„Бајка о Лудом Вољеном” Првослава Вујчића
„Круг УКК” – онлајн часопис примењене књижевности и традиционалне уметности – Урбаног књижевног круга, с благословом Првослава Вујчића, објављује приче канадског и српског књижевника Првослава Вујчића, оснивача Урбаног књижевног круга и „Круга УКК”, из објављених књига и књига у настајању. „Бајка о Лудом Вољеном” је прича из књиге „Catching Saliva” („Хватање пљувачке”) Првослава Вујчића – издавач „UBC Canada Press”.
Од брижног
владара претворио се у преког судију и подругљивог намћора. Народ и дворјани
престали су да га воле, једино су га они најближи, саветници и послуга, из страха
од његове напрасите нарави изазване неизлечивом болешћу, и даље ословљавали са Вољени.
|
Власт су полако и
неприметно преузимали регенти. Нико од
малобројних, којима је краљ дозволио да остану у његовој близини, није се
усуђивао да му каже да га је онај исти народ који га је назвао Вољени, сада прозвао
Луди. Овде бајка поприма примесе историјске чињенице.
|
Бајка о Лудом Вољеном
Карло VI био је краљ Француске од 1380. до 1422. године. У првим годинама владавине, великодушан и слободоуман, праведан и љубазан у опхођењу с људима, био је подједнако омиљен и међу напудерисаним племством и међу ознојаним сељанима. Народ га је спонтано, без лобирања и присиле, назвао: Вољени.
У дванаестој години свог краљевања, Карло VI Вољени, изненада се разболео. Отпали су му прво нокти, па коса. Неколико пута у току дана мучила га је грозница, услед које је почео да се чудно понаша и да губи свест. Шест година од почетка непознате болести, 1398. године, здравље му се толико погоршало, да је Карло VI Вољени поверовао психоделичним визијама из својих ноћних мора да је направљен од стакла, због чега је дворјанима издао сасвим нормално наређење за ненормално болесног човека, да му нико не прилази, у великом страху да би његово крхко тело од стакла могло да се разбије приликом најмањег и најбезазленијег додира. Од брижног владара претворио се у преког судију и подругљивог намћора. Народ и дворјани престали су да га воле, једино су га они најближи, саветници и послуга, из страха од његове напрасите нарави изазване неизлечивом болешћу, и даље ословљавали са Вољени. Дворски лекари успешно су растерали све људе око Карла VI у мукотрпним и безуспешним покушајима да из њега истерају ђаволе. Власт су полако и неприметно преузимали регенти. Нико од малобројних, којима је краљ дозволио да остану у његовој близини, није се усуђивао да му каже да га је онај исти народ који га је назвао Вољени, сада прозвао Луди. Овде бајка поприма примесе историјске чињенице. Због сукоба међу регентима око неприкосновене власти, 1404. године, у Француској, избио је грађански рат. По свом устаљеном и добро опробаном обичају, 1419. године, Енглези су искористили расуло у комшијском дворишту и освојили Нормандију, што је био увод у присиљавање Француза да сви њихови будући краљеви буду искључиво из енглеске династије. Иако је све време владавине Карла VI, трајао чувени Стогодишњи рат, Вољени се у свом лудилу није обазирао на „пролазне глупости”. Поред захтева да му нико не прилази, наредио је кројачима да му у одоре убацују специјалне гвоздене шипке које ће ојачати његово стаклено тело. Појављивао се на светлости дана ретко, и то само у наступима страховитог беса. У једном од таквих излазака, без икаквог повода и упозорења, посекао је мачем неколико витезова из своје гарде. Кад су се остали војници прибрали и зграбили га, пао је по ко зна који пут у кому. Пробудивши се из коме, није се сећао ни свог имена ни тога да је краљ. Са тешком муком препознао је брата и саветнике. Чак се ни рођене деце није више сећао. Бежао је као опрљен од сопствене жене, попут вука урлајући и завијајући дугим и хладним ходницима палате. Препознавао је без грешке само умрле особе које су му из ноћних мора обезглављене излазиле на јаву. Престао је да се купа. Прекинуо је да води љубав и општи са омиљеним дворјанкама. Уместо тога, наређивао би им да му палцем и малим прстом, у белим рукавицама, дркају курчић, лагано и нежно, сатима повлачећи усмрђену кожицу преко ушиљеног главића, све док, из закржљалог и млитавог, полудигнутог поноса, не би исцедиле нешто, што је више личило на розикасте капљице крви умирућег од малокрвности него на сперму, некада омиљеног и снажног владара. У земљи из које и ја, као и сви ви поштовани читаоци, потичем, дегутантно је много страних чудака и домаћих лудака, којима би требало кожицу откинути грицкалицом за нокте, а нокте одсећи скалпелом. Накупило се толико надобудних поклоника свега и свакога, жељних крхког престола и тела од стакла, да би се ненормални Карло VI Вољени, кад би се неким архаичним чудом данас појавио међу напудерисаним српским дворјанима и знојавим српским народом, осећао сасвим нормално као Карло VI Луди, све са својим несрпским именом и више него српским надимком, у овој, више него стакленој, српској бајци. Као разумно поремећени творац бајке о краљу с телом од стакла, базиране на историјским чињеницама, остављам здравом разуму својих истином поремећених читалаца, који још увек верују у могућност срећног краја у немогућим околностима, да закључе: зашто се име овог краља из француске династије Валоа на српском изговара Шарл, а у бајци Карло? Тачан одговор би већ сам по себи био нешто, својеврсни помак нечега из ничега, који не мора у старту да буде бајка. Али, и то је нешто, покренуто икаквим одговором из никаквог питања, много бајковитије и сврсисходније од нечега без ичега, у наметнутом стању свести, које ни ви ни ја нисмо изгласали сопственим бунилом. Лично, одувек ми је било храбрије, лакше и људскије, робијање у ћелији од робијања у митоманији, а ви, просудите сами, јер ми не пада на памет, поред разних Карлова и Шарлова на које су нас навукли, да било коме навлачим памет, тамо, где презерватив брани да истина храни. Првослав Вујчић,
мастер компаративне књижевности |
__________________________
__________________________
|
Column: Prvoslav Vujcic
All rights reserved 2014. Copyright © Prvoslav Vujcic
Charles VI of France – Artwork by Prvoslav Vujcic
All rights reserved 2014. Copyright © Prvoslav Vujcic
Prvoslav Vujcic – Photo & Artwork by Djuradj Vujcic
All rights reserved 2014. Copyright © Djuradj Vujcic
Procession of people (Médiévales de Tarascon. Il fait chaud sous les armures) – photographs by Pierre Brillard
All rights reserved 2012. Copyright © Pierre Brillard
Illustrated by Deidre McAuliffe
All rights reserved 2014. Copyright © Deidre McAuliffe
All rights reserved 2014. Copyright © Urban Book Circle
C O N T A C T
Published by Urban Book Circle on February 6, 2014
Urban Book Circle® (UBC)
All rights reserved 2014. Copyright © Prvoslav Vujcic
Charles VI of France – Artwork by Prvoslav Vujcic
All rights reserved 2014. Copyright © Prvoslav Vujcic
Prvoslav Vujcic – Photo & Artwork by Djuradj Vujcic
All rights reserved 2014. Copyright © Djuradj Vujcic
Procession of people (Médiévales de Tarascon. Il fait chaud sous les armures) – photographs by Pierre Brillard
All rights reserved 2012. Copyright © Pierre Brillard
Illustrated by Deidre McAuliffe
All rights reserved 2014. Copyright © Deidre McAuliffe
All rights reserved 2014. Copyright © Urban Book Circle
C O N T A C T
Published by Urban Book Circle on February 6, 2014
Urban Book Circle® (UBC)