битеф театар”.
ГРОБНИЦА ЗА БОРИСА ДАВИДОВИЧА
Текст представе „Гробница за Бориса Давидовича” настао је према насловној новели из Кишове истоимене збирке новела (1976), делу изванредног стила, борхесовске форме која уплиће документаризам и фикцију, уз мноштво референци и ироничне облоге једне субверзивне псеудодидактичности. Кишов прозни текст бескрајних значењских дубина и густо наслаганих вредносних слојева није драматизован, већ је пуштен на сцену скоро у свом дословном облику, доносећи теме отпора према репресији, револуције и промене конзервативних друштвених односа, судбине индивдуализма, али и њихово метафизичко читање (драматургија Маша Сеничић).
Представу редитеља Ивице Буљана изводи девет глумаца, тачније перформера, који не глуме у традиционалном смислу (Александра Јанковић, Милутин Милошевић, Владимир Алексић, Стипе Костанић, Борис Властелица, Ива Кевра, Бењамин Крнетић, Марко Грабеж и Никола Малбаша). Они углавном не представљају ликове већ преузимају функцију колективног наратора, и у највећем делу представе говоре у трећем лицу (само се у пар сцена глумци обраћају у првом лицу, улазећи тада и у стандардан модус мимезе). Различити глумци приказују револуционара Бориса Давидовича Новског, показујући на тај начин неуватљивост његовог идентитета, али и неухватљивост историје. Револуција и револуционарно деловање нису једнозначни, нити коначни, они имају више лица и наличја. Полицентрична структура представе је у том смислу ефектан избор који означава отпор према једноставном, идеализованом тумачењу историјских догађаја. Они се увек морају посматрати у њиховој сложености, у вечито измичућим противуречностима. У формално-стилском погледу, Буљан усваја наслеђе авангарде, перформанс арта, који подразумева истицање физичке стварности извођача, њихову огољену, опипљиву, знојаву, израњавану, вриштећу телесност. На трагу Артоове суровости, актери се бацају у напете просторе телесног бола и задовољства – подвргавају се саморањавању, самобичевању (Крнетић), изливају на своја тела врели восак свећа (Костанић), шеткају се по сцени потпуно голи, млатећи својим полним органима (Алексић), имају експлицитне сексуалне односе (Костанић, Јанковић). У вези са тиме, треба похвалити велики труд глумаца који се дају без уздржавања, мада су резултати њихових напора неуједначени (посебно је експресивна и сугестивна игра Милошевића, Костанића, Јанковићеве). Врло важан, ако не и базичан састојак овог сценског вулкана бљујуће телесности, јесте бенд који уживо изводи гаражни рок – Борис Властелица из београдске алтернативне рок групе „Репетитор” један је од музичара који наступају. Они на звучном плану отеловљују еруптивну телесност, означавајући и тако побуну против окамењених друштвених образаца, протест који сировост енергије гаражног рока обично подразумева. Одсусутво драматизације Кишовог текста, као и радикалан физички израз, чврсто су укорењени у наслеђу историјских авангарди, перформанс арта. Није спорно да оваква форма и стил извођења у основи одговарају садржају полазног текста – политичка револуција је одавно препозната у контексту телесног ослобађања, сексуалне револуције. Либерализам шездесетих година је у наследству оставио артикулисану истину да је сексуална слобода повезана са политичком слободом (Маркузе, Рожак). Но, проблем ове представе је у томе што је бављење тим везама превише уопштено, анахроно, без контекста. Одсуство контекстуализације Кишовог текста зато ову представу суштински чини једном празном формом, брдом споља атрактивних знакова без стварног, данас актуелног и важног значења. Она зато на известан начин представља живи музејски експонат. Њена авангардност је заробљена у прошлости. Позориште је уметност садашњости, оно израња из актуелног друштвеног реалитета. Ако жели да има опипљивији друштвени значај, оно мора да буде чвршће и конкретније везано за време у коме настаје. У противном, оно изазива монотонију, јер се пажња гледалаца губи у изолованим формалним експериментима. То је нажалост случај са овом представом у којој се сјајан Кишов текст излива као бујица сасушених речи. __________________________
__________________________
__________________________
__________________________
Мисли – др Ане Тасић, театролога и позоришног критичара – о позоришту.
др Ана Тасић,
театролог и позоришни критичар __________________________
__________________________
__________________________
__________________________
|
48. Битеф – „Гробница за Бориса Давидовича”, према тексту Данила Киша, режија Ивица Буљан, копродукција Хартефакт, „Битеф театар”.
48. Битеф – „Прошлост је сада”, Корина Мајер и Казерне Базел, Швајцарска и „Бојно поље сећања 1914–2014”, Крезингер и Дура, Берлин, Немачка.
_48. Битеф – „(А)полонија”, аутор и редитељ Кжиштоф Варликовски, Нови театар, Варшава, Пољска и „Наш разред”, према тексту Тадеуша Слобођанека, режија Јана Рос, Литванско национално драмско позориште, Вилњус, Литванија.
48. Битеф – Представа „А где је револуција стоко” редитеља Борута Шепаровића, премијерно изведена продукција која је отворила 48. Битеф, на сцени Дома омладине.
Единбург, Шкотска – Фринџ фестивал је одржан од 1. до 25. августа 2014. године. Са 3.193 различите представе, што је за једанаест посто више од прошлог пута, направљен је рекорд – овогодишњи програм је имао највише представа у историји Фринџа!
Единбург, Шкотска – У завршници позоришног програма Единбуршког интернационалног фестивала приказане су две премијере, „Хелен Лоренс” и „Слатки мамбо”.
Единбург, Шкотска – Овогодишњи Фринџ фестивал, одржан од 1. до 25. августа 2014. године, поново је, по фасцинантном броју наступа, потврдио да је (необориво) реч о најквантитативнијој театарској смотри на свету.
Единбург, Шкотска – Единбуршки интернационални фестивал, који се ове године одржава од 8. до 31. августа, посвећен је стогодишњици Великог рата.
Будва, Црна Гора – Званичан програм овогодишњег, 28. издања фестивала „Град театар” затворен је извођењем „Опере ултиме” редитеља Кокана Младеновића.
Будва, Црна Гора – Град театар Будва: премијера Чеховљеве „Три сестре” у Цркви Свете Марије, у режији и адаптацији Ане Вукотић и Слободана Милатовића.
Тиват, Црна Гора – У оквиру фестивала „Пургаторије”, у Центру за културу премијерно је изведена представа „Провиденца”, настала на основу Чеховљевог „Ујка Вање”, у драматуршкој адаптацији Стевана Копривице и режији Егона Савина (продукција Центар за културу Тиват).
Котор, Црна Гора – На
Летњој позорници, у оквиру Међународног фестивала „Котор арт”,
премијерно је изведена Брешанова „Представа Хамлета у селу Мрдуша
Доња”, у режији Луке Кортине, копродукција Котор арта и Црногорског
народног позоришта.
Представа „Шекспирова наушница” редитеља Љубише Ристића, настала према текстовима Јонеска, Бејкона и Шекспира.
Фестивал „Нови тврђава театар”, у Вили „Станковић” у Чортановцима код Инђије, од 5. до 9. јула 2014.
Потпрограм „После рата” 20. Лондонског интернационалног фестивала (ЛИФТ), у Уметничком центру Батерси, у јужном Лондону.
Нова драма Ненада Прокића „Прст обарач метак пиштољ” премијерно је изведена у суботу 28. јуна, тачно на стогодишњицу од атентата на Франца Фердинанда, у оквиру програма Лондонског интернационалног театарског фестивала, на сцени Уметничког центра Батерси, у јужном Лондону.
У оквиру овогодишњег јубиларног 20. издања ЛИФТ-а, Лондонског интернационалног театарског фестивала, организован је потпрограм „После рата”.
„Хамлет” редитеља Доминика Дромгула и Била Бакхурста – лондонски Глоуб театар, на сцени Народног позоришта, у Београду.
Мјузикл „Виктор Викторија”, према тексту Блејка Едвардса, музика Хенри Манцини, режија Михаило Вукобратовић, Позориште на Теразијама.
Представа „Змајеубице”, према тексту Милене Марковић, режија Ива Милошевић, Југословенско драмско позориште.
Стеријино позорјe – „Принцип (мали ми је ово гроб)”, представа настала према драми Биљане Србљановић, у тумачењу пољског редитеља Михала Задаре и извођењу бечког позоришта Шаушпилхаус.
Стеријино позорјe – „Још увек олуја”, драма Петера Хандкеа, на сцени Српског народног позоришта, у извођењу Словенског народног гледалишча из Љубљане.
Стеријино позорјe – „Ожалошћена породица”, према комедији Бранислава Нушића, у редитељском тумачењу Николе Пејаковића, а у извођењу ансамбла Народног позоришта Републике Српске из Бањалуке.
Представа „Кад су цветале тикве”, према драми Драгослава Михаиловића, режија Бобан Скерлић, Београдско драмско позориште.
Братислава – У главном граду Словачке је од понедељка 12. до суботе 17. маја одржан 10. Интернационални фестивал Нове драме, по угледу, значају и програмској оријентацији пандан српском Стеријином позорју.
„Оставите поруку или Бегунци”, према мотивима из романа „У старини име му беше Хемус” Борислава Чичовачког, текст и режија Вида Огњеновић, Српско народно позориште, Нови Сад.
„Мизери”, по мотивима романа Стивена Кинга, редитељ Петар Поповић и „Славна Флоренс”, према тексту Питера Квилтера, режија Ђурђа Тешић, Атеље 212, Сцена „Петар Краљ”.
Представа „Код вечите славине”, по тексту Момчила Настасијевића, у адаптацији Слободана Обрадовића и режији Милана Нешковића; Сценa „Раша Плаовић”, Народно позориште у Београду.
„Рођендан господина Нушића”, према тексту Душана Ковачевића, редитељ Небојша Брадић, Звездара театар.
Представе Јернеја Лоренција, Душана Јовановића, Матјажа Бергера.
Представа „Мали ми је овај гроб”, према драми Биљане Србљановић, режија Дино Мустафић, копродукција Хартефакт, Битеф театар, Камерни театар 55, Казалиште Ulysses.
„Уносно место”, према тексту Александра Николајевича Островског, редитељ Егон Савин, Југословенско драмско позориште.
Представа „Август у округу Осејџ”, према тексту Трејсија Летса, режија Љиљана Тодоровић, Атеље 212.
Представа „Неопланта”, према роману Ласла Вегела, редитељ Андраш Урбан, драматург Ката Ђармати, Новосадско позориште (Ујвидеки синхаз).
Две нове представе у Дому омладине Београда: „Бања Робија”, продукција АпсАрт – Центар за позоришна истраживања, и „Мерлинкина исповест”, према тексту Миладина Шеварлића, редитељ Стеван Бодрожа.
Представа „Наши синови”, према драми Војислава М. Јовановића Марамбоа, адаптација и режија Татјана Мандић–Ригонат, Народно позориште у Београду, сцена Раша Плаовић.
Представа „Случајеви – Изгубљени у Србији”, ауторски пројект Кокана Младеновића, Омладинско позориште Дадов.
„Маратонци трче почасни круг”, Душан Ковачевић / Милица Краљ, Звездара театар и „Коштана”, Борисав Станковић / Андраш Урбан, Народно позориште Суботица.
„Los Jugoslavos”, Хуан Мајорга / Стеван Бодрожа, копродукција Народно позориште из Ужица, Пулс театар из Лазаревца и Битеф театар; „Издаја”, Харолд Пинтер / Горан Шушљик, Југословенско драмско позориште, сцена Бојан Ступица.
Трилогија „Passport”, редитељ Андраш Урбан, позориште Деже Костолањи, Суботица, београдска премијера на сцени Битеф театра.
„Мој син само мало спорије хода”, Београдско
драмско позориште; и „Успаванка за Вука Ничијег”, копродукција Народног
позоришта у Београду и Град-театра Будва.
„Српска трилогија”, по роману Стевана Јаковљевића, драматизација Миодраг и Светолик Никачевић, режија Славенко Салетовић; Народно позориште у Београду.
др Ана Тасић,
театролог и позоришни критичар |
Прочитајте правила коришћења – на енглеском језику (Terms and Conditions, Privacy Policy, Disclaimer) – пре него што пошаљете коментар. Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција „Круга УКК” – онлајн часописа примењене књижевности и традиционалне уметности – Урбаног књижевног круга, задржава право да – уколико их процени као неумесне – скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или сарадника и чланова Урбаног књижевног круга и чланова редакције „Круга УКК”, као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Урбани књижевни круг и „Круг УКК” нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара прочитали и разумели правила коришћења која су искључиво на енглеском језику – и потврдили сагласност са наведеним правилима.
|
Note: The Urban Book Circle does not necessarily endorse any of the views posted. By submitting your comments, you acknowledge that the Urban Book Circle has the right to reproduce, broadcast and publicize those comments or any part thereof in any manner whatsoever. Please note that comments are moderated and published according to our Terms and Conditions.
|
· Theatre criticism & Photographs: Ana Tasic / All rights reserved 2014. Copyright © Ana Tasic ·
· Photo of Bitef courtesy of Bitef / All rights reserved 2014. Copyright © Bitef ·
· Photo of Grobnica za Borisa Davidovica courtesy of Toni Soprano / All rights reserved 2014. Copyright © Toni Soprano ·
· Published on Urban Book Circle · Published on Politika Online ·
· Design & Artwork by Djuradj Vujcic and Prvoslav Vujcic · Illustrated by Sarah Riordan ·
· Edited by Djuradj Vujcic, Prvoslav Vujcic, Deidre McAuliffe, Sarah Riordan and Danijela Kovacevic Mikic ·
· Photo of Bitef courtesy of Bitef / All rights reserved 2014. Copyright © Bitef ·
· Photo of Grobnica za Borisa Davidovica courtesy of Toni Soprano / All rights reserved 2014. Copyright © Toni Soprano ·
· Published on Urban Book Circle · Published on Politika Online ·
· Design & Artwork by Djuradj Vujcic and Prvoslav Vujcic · Illustrated by Sarah Riordan ·
· Edited by Djuradj Vujcic, Prvoslav Vujcic, Deidre McAuliffe, Sarah Riordan and Danijela Kovacevic Mikic ·
All rights reserved 2014. Copyright © Urban Book Circle®
C O N T A C T
Published by Urban Book Circle on September 28, 2014
Urban Book Circle® (UBC)
C O N T A C T
Published by Urban Book Circle on September 28, 2014
Urban Book Circle® (UBC)
Урбани књижевни круг – круг даровитих, писмених и храбрих.