П О З О Р И Ш Н А   К Р И Т И К А
Болне исповести са маргина – др Ана Тасић
  • Две нове представе у Дому омладине Београда: „Бања Робија”, продукција АпсАрт – Центар за позоришна истраживања, и „Мерлинкина исповест”, према тексту Миладина Шеварлића, редитељ Стеван Бодрожа.
  • „Круг УКК” – онлајн часопис примењене књижевности и традиционалне уметности – Урбаног књижевног круга, с благословом др Ане Тасић, објављује позоришне критике др Ане Тасић, театролога и позоришног критичара, сарадника и почасног члана Урбаног књижевног круга.
Болне исповести са маргина
БАЊА РОБИЈА
Дводелна представа „Бања робија” групе АпсАрт има документаристичку основу, њен текст је настао према исповестима три стотине осуђеника у српским затворима  (драматург Богдан Шпањевић, режија Александра Јелић). У првом делу публика прати четири приче, тематски различите исповести затвореника, Жике (Александар Ћаћић), Ивана (Александар Мијушковић), Милоша (Алекса Лазић) и Миленка (Мијушковић). Они су жртве безнадежних, безизлазних околности – суочавања са болешћу и смрћу родитеља, одузимања права на рад, некажњеног злостављања у затворима, као и бедно спровођене ресоцијализације, након изласка из затвора. Њихове приповести су постављене отворено, проблемски, увезане су са мноштвом питања која траже дискусију. Глумци овде играју без сценских илузија, а уз присуство брехтовских принципа отуђења (на пример, редитељка нас на почетку директно упознаје са концептом представе).

Други део представе је форумски, настао је према принципима које је утврдио позоришни теоретичар и практичар Аугусто Боал. Београдска публика је била прво позвана да изабере о којој ће од четири приче дискутовати, а затим је уследила конструктивна расправа о могућностима решавања постављених проблема. Међу глумцима који изводе представу су и професионалци, али и аматери, бивши осуђеници, што је посебно важно у погледу успостављања аутентичности радње. У вези са тиме, врло је провокативан однос између стварности и фикције. Чињеница да су играни призори документаристички утемељени, да су део бруталне свакодневице живота затвореника, подразумева емотивно врло захтевну рецепцију гледалаца. Такође, овај сценски догађај је један колективни чин, својеврсни облик психодраме, партиципативног искуства које свим учесницима помаже у суочавању са актуелним друштвеним околностима (међу гледаоцима је било и бивших затвореника који су се укључивали у расправу). Позоришна игра овде има и функцију напете друштвене акције, средства отпора према фрустрирајућим притисцима и ограничењима.
Фотографије Небојша Петровић („Бања робија”).
МЕРЛИНКИНА ИСПОВЕСТ
Представа „Мерлинкина исповест” настала је према монодрамском тексту Миладина Шеварлића, написаном на основу аутобиографије „Терезин син”, сурово настрадалог трансвестита Вјерана Миладиновића Мерлинке (редитељ Стеван Бодрожа). Глумац Александар Трмчић у улози Мерлинке, са фино одмереним дозама осећајности, пажљиво излистава сећања о свом одрастању, доласку у Београд, почецима бављења проституцијом. Његова лична сећања су кључно прошарана друштвеним контекстом, проблематиком распада Југославије и коренитог труљења бројних друштвених вредности у деведесетим годинама. Из Мерлинкиних исповести се фино преливају осећања бола због напуштености, али и дубока чежња за љубављу, есенцијалним попуњавањем емотивне празнине. Ова представа тако постаје једна универзална људска приповест, крцата непатвореним осећањима, а ослобођена претенциозности и патетике, захваљујући одмерености и повременој стилизацији у вербалном, као и у визуално-кореографском изразу.

У погледу сценског извођења, монодрамска форма поетски снажног Шеварлићевог текста, динамички је обогаћена увођењем невербалног, физичког присуства Чарнија Ђерића који продорно одражава еруптивна унутрашња стања протагонисткиње. Бивајући њен специфични двојник, можда и њен сабијени мушки део личности, он бурно физички рефлектује Мерлинкино стално посртање и рушење, али и њене одлучне напоре да се извуче са блатњавог дна постојања. Чарни је, такође, носилац визуално јаких, живих сценских слика које симболички интригантно допуњујују радњу (сцене бријања, черечења венца од лишћа, глодања кесе пуне бисера, живог закопавања). У представу је уведена и жива музика гудачког квартета „White Witches” која значајно доприноси поетском ефекту игре (бенд је смештен иза прозирних белих завеса које појачавају поетско значење и на плану визуалности).
Блиско „Бањи робији”, у „Мерлинкиној исповести” се кроз једно пространо и слојевито бављење судбинама представника маргинализованих друштвених група, суштински говори о безграничној трагичности живљења у савременој Србији. Од конкретног се стиже до универзалног, од појединачног до општег, а то опште представља сасвим аутентичан документ суноврата наших живота.
др Ана Тасић,
театролог и позоришни критичар
П О З О Р И Ш Н А   К Р И Т И К А
др Ана Тасић
Две нове представе у Дому омладине Београда: „Бања Робија”, продукција АпсАрт – Центар за позоришна истраживања, и „Мерлинкина исповест”, према тексту Миладина Шеварлића, редитељ Стеван Бодрожа.
Представа „Наши синови”, према драми Војислава М. Јовановића Марамбоа, адаптација и режија Татјана Мандић–Ригонат, Народно позориште у Београду, сцена Раша Плаовић.
Представа „Случајеви – Изгубљени у Србији”, ауторски пројект Кокана Младеновића, Омладинско позориште Дадов.
„Маратонци трче почасни круг”, Душан Ковачевић / Милица Краљ, Звездара театар и „Коштана”, Борисав Станковић / Андраш Урбан, Народно позориште Суботица.
„Los Jugoslavos”, Хуан Мајорга / Стеван Бодрожа, копродукција Народно позориште из Ужица, Пулс театар из Лазаревца и Битеф театар; „Издаја”, Харолд Пинтер / Горан Шушљик, Југословенско драмско позориште, сцена Бојан Ступица.
Трилогија „Passport”, редитељ Андраш Урбан, позориште Деже Костолањи, Суботица, београдска премијера на сцени Битеф театра.
„Мој син само мало спорије хода”, Београдско драмско позориште; и „Успаванка за Вука Ничијег”, копродукција Народног позоришта у Београду и Град-театра Будва.
„Српска трилогија“, по роману Стевана Јаковљевића, драматизација Миодраг и Светолик Никачевић, режија Славенко Салетовић; Народно позориште у Београду.
П О З О Р И Ш Н Е   М И С Л И
др Ана Тасић
Мисли – др Ане Тасић, театролога и позоришног критичара – о позоришту.
Picture
др Ана Тасић, театролог и позоришни критичар
__________________________
К     О     Н     Т     А     К     Т
Урбани књижевни круг (УКК)
__________________________
Picture
др Ана Тасић, театролог и позоришни критичар
Words & Photographs: Ana Tasic
All rights reserved 2014. Copyright © Ana Tasic

Published February 12, 2014 on Urban Book Circle
Published February 12, 2014 on Politika

Banja robija – photos by Nebojsa Petrovic
All rights reserved 2014. Copyright © Nebojsa Petrovic

Design & Artwork by Djuradj Vujcic
Illustrated by Sarah Riordan
Edited by Prvoslav Vujcic

All rights reserved 2014. Copyright © Urban Book Circle

C     O     N     T     A     C     T

Published by Urban Book Circle on February 12, 2014
Urban Book Circle® (UBC)
Урбани књижевни круг – круг даровитих, писмених и храбрих.