ПОЗОРИШНА КРИТИКА – Београд, Србија – „Лице”, текст Александар Галин, режија Јелена Богавац, Атеље 212, Сцена „Петар Краљ”, и „Воз”, текст Кормак Макарти, режија и адаптација Воја Брајовић, Звездара театар, Нова сцена.
МИСАО · ФОТОГРАФИЈА · РУБРИКЕ · ЖИВОТ · СПОРТ · ВИЦ НА ШПИЦ · ДОГАЂАЈИ ·
|
„Бели је професор којег Црни избавља од покушаја самоубиства, након чега се међу њима заплиће и расплиће дискусија о смислу живота, односима између среће и несреће, Бога и човека, утицају уметности на живот. Они имају супротстављене погледе на свет, а њихова комуникација је изазовна, јер отвара мноштво питања, без лаких одговора. Црни је препун туробних животних искустава, која су га одвела у изразито јаку веру у Бога. Бели је, са друге стране, атеиста и тежак циник, разочаран у живот, суицидалан, бори се за тезу да је смисао људског живота у култури и уметности, али га оне очигледно баш и не спасавају, што отвара инспиративну расправу.” – др Ана Тасић, театролог и позоришни критичар, пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга.
Урбани књижевни круг® (УКК)
|
др Ана Тасић,
театролог и позоришни критичар |
Афирмација хришћанских начела
|
Београд, Србија – Настала према тексту савременог руског писца Александра Галина „Лице” (2013), драми са много састојака црне комедије и зачинима мелодраме, истоимена представа редитељке Јелене Богавац се бави новим друштвеним елитама. Проблематизују се животни стилови контроверзних бизнисмена, питања идентитета, важности имиџа, политичког маркетинга. Тематско-стилска изазовност текста највећа је вредност представе, режија је недовољно чврста, а игра глумаца квалитативно различита.
Дизајн је кичаст, у пуном складу са животним стилом актера. Сцена представља ресторан, где се радња дешава, тиграсто дизајниран, са светлуцавом јелкицом на столу; ликови су обучени у тешке бунде или елегантна одела (сценографија Марко Беркеш, костим Ана Зарубица). Глумци играју пренаглашено, у грубим цртама, што је оправдано, имајући у виду жанр текста и представе. Радослав Миленковић ствара лик непрестано пијаног и килавог Дранкова, не баш много заинтересованог за свет око себе. Иван Јевтовић, такође у доста оштрим, још грубљим цртама, обликује далеко амбициознијег и самоуверенијег Брагина. Глумице наступају суптилније, убедљивије од глумаца, иако такође на пољу више или мање упадљивог маниризма. Александра Јанковић нападно приказује ауторитативну горопадицу Соловљеву, карикирано и ефектно. Она је успешна пластична хируршкиња са пар бракова иза себе, а актуелног мужа Дранкова вукља за собом као непотребан терет, и буквално и метафорички. Радмила Томовић која игра Олгу, Брагинову жену, донела је најмекши израз, најреалнији међу њима, психолошки опипљивији. Олга је помало, као лик из неке сентименталне мелодраме, пала у тај свет грозних створова, али и Томовићева повремено неприродно појачава мелодрамску експресију, у складу са општом пренаглашеношћу глуме.
Током целе представе, изнад ресторанског стола, фиксиран је један екран. На почетку је на њему приказ мирне површине воде. Како се нити радње мрсе, вода на екрану се узбуркава, мути и прља, бива преплављена којекаквим ђубретом, кесурдачама или флашетинама, које се мотају по њеној површини (видео Милош Станојевић). Метафоричко значење овог поступка је превише очигледно (критика безобзирних људи који загађују првобитни мир и чистоћу природе). Већи проблем поступка укључивања екрана је тај што је он слабо уклопљен у целину, штрчи, накалемљен је не баш дискретно. У погледу поменутог одсуства чврстине режије, комичке партије су могле да буду затегнутије и брже, радња се у тим деловима вуче, трапаво је вођена, разлабављена. Настала према драми америчког писца Кормака Макартија, дуодрамска представа „Воз” редитеља Воје Брајовића се са представом „Лице” тематски преклапа у мотивима афирмације хришћанских начела, праштања, самочишћења од злобе и зависти. Продукција „Воз” је репертоарски погодак због изузетне подстицајности текста и прецизне игре глумаца, Сергеја Трифуновића (Црни) и Воје Брајовића (Бели). |
Београд, Србија – „Лице”, текст Александар Галин, режија Јелена Богавац, Атеље 212, Сцена „Петар Краљ”, и „Воз”, текст Кормак Макарти, режија и адаптација Воја Брајовић, Звездара театар, Нова сцена.
|
Бели је професор којег Црни избавља од покушаја самоубиства, након чега се међу њима заплиће и расплиће дискусија о смислу живота, односима између среће и несреће, Бога и човека, утицају уметности на живот. Они имају супротстављене погледе на свет, а њихова комуникација је изазовна, јер отвара мноштво питања, без лаких одговора. Црни је препун туробних животних искустава, која су га одвела у изразито јаку веру у Бога. Бели је, са друге стране, атеиста и тежак циник, разочаран у живот, суицидалан, бори се за тезу да је смисао људског живота у култури и уметности, али га оне очигледно баш и не спасавају, што отвара инспиративну расправу. Драма и представа су зато изузетно подстицајне, јер немају поједностављена значења ни коначне одговоре, већ пред нас бацају мноштво идеја и могућности, провоцирајући (бескрајно) трагање за одговорима.
Дијалошке партије су испресецане певаним деловима које маркантно изводи Трифуновић, музички се пратећи на гитари или клавиру (песма „Jesus Gonna Be Here” Тома Вејтса је лајтмотив). Глумци често комуницирају са нама гледаоцима – постављају нам питања, увлаче нас у игру, чиме се и ми директно позивамо да будемо активни учесници дискусије о непотрошним темама постојања.
Дијалошке партије су испресецане певаним деловима које маркантно изводи Трифуновић, музички се пратећи на гитари или клавиру (песма „Jesus Gonna Be Here” Тома Вејтса је лајтмотив). Глумци често комуницирају са нама гледаоцима – постављају нам питања, увлаче нас у игру, чиме се и ми директно позивамо да будемо активни учесници дискусије о непотрошним темама постојања.
др Ана Тасић,
театролог и позоришни критичар
театролог и позоришни критичар
__________________________
__________________________
|
__________________________
__________________________
__________________________
др Ана Тасић / Фотографија: из архиве Урбаног књижевног круга.
|
др Ана Тасић,
театролог и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга
театролог и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга
Београд, Србија – „Лице”, текст Александар Галин, режија Јелена Богавац, Атеље 212, Сцена „Петар Краљ”, и „Воз”, текст Кормак Макарти, режија и адаптација Воја Брајовић, Звездара театар, Нова сцена.
др Ана Тасић,
театролог и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга
театролог и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга
Београд, Србија – Трагикомедија „Клаустрофобична комедија”, према тексту Душана Ковачевића (1987), у редитељском виђењу Дарка Бајића, у продукцији Звездара театра.
Краљево, Србија – Представа „Професионалац”, према драми Душана Ковачевића, режија Миломир Недељковић, српски редитељ и глумац, у продукцији Краљевачког позоришта.
|
Врање, Србија – „Три сестре”, према драми Антона Павловича Чехова, режија Трајче Георгиев, македонски редитељ и глумац, Позориште „Бора Станковић”, Свечана сала Дома војске.
|
Београд, Србија – „Егзекутор”, према драми Војислава Савића, режија Никола Завишић, Позориште „Бошко Буха”, и „Лени”, драматургија и режија Татјана Мандић Ригонат, Битеф театар.
|
Београд, Србија – „Нора! Шта се догодило након што је Нора напустила мужа или Стубови друштава”, према тексту Елфриде Јелинек (1979), режија Снежана Тришић, Југословенско драмско позориште.
|
Београд, Србија – „Марија Стјуарт”, према трагедији Фридриха Шилера (1800), превeo Бранимир Живојиновић, редитељ Милош Лолић, драматург Слободан Обрадовић, Народно позориште у Београду.
|
Београд, Србија – „Трамвај звани жеља”, према драми Тенесија Вилијамса, Стефан Саблић, Звездара театар, и „Лолита”, према роману В. Набокова, Јована Томић, Мадленијанум.
|
„Ана Едеш”, драма на мађарском језику, према кратком роману (1926) књижевника из Суботице Дежеа Костолањија, драматуршка обрада Ката Ђармати, режија Јожеф Цајлик, Народно позориште Суботица.
|
Београд, Србија – „Макбет”, текст Ежен Јонеско, режија Анђелка Николић, Атеље 212, и „Енциклопедија живих”, текст Златко Паковић и Јетон Незирај, режија Златко Паковић, ЦЗКД и Quendra Multimedia.
|
Београд, Србија – „Дух који хода”, према тексту Дејана Дуковског, у режији Александра Поповског, Српско народно позориште, Нови Сад, и „Празан град”, према тексту Дејана Дуковског, у режији Марка Манојловића, БДП.
|
Београд, Србија – „Родољупци”, према Јовану Стерији Поповићу (за песме су коришћени текстови Јована Стерије Поповића, Ђуре Јакшића, Јована Хаџића и Стевана Владислава Каћанског), редитељ и сценограф Андраш Урбан, Народно позориште у Београду.
|
Ниш, Србија – „Где је нестао Хармс”, фрагментарна драма о лику и делу санктпетрсбуршког књижевника Данила Хармса, према тексту Миле Машовић Николић, режија Ангелчо Илиевски, Народно позориште у Нишу.
|
Београд, Србија – „На дну”, према Максиму Горком, режија Ана Ђорђевић, Народно позориште у Београду, и „Позив на погубљење”, према Александру Червинском, режија Бобан Скерлић, Београдско драмско позориште.
|
Београд, Србија – „Кафа и цигарете – поздрав из Београда”, посвећено филму Џима Џармуша „Coffee and Cigarettes”, текст и режија Миа Кнежевић, Атеље 212, и „Истрајност”, инспирисано драмом „Пароброд истрајност” Шарла Вилдрака, редитељ Жан-Батист Демарињи, копродукција „Ле Студио”, Београд, и „Пулс театар”.
|
Београд, Србија – „Ми смо краљеви а не људи”, режија и кореографија Матија Ферлин, ХНК, Загреб, „Збогом”, аутор и редитељ Џонатан Капдевијел, Биро Касиопеја, Париз, „Common Ground”, режија Јаел Ронен, Максим Горки театар, Берлин, и „Мртве душе”, према роману Гогоља, режија Кирил Серебреников, Гогољ центар, Москва, на БИТЕФ-у.
|
Београд, Србија – „Смрт Ивана Иљича”, према приповеци Лава Николајевича Толстоја (1886), редитељ Томи Јанежич, Српско народно позориште, Нови Сад, и „Комплекс Ристић”, концепт и режија Оливер Фрљић, Словенско младинско гледалишче, Љубљана, ХНК Ивана пл. Зајца, Ријека, БИТЕФ, Београд, и МОТ, Скопље, на БИТЕФ-у.
|
Београд, Србија – „Мурмел, Мурмел”, према тексту Дитера Рота, у режији Херберта Фрича, Фолксбине ам Роза-Луксембург плац, и „Илијада”, према Хомеровом епу, у режији Јернеја Лоренција, Словенско народно гледалишче Драма Љубљана, на Београдском интернационалном театарском фестивалу (БИТЕФ).
|
Подгорица, Црна Гора – „Слика Доријана Греја”, према роману Оскара Вајлда, у режији Нини Чакветадзе, Градско позориште из Тбилисија, и „Електра”, у драматуршком и редитељском тумачењу Андреја Жолдака, Македонски национални театар из Скопља, на Фестивалу интернационалног алтернативног театра (ФИАТ).
|
Подгорица, Црна Гора – „Помутње”, према роману „Помутње гојенца Торлеса” Роберта Музила, у режији Бранка Брезовеца, загребачка копродукција, и „Мушкарчине”, београдска копродукција Битеф театра и групе „Е8”, аутора Милене Богавац и Војкана Арсића, на Фестивалу интернационалног алтернативног театра (ФИАТ).
|
Лондон, Енглеска – „Баханткиње”, према Еурипидовој трагедији, у преводу канадске песникиње Ен Карсон, у режији Џејмса Мекдоналда, позориште „Алмеида”.
|
Единбург, Шкотска – Светска премијера представе „Сусрет” Сајмона МекБарнија, енглеског редитеља, у продукцији компаније „Complicite”, на Единбуршком интернационалном фестивалу.
|
Единбург, Шкотска – Европска премијера представе „887” Роберта Лепажа, канадског писца и редитеља, у продукцији компаније „Ex Machina”, на Единбуршком интернационалном фестивалу.
|
Дубровник, Хрватска – „Дубровачка трилогија”, према драмском триптиху Иве Војновића (1901), у режији Сташе Зуровца – 66. Дубровачке летње игре.
|
Свети Стефан, Црна Гора – „Авети”, према Хенрику Ибзену, у редитељском виђењу Андреја Носова, копродукција Град театар Будва, Битеф театар, Heartefact и MESS, на фестивалу „Град театар”.
|
Локрум, Дубровник, Хрватска – „Еквиноцијо”, према тексту Ива Војновића (1895), у редитељском виђењу Јошка Јуванчића, Фестивалски драмски ансамбл – 66. Дубровачке летње игре.
|
Дубровник, Хрватска – „Елементарне честице”, према роману Мишела Уелбека, у режији Ивице Буљана, Фестивалски ансамбл – Дубровачке летње игре.
|
Тиват, Црна Гора – „Животињска фарма”, представа ХНК Ивана пл. Зајца из Ријеке, према роману Џорџа Орвела, у режији Андраша Урбана – фестивал „Пургаторије”.
|
Будва, Свети Стефан, Црна Гора – „Јулије Цезар”, према Вилијаму Шекспиру, у редитељском виђењу Кокана Младеновића, копродукција Града театра и Центра за културу – фестивал „Град театар”.
|
_Чортановци, Војводина, Србија – „Бан Банк”, представа Новосадског позоришта (Ујвидеки синхаз), у режији Андраша Урбана, на „Шекспир фестивалу”.
|
Чортановци, Војводина, Србија – „Дивље месо”, представа Народног позоришта Сарајево, у режији Дина Мустафића, на „Шекспир фестивалу”.
|
Чортановци, Војводина, Србија – „Краљ Лир”, представа Белоруског слободног позоришта, у режији Владимира Шчербања, на „Шекспир фестивалу”.
|
Амстердам, Холандија – „Краљеви рата”, представа компаније „Тонелгроеп”, у режији Ива Ван Ховеа, на „Холанд фестивалу”.
|
Београд, Србија – „Палилулски роман”, по мотивима драме „Иза Божјих леђа” Бранислава Нушића у режији Егона Савина, Београдско драмско позориште.
|
Нови Сад, Војводина, Србија – Цанкарев „Краљ Бетајнове” у режији Едуарда Милера отворио међународни програм „Кругови” на 60. Стеријином позорју.
|
Београд, Србија – „Моје награде”, Народно позориште у Београду и Културни центар Панчева, и „Рахелина кутија”, „Кино-Театар”.
|
Београд, Србија – „Бела кафа”, Александар Поповић / Милан Нешковић, Народно позориште у Београду, и „Танго”, режија Филип Гринвалд, „Атеље 212”.
|
Београд, Србија – „Уображени болесник”, последње Молијерово дело – комедија-балет, у режији Јагоша Марковића, Југословенско драмско позориште.
|
Загреб, Хрватска – „Шоукејс” – програм представљања хрватског позоришта, кроз увид у продукцију и активности Интернационалног позоришног института.
|
Београд, Србија – „Ромео и Јулија”, према Вилијаму Шекспиру, редитељ Предраг Мики Манојловић, Народно позориште у Београду.
|
Београд, Србија – „Мале тајне”, Горан Марковић, Мадленијанум и „Мајстори, мајстори”, текст Горан Марковић, режија Милан Караџић, позориште „Бошко Буха”.
|
Београд, Србија – „Мама мија”, према тексту Кетрин Џонсон, музика и текстови песама Бени Андерсон и Бјорн Улваеус, редитељ Југ Радивојевић, Позориште на Теразијама. Београдска поставка једног од најуспешнијих џубокс мјузикала „Мама мија” који је премијерно изведен 1999. године у Лондону.
|
Београд, Србија – „Живот стоји, живот иде даље”, текст Филип Вујошевић, режија Јелена Богавац, Битеф театар; „Рулет-плес”, текст Александар Југовић, режија Марко Живић, Београдско драмско позориште, Нова сцена; „Струјосек”, текст Александар Радивојевић, режија Александар Швабић, Атеље 212.
|
Лондон, Енглеска – „Како задржати дах”, драма енглеске ауторке Зини Харис, у режији уметничке директорке Ројал корта Вики Федерстоун, на
сцени Ројал корта, вероватно најзначајнијег и најуваженијег позоришта
за продукцију и промоцију савременог драмског текста у целој Великој
Британији.
|
Лондон, Енглеска – Софоклова
„Антигона” у сценском тумачењу редитеља Ива ван Ховеа и
француске глумице Жилијет Бинош.
|
Београд, Србија – „Чудо у Шаргану”, према драми Љубомира Симовића, редитељ Егон Савин, Народно позориште у Београду.
|
Београд, Србија – „Хотел Косово”, текст и режија Ненад Тодоровић, Народно позориште из Приштине са седиштем у Грачаници.
|
Београд, Србија – „Разбијени крчаг”, Хајнрих фон Клајст (један од неприлагођених аутора немачког романтизма), редитељ Игор Вук Торбица, Југословенско драмско позориште, Театар „Бојан Ступица”.
|
Београд, Србија – „Хотел Европа” Синише Ковачевића (сентиментална трагикомедија разуђене структуре, написана 1980. године, када се њена радња и дешава), Београдско драмско позориште.
|
Београд, Србија – „Бајка о позоришту”, Владимир Ђурђевић – Марко Мисирача, Звездара театар и „Родољубац”, Милован Витезовић – Небојша Брадић, Звездара театар.
|
Београд, Србија – „Кратка прича о антихристу” – представа редитеља Андраша Урбана, према мотивима дела „Три разговора” Владимира Соловјева, Битеф театар.
|
„Јање / Кокош / Орао” – копродукција хрватских, босанских и српских позоришних институција – три представе..
|
Подгорица, Црна Гора – „Урнебесна трагедија” Душана Ковачевића, редитељ Вељко Мићуновић, Црногорско народно позориште.
|
др Ана Тасић,
театролог и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга
театролог и позоришни критичар,
пријатељ и сарадник – почасни члан Урбаног књижевног круга
Прочитајте правила коришћења – на енглеском језику (Terms and Conditions, Privacy Policy, Disclaimer) – пре него што пошаљете коментар. Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција „Круга УКК” – онлајн часописа примењене књижевности и традиционалне уметности – Урбаног књижевног круга, задржава право да – уколико их процени као неумесне – скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или сарадника и чланова Урбаног књижевног круга и чланова редакције „Круга УКК”, као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Урбани књижевни круг и „Круг УКК” нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара прочитали и разумели правила коришћења која су искључиво на енглеском језику – и потврдили сагласност са наведеним правилима.
|
Note: The Urban Book Circle does not necessarily endorse any of the views posted. By submitting your comments, you acknowledge that the Urban Book Circle has the right to reproduce, broadcast and publicize those comments or any part thereof in any manner whatsoever. Please note that comments are moderated and published according to our Terms and Conditions.
|
|
· Theatre criticism & Photographs: Ana Tasic / All rights reserved 2016. Copyright © Ana Tasic ·
Last updated on January 4, 2016.
Published by Urban Book Circle on January 4, 2016 Urban Book Circle® (UBC) |
· Photos of Lice courtesy of Atelje 212 / All rights reserved 2016. Copyright © Atelje 212 ·
· Photos of Voz courtesy of Zvezdara Theatre / All rights reserved 2016. Copyright © Zvezdara Theatre ·
· Published on Urban Book Circle · Published In Politika ·
· Design & Artwork by Djuradj Vujcic and Prvoslav Vujcic · Illustrated by Sarah Riordan and Deidre McAuliffe ·
· Edited by Djuradj Vujcic, Prvoslav Vujcic, Deidre McAuliffe, Sarah Riordan and Danijela Kovacevic Mikic ·
· Edited by Djuradj Vujcic, Prvoslav Vujcic, Deidre McAuliffe, Sarah Riordan and Danijela Kovacevic Mikic ·
All rights reserved 2016. Copyright © Urban Book Circle®