Данијела Ковачевић Микић

Аманет

Укус гарежи у устима –
душе самртни хропац.
Нисам те издала!
Бљесак ножа и моје
очи у нечијем џепу.
Не свети се, не треба
сада сам срећнија!
Ево ме живим у Сунцу
у Мјесецу
звијездама
милујем те вјетрима –
смисао се открива у непостојању:
сутон заблуда,
ноћ пуна крви и
зора која те рађа умивеног сузама.

Немој ме осветити!
Ја сам се тек из Смрти испилила.
Шумим у брезама,
жуборим у потоцима –
тонем у Божије крило;
ја сам Све сада
Свемир – Све је мир.
Не свети се. Опрости им!

Данијела Ковачевић Микић
__________________________
К     О     Н     Т     А     К     Т
Урбани књижевни круг (УКК)

__________________________
Poem & Photographs: Danijela Kovacevic Mikic
All rights reserved 2013. Copyright © Danijela Kovacevic Mikic

C     O     N     T     A     C     T

Published by Urban Book Circle on November 25, 2013
Urban Book Circle® (UBC)